Nasuprot podršci koju je strategija za sever Kosova, koja je izrađena od strane Međunarodne civilne kancelarije i Vlade Kosova dobila od svih činilaca kosovskog društva, šef UNMIK-a Lamberto Zanier je izrazio uznemirenje o, kako je rekao, modalitetima ostvarivanja strategije.
O čemu se zapravo radi pojašnjava portparol UNMIK-a, Rasel Giki:
„Mislim da su stavovi specijalnog predstavnika generalnog sekretara poznati i oni se odnose na što je veću moguću depolitizaciju ovog pitanja, fokusiranje na praktična pitanja, jer praktična pitanja pomažu svim zajednicama i postizanju dogovora svih strana. To je put kojim treba ići“, kaže Giki.
Kosovo se od juna 1999. godine susreće sa problemom severa zemlje. Strukture države Srbije suprotno Rezoluciji 1244 i Kumanovskom sporazumu i dalje deluju u tom delu Kosova.
Krenar Gashi analitičar u Kosovskom institutu za istraživanje i razvoj politika (Kipred) ocenjuje da je strategija za sever izrađena od strane MCK i Vlade Kosova najbolji dokument koji je do sada urađen i koji ima za cilj povratak kontrole institucija Kosova u severnom delu zemlje.
„Komentari gospodina Zaniera se ne mogu drugačije komentarisati sem kao komentari čoveka koji vodi jednu mirovnu operaciju čiji je cilj bio status kvo na Kosovu. Stoga ni mi ne treba da se bavimo UNMIK-om niti Zanierom već ostvarivanjem ove strategije koja je, još jednom ponavljam, jedna od najboljih politika koje je usvojila ova Vlada“, kaže Gashi
Međutim, prema zvaničnicima UNMIK-a, strategija je politizovana, biće teško ostvarljiva i može da utiče na tenzije na severu Kosova.
“Nije tajna da se situacija na severu može zatezati i to je istina sada kada se približavamo izgradnji u naselju Brđane i okolnim zonama. Tamo je bilo neke vrste progresa i ono što mi želimo da vidimo je mirno renoviranje (objekata) gde sve strane mogu da postignu dogovor o renoviranju i da se obe strane vrate svojim kućama“, kaže Giki.
Konstruktivan dijalog
Gashi iz Kipred-a kaže da je problem severa Kosova politički i zahteva politčka sredstva za njegovo rešavanje.
„Stoga je strategija svakako politička. Ja ne mislim da ostvarivanje ove strategije može da izazove tenzije pošto strategija ima jasan cilj – da vrati red i zakon na sever Kosova i da približi vlast građanima Kosova koji žive u tom delu zemlje.“
Zbog činjenice da pet zemalja članica EU nisu još uvek priznale nezavisnost Kosova strategija za sever nije dobila podršku Eulex-a, koji se distancirao izjavom da to nije njihov dokument. Neutralnost prema statusu Kosova je učinio da i KFOR izjavljuje da to nije njihov mandat i da je strategija političko pitanje.
Iako UNMIK izjavljuje da su paralelne strukture neprihvatljive, u periodu kada je imao izvršna ovlašćenja, koje sada nema, nije ništa preduzeo da se one rasformiraju, dok sada ne prihvata dokument koji predviđa njihovo rasformiranje.
„Za UNMIK je značajno da se striktno pridržava neutralnosti oko statusa. Svako zna da ne može biti paralelnih struktura koje deluju jedne pored drugih... Međutim, način da se reše ova pitanja nije da se preduzmu ishitrene mere već da se sa svim stranama vodi konstruktivan dijalog“, smatra Giki.
O čemu se zapravo radi pojašnjava portparol UNMIK-a, Rasel Giki:
„Mislim da su stavovi specijalnog predstavnika generalnog sekretara poznati i oni se odnose na što je veću moguću depolitizaciju ovog pitanja, fokusiranje na praktična pitanja, jer praktična pitanja pomažu svim zajednicama i postizanju dogovora svih strana. To je put kojim treba ići“, kaže Giki.
Kosovo se od juna 1999. godine susreće sa problemom severa zemlje. Strukture države Srbije suprotno Rezoluciji 1244 i Kumanovskom sporazumu i dalje deluju u tom delu Kosova.
Krenar Gashi analitičar u Kosovskom institutu za istraživanje i razvoj politika (Kipred) ocenjuje da je strategija za sever izrađena od strane MCK i Vlade Kosova najbolji dokument koji je do sada urađen i koji ima za cilj povratak kontrole institucija Kosova u severnom delu zemlje.
„Komentari gospodina Zaniera se ne mogu drugačije komentarisati sem kao komentari čoveka koji vodi jednu mirovnu operaciju čiji je cilj bio status kvo na Kosovu. Stoga ni mi ne treba da se bavimo UNMIK-om niti Zanierom već ostvarivanjem ove strategije koja je, još jednom ponavljam, jedna od najboljih politika koje je usvojila ova Vlada“, kaže Gashi
Međutim, prema zvaničnicima UNMIK-a, strategija je politizovana, biće teško ostvarljiva i može da utiče na tenzije na severu Kosova.
“Nije tajna da se situacija na severu može zatezati i to je istina sada kada se približavamo izgradnji u naselju Brđane i okolnim zonama. Tamo je bilo neke vrste progresa i ono što mi želimo da vidimo je mirno renoviranje (objekata) gde sve strane mogu da postignu dogovor o renoviranju i da se obe strane vrate svojim kućama“, kaže Giki.
Konstruktivan dijalog
Gashi iz Kipred-a kaže da je problem severa Kosova politički i zahteva politčka sredstva za njegovo rešavanje.
„Stoga je strategija svakako politička. Ja ne mislim da ostvarivanje ove strategije može da izazove tenzije pošto strategija ima jasan cilj – da vrati red i zakon na sever Kosova i da približi vlast građanima Kosova koji žive u tom delu zemlje.“
Zbog činjenice da pet zemalja članica EU nisu još uvek priznale nezavisnost Kosova strategija za sever nije dobila podršku Eulex-a, koji se distancirao izjavom da to nije njihov dokument. Neutralnost prema statusu Kosova je učinio da i KFOR izjavljuje da to nije njihov mandat i da je strategija političko pitanje.
Iako UNMIK izjavljuje da su paralelne strukture neprihvatljive, u periodu kada je imao izvršna ovlašćenja, koje sada nema, nije ništa preduzeo da se one rasformiraju, dok sada ne prihvata dokument koji predviđa njihovo rasformiranje.
„Za UNMIK je značajno da se striktno pridržava neutralnosti oko statusa. Svako zna da ne može biti paralelnih struktura koje deluju jedne pored drugih... Međutim, način da se reše ova pitanja nije da se preduzmu ishitrene mere već da se sa svim stranama vodi konstruktivan dijalog“, smatra Giki.
