Kako će stranke zaštiti svoje aktiviste i pristalice tokom izborne kampanje uoči junskih izbora, pitanje je na koje je RSE potražio odgovor, a nakon nekoliko skupova pristalica vlasti i opozicije ispred institucija Srbije, na kojima nisu poštovane epidemiološke mere zaštite od širenja korona virusa i uprkos zabrani okupljanja građana.
"U svakom trenu pratimo savete struke, to je ono što će nam iz dana u dan diktirati tempo kampanje", kaže za RSE Marija Obradović, potpredsednica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
Ona navodi da nove savete kako se ponašati, posebno kada je reč o velikim skupovima, očekuju u junu za kada medicinski stručnjaci predviđaju dalji pad novoobolelih.
"Očekujemo da u junu bude pik naše kampanje, kako se približavamo datuma izbora, 21. junu. I očekujem da imamo barem beogradski veliki skup. Ali sve ono što su naši planovi da u nekoliko većih gradova imamo skupove jako zavisi od preporuke medicinara u to vreme", navodi Obradović.
U međuvremenu će naprednjaci, koji su tokom ranijih izbornih ciklusa sprovodili i kampanju direktnog kontakta "od vrata do vrata", sa biračima kontaktirati preko različitih kol centara, medija, interneta, društvenih mreža.
Aktivnosti zavise od epidemiološke situacije
I vladajuće i opozicione stranke se u jednome slažu - da će njihove aktivnosti zavisiti od epidemiološke situacije.
BLOG UŽIVO O KORONA VIRUSU
U stranci koja je poslednja najavila učešće na izborima, promenivši prvobitnu odluku o bojkotu, opozicionom Pokretu slobodnih građana (PSG), kažu da neće dovoditi u opasnost ljude koji ih podržavaju.
"Ono što je sigurno je da ćemo prilikom prikupljanja potpisa, što je prva faza u kojoj ćemo imati neposredniji kontakt sa građanima obezbediti sva neophodna zaštitna sredstva. Na tim mestima će biti ljudi koji će imati maske, obezbedićemo sredstva za dezinfekciju ruku za ljude koji dolaze", kaže za RSE član Predsedništva PSG Pavle Grbović.
On najavljuje da će kampanja biti fokusirana na društvene mreže jer, kako objašnjava, ne znaju na kojim će im medijima sa nacionalnom frekvencijom biti omogućen pristup, dok na neke od njih ni sami ne žele da idu.
"A terensku kampanju ćemo raditi na otvorenom prostoru, nećemo praviti skupove u zatvorenom. Najranije krajem maja ili u junu ćemo eventualno praviti neke skupove većeg obima, ukoliko zdravstvena situacija to bude dozvoljavala. Ukoliko bude kao što je danas, a to znači da bi ti skupovi mogli da predstavljaju potencijalni rizik mi se nećemo ponašati neodgovorno", poručuje Grbović.
On najavljuje i štandove širom Srbije i razgovore sa građanima na trgovima i ulicama.
"Ali to će sve biti u skladu sa brigom o zdravlju i nas i građana", dodaje.
Bojkotaši traže odlaganje i zbog epidemije
Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?
Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.
U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.
Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.
Opozicioni Savez za Srbiju (SzS), koji je bojkot izbora proglasio u septembru 2019. godine smatrajući da ne postoje demokratski uslovi za njihovo održavanje i sloboda medija, sada tome dodaje i rizik od ugrožavanja zdravlja građana.
"Mi ćemo kampanju bojkota prilagoditi činjenici da je u Srbiji prisutna epidemija opasnog virusa i u tom smislu ne želimo da ugrozimo ni jednog građanina. Mislim da bi bilo neodgovorno da ljude pozivamo u zatvorene prostore ili na neke veće javne skupove", kaže Janko Veselinović, predsedavajući SzS i lider Pokreta za preokret.
Situacija na lokalu
I na lokalu kažu da se prate uputstva epidemiologa. Gradonačelnik Šapca i predsednik stranke Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović, koji izlazi samo na lokalne izbore u ovom gradu, navodi da će se kampanja uglavnom zasnivati na društvenim mrežama i medijima. Upitan da li planiraju skupove odgovara ni slučajno.
"Ni slučajno, nema nikakvih skupova, to ne dolazi u obzir. Isključićemo bilo kakav, i najmanji, rizik da se bilo ko dovede u opasnost", naveo je Zelenović.
Mere koje nisu poštovane
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je 7. maja za agenciju Tanjug da na javnim skupovima ne može biti više od 50 učesnika. On je pojasnio da su takvu meru predložili zdravstveni radnici.
Istog dana premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je, govoreći za TV Prvu da će zabrana okupljanja i dalje biti na snazi, i da će u slučaju kršenja te mere, kao i do sada, reagovati pripadnici MUP-a. Ona je apelovala na građane da i dalje poštuju mere fizičke distance, koriste zaštitne maske i druga sredstva, kao i da kontakte svedu na minimum.
Međutim, 11. maja ispred Skupštine Srbije gde su štrajkovali glađu poslanici – Boško Obradović, lider opozicionih Dveri i Aleksandar Martinović, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke okupilo se, prema izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića oko šest hiljada ljudi.
Simpatizeri Vučića i SNS okupili su se ispred parlamenta gde se nalazila i grupa koja podržava Obradovića, a Vučić je naveo da je od BIA (Bezbednosno informativna agencija) dobio informaciju da je na skupu 5790 pristalica naprednjaka i oko 64-65 pristalica Dveri.
"Ja znam da nije formalni organizator SNS već neko udruženje, ja volim te ljude i poštujem što su pokazali svoje srce, ali nije odgovorno ponašanje što su pozvali na skup. Pozivam ih da sačekaju kraj maja ili jun, da poštujemo savete lekara i da se ponašamo odgovorno", rekao je Vučić te noći pozivajući pristalice SNS da se raziđu.
Dve grupe su razdvajale policijske snage žandarmerije, a okupljeni nisu poštovali mere fizičkog distanciranja. Većina njih nije nosila ni zaštitne maske.
Epidemiolog Predrag Kon je nakon toga izrazio zabrinutost zbog organizovanja masovnih javnih političkih skupova jer su takva okupljanja "pouzdana mesta gde može doći do prenošenja virusa". On je za Prvu televiziju ocenio da javna okupljanja u većem broju "ne mogu proći bez posledica" koje će se po njegovim rečima, videti za sedam do deset dana.
Šta kažu SNS i Dveri?
"Apsolutno se slažem sa tim da je bio rizičan skup, ali jednostavno niste mogli tih nekoliko hiljada ljudi da zaustavite. To naša stranka nije organizovala, tamo se nalazio veliki broj naših simpatizera. Potrudili smo se da se ti ljudi raziđu, posle poziva predsednika Vučića oni su se razišli", kaže Marija Obradović, potpredsednica naprednjaka.
Lider pokreta Dveri kaže za RSE da otkad je stupio u štrajk glađu nije nikoga pozivao da se okuplja ispred Narodne skupštine, posebno da nije nikoga pozivao da mu se pridruži u štrajku glađu.
"Ova vlast ne poštuje sopstvene mere o distanciranju i zaštiti od širenja nove zarazne bolesti, ne poštuje ni sopstvenu meru o zabrani okupljanja za više od 50 građana, što vam jasno govori da će sve zloupotrebiti u svom interesu", naveo je Obradović.
Opozicioni skupovi takođe bez opreza
Skupu na kome su se okupile pristalice vlasti i opozicije prethodila su dva okupljanja opozicije.
Više stotina građana okupilo se 7. maja, na dan ukidanja vanrednog stanja i policijskog časa, na protestu protiv vlasti ispred zgrade Predsedništva Srbije. Na to okupljanje pozvala je neformalna organizacija "Građanski otpor" a na protestu su bili i lideri opozicionog Saveza za Srbiju.
Takođe su predstavnici opozicije i dela građana, njih stotinak, 4. maja održali skup podrške lideru opozicione Stranke slobode i pravde Draganu Đilasu i njegovoj porodici jer je prethodne noći u blizini stana gde žive njegova deca sa razglasa puštana poruka "Đilase lopove".
Na tim okupljanjima takođe nisu poštovane mere opreza kojima se sprečava širenje korona virusa.
Savez za Srbiju nije pozivao ni na jedan od tih skupova, kaže Janko Veselinović, predsedavajući SzS.
"Mi smo se pojavili na tri mesta. Uvek upozoravano i molimo da ljudi nose masku i drže distancu", napominje on.
Međutim, predsednik Demokratske stranke (DS), koja je članica SzS, Zoran Lutovac je uoči skupa 7. maja na svom Tviter nalogu najavio protest rečima: "U čast slobode i solidarnosti".
Inicijativa Ne davimo Beograd zatražila je da se hitno suspenduju sve planirane izborne radnje i odlože izbori.
"Pozivamo sve političke organizacije da hitno zatraže odlaganje izbora kako bismo preduhitrili rizike koje po stanovništvo može imati njihovo održavanje u atmosferi nasilja i straha, odnosno u opasnosti od pandemije koja nije prošla", navela je Inicijativa.
"Do pre nedelju, dve, to je predstavljano kao najveća opasnost za čovečanstvo, a sada je odjednom u redu da se hiljadu ljudi nađe na jednom mestu. Pa, kako bi mi to delovalo nego neodgovorno i potpuno nepotrebno u ovom trenutku. Mislim da je odgovornost vlasti ogromna i da je u organizaciji izborne kampanje vlast jedina odgovorna kako će to izgledati i da li će se neko zaraziti", navodi za RSE Radomir Lazović iz Inicijative Ne davimo Beograd.
Izbori u Srbiji su prvobitno 4. marta bili raspisani za 26. april. Ali su sredinom marta zbog uvođenja vanrednog stanja i proglašenja epidemije korona virusa obustavljene izborne radnje.
Šta rade druge zemlje?
21. jun kao novi datum za održavanje parlamentarnih i lokalnih izbora saopštio je 4. maja predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da bi dva dana kasnije Skupština Srbije ukinula vanredno stanje.
Za razliku od Srbije, Severna Makedonija na primer, još nije odredila novi datum održavanja vanrednih parlamentarnih izbora, koji su prvobitno bili zakazani za 12. april.
Predsednički izbori u Poljskoj koji su bili zakazani za 10. maj odloženi su 6. maja, a naknadno će se odrediti kada će biti održani.
U Rusiji je u martu odloženo održavanje referenduma o izmenama Ustava, planiranog za 22. april.
U Francuskoj je odložen drugi krug lokalnih izbora, dok je prvi krug održan 15. marta uz stroge sanitarne mere.
Facebook Forum