Grupa studenata novosadskog Fakulteta tehničkih nauka predala je više od šest hiljada potpisa toj obrazovnoj ustanovi kojima traže da profesorki Ivani Kovačić bude produžen status profesora. Akcija je pokrenuta kada je javnost saznala da će ova naučna radnica koja pripada svetskom naučnom vrhu u svojoj oblasti, ostati bez posla.
Ivana Kovačić, jedan je od pet najboljih naučnika u Srbiji i pripada svetskom naučnom vrhu u svojoj oblasti, sa najvišim rangom istraživača Ministarstva nauke i visokom ocenom studenata za izvođenje nastave.
Ipak, ove reference izgleda da nisu dovoljne da bi ona dobila šansu da postane redovna profesorka na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.
Naime, njoj sredinom maja ističe ugovor, a matični fakultet nije raspisao konkurs koji bi omogućio ovoj naučnoj radnici da konkuriše za produžetak radnog staža.
Jedna od pokretača inicijative za prikupljanje potpisa podrške je i studentkinja Ivana Nježić. Ona kaže za Radio Slobodna Evropa da studenti zahtevaju da slučaj profesorke Kovačić bude rešen u njenu korist.
“Jednostavno bilo bi nezamislivo da za takvog jednog profesora poput nje nema mesta na fakultetu. On radi na fakultetu već sedmanaest godina, njeni rezultati su vidljvi, ja stvarno ne znam ko je od nje kompetentniji?”, postavlja pitanje Nježić.
Ona je dodala da u slučaju da njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, organizovaće studentske proteste.
Dekan Fakulteta tehničkih nauka Rade Doroslovački ranije je obećao da će konkurs biti raspisan ovih dana.
Profesorka Ivana Kovačić kaže da je studentska inicijativa najrelevantniji pokazatelj kako je ona radila.
“I studentska peticija i glas koji su oni uputili mislim da je najrelevantniji pokazatelj onoga kako sam ja radila. Njihova akcija je pokrenuta odmah kada su saznali za moj slučaj. Mislim da je to njihov odgovor na poruku koju sam ja uputila o mojoj odgovornosti prema njima. Mislim da su oni poslali poruku celoj akademskoj javnosti o tome koliko je zapravo bitan studentski glas i koliko smo mi zapravo zaboravili da su studenti bitni”, smatra profesorka.
Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, Srbija se nalazi na vrhu svetske liste po odlivu mozgova. Procenjuje se da u proteklih dvadeset godina Srbiju je napustilo 40 hiljada stručnjaka sa visokom spremom.
Prema nekim računicama na svakoga od njih potrošeno je približno 300 hiljada dolara. Slučaj Ivane Kovačić pokazuje kako Srbija vodi računa o visoko obrazovanim građanima, kaže sociološkinja Miljana Vorkapić Viček.
„Ovaj slučaj je samo još jedan u nizu dokaza da da minuli rad, izuzetno zalaganje i dostignuće jednog pojednica u srpskom društvu trenutno gotovo da nema nikakvog uticaja ako taj pojedinac nije povezan sa nekim političkim i ekonomskim centrima moći. Taj slučaj vuče za sobom sledeće pitanje: koliko zapravo neadekvatnih ljudi sedi na određenim, izuzetno bitnim funkcijama u društvu i koliko je teško njih odatle smeniti i promeniti trenutnu sliku društva”, smatra stručnjakinja.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku deset odsto stanovništva Srbije je visoko obrazovano. U Evropskoj uniji u proseku 25 odsto građana ima diplomu neke viskoobrazovne institucije
Ivana Kovačić, jedan je od pet najboljih naučnika u Srbiji i pripada svetskom naučnom vrhu u svojoj oblasti, sa najvišim rangom istraživača Ministarstva nauke i visokom ocenom studenata za izvođenje nastave.
Ipak, ove reference izgleda da nisu dovoljne da bi ona dobila šansu da postane redovna profesorka na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.
Naime, njoj sredinom maja ističe ugovor, a matični fakultet nije raspisao konkurs koji bi omogućio ovoj naučnoj radnici da konkuriše za produžetak radnog staža.
Jedna od pokretača inicijative za prikupljanje potpisa podrške je i studentkinja Ivana Nježić. Ona kaže za Radio Slobodna Evropa da studenti zahtevaju da slučaj profesorke Kovačić bude rešen u njenu korist.
“Jednostavno bilo bi nezamislivo da za takvog jednog profesora poput nje nema mesta na fakultetu. On radi na fakultetu već sedmanaest godina, njeni rezultati su vidljvi, ja stvarno ne znam ko je od nje kompetentniji?”, postavlja pitanje Nježić.
Ona je dodala da u slučaju da njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, organizovaće studentske proteste.
Dekan Fakulteta tehničkih nauka Rade Doroslovački ranije je obećao da će konkurs biti raspisan ovih dana.
Profesorka Ivana Kovačić kaže da je studentska inicijativa najrelevantniji pokazatelj kako je ona radila.
“I studentska peticija i glas koji su oni uputili mislim da je najrelevantniji pokazatelj onoga kako sam ja radila. Njihova akcija je pokrenuta odmah kada su saznali za moj slučaj. Mislim da je to njihov odgovor na poruku koju sam ja uputila o mojoj odgovornosti prema njima. Mislim da su oni poslali poruku celoj akademskoj javnosti o tome koliko je zapravo bitan studentski glas i koliko smo mi zapravo zaboravili da su studenti bitni”, smatra profesorka.
Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, Srbija se nalazi na vrhu svetske liste po odlivu mozgova. Procenjuje se da u proteklih dvadeset godina Srbiju je napustilo 40 hiljada stručnjaka sa visokom spremom.
Prema nekim računicama na svakoga od njih potrošeno je približno 300 hiljada dolara. Slučaj Ivane Kovačić pokazuje kako Srbija vodi računa o visoko obrazovanim građanima, kaže sociološkinja Miljana Vorkapić Viček.
„Ovaj slučaj je samo još jedan u nizu dokaza da da minuli rad, izuzetno zalaganje i dostignuće jednog pojednica u srpskom društvu trenutno gotovo da nema nikakvog uticaja ako taj pojedinac nije povezan sa nekim političkim i ekonomskim centrima moći. Taj slučaj vuče za sobom sledeće pitanje: koliko zapravo neadekvatnih ljudi sedi na određenim, izuzetno bitnim funkcijama u društvu i koliko je teško njih odatle smeniti i promeniti trenutnu sliku društva”, smatra stručnjakinja.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku deset odsto stanovništva Srbije je visoko obrazovano. U Evropskoj uniji u proseku 25 odsto građana ima diplomu neke viskoobrazovne institucije