„Nikada nisam dobio zvaničan medicinski izveštaj. Kada sam bio u (COVID-19, prim. aut.) bolnici deset dana, bio sam testiran tri puta, i nisam imao izveštaj i dalje. Sve što znam je da sam bio negativan na poslednjem testu i vrlo verovatno negativan na dva testa za redom, ali nisu mi ništa zvanično napisali.“
To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) ispričao francuski državljanin Toni Romano (koristi i umetničko ime Toni Lux) koji je, kako navodi, krajem marta lečen u Kliničko-bolničkom centru (KBC) „Dragiša Mišović“ i improvizovanoj bolnici na Beogradskom sajmu (Sajmu) od COVID-19.
Sa druge strane, epidemiolog i član „Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19“ Branislav Tiodorović smatra da je u ovom slučaju reč o nesporazumu i da svaki građanin koji se lečio od ove bolesti u Srbiji mora da dobije rezultat testiranja.
Prvi simptomi nakon putovanja
Toni Romano kaže da često putuje, prvenstveno zbog posla jer vodi marketinšku agenciju. Prve simptome virusa kaže da je osetio u Beogradu kada se vratio sa poslovnog putovanja u Izraelu.
„Zatvorio sam se u karantin. Onda sam želeo da idem u Francusku, ali poslednji let je bio pun i to je to, ostao sam u Srbiji“, objašnjava on.
On navodi da pretpostavlja da se zarazio u Lionu, u Francuskoj, gde je bio pre ovog poslovnog puta.
„Bila je velika fudbalska utakmica između Liona i Juventusa u okviru Lige šampiona i bilo je 5.000 navijača koji su došli iz severne Italije nakon početka pandemije. Bio sam na železničkoj stanici sa mnogo ljudi i mnogo Italijana i verujem da sam se zarazio tamo. Mislim da sam tu bio izložen (infekciji, prim. aut), ali nikad ne znate sigurno. Nosio sam masku i sve, bio sam veoma oprezan, uvek sam imao nešto da operem ruke i masku, tako da sam bio iznenađen (da sam se zarazio, prim. aut.)“, kaže on.
Prema njegovim rečima, odlučio je da pozove Hitnu pomoć kada se njegovo stanje ozbiljnije pogoršalo.
„Prvo sam imao bolove u grlu samo kad jedem, to je onda prešlo u bol i kada ne jedem, počeo sam da se osećam dosta slabo i kao da mi nešto grebe pluća, počeo sam dosta da kašljem i onda su počeli simptomi kijavice, povraćanje, osećaj slabosti i onda sam rekao – 'ok, ovo nije normalno, nešto se događa'. Zvao sam Hitnu pomoć dva puta. Prvi put su me pregledali, ali nisu me odveli u bolnicu. Dva dana kasnije bio sam u tako lošem stanju da su me odveli u KBC Dragiša Mišović. To je bio 21. mart kada su me odveli konačno“, opisao je Toni Romano.
Uslovi i komunikacija u COVID-19 bolnicama
„Nismo imali tuš, nisam se tuširao 11, 12 dana“, kaže Romano dodajući da je ovo bio jedan od većih izazova sa kojim se suočavao u obe bolnice u kojima je bio smešten.
„Kada sam otpušten iz bolnice, na Sajmu su počeli da postavljaju tuševe, ali nije ih bilo kad sam došao, a i u bolnici (Dragiša Mišović, prim. aut.) nije ga bilo. To nije dobro zato što mislim da nisu svi pacijenti bili pozitivni (na COVID-19, prim. aut.), nakon dva ili tri dana kada urade test, oni ih puste. Mi smo mogli da prenosimo infekciju, niko se nije tuširao. To nije higijenski“, smatra on.
Mediji su početkom aprila pisali o žalbama pacijenata u bolnici „Sajam“ da nema tople vode i grejanja. Ministarstvo odbrane je u aprilu, nakon tih navoda, saopštilo da na „Sajmu“ tople vode za tuširanje ima i da su ispunjeni zahtevi predviđeni pravilnikom za takva karantinska mesta i bolnice.
Komunikacija sa lekarima i bolničarima za Tonija je bio poseban problem jer ne govori srpski jezik. On kaže da se taj problem javio odmah na početku, prilikom prijema u hitnu službu.
„U Hitnoj pomoći su mi dali nekoliko strana, upitnik o COVIDu-19. To znam zato što je pisalo COVID-19 i to je skoro jedino što sam razumeo iz upitnika. Sve je bilo na srpskom. Nije bilo dokumenta na engleskom i ne razumem kako država nije našla način da pomogne strancima, to je jeftino prevesti taj dokument i da imate to za svaki slučaj. To je bazično planiranje. To je bilo dosta komplikovano i ja nisam popunio upitnik jer niko nije mogao da mi prevede“, navodi on.
Toni ističe da je to što nije popunio inicijalni upitnik, prema njegovom mišljenju, moglo da dovede do ozbiljnih problema.
„To je veoma značajan upitnik – koje ste terapije imali ranije, da li trenutno imate neka oboljenja. Ja sam mlad i nemam velikih zdravstvenih problema, ali to je moglo dovesti do nekih problema, zamislite da ste stranac i da imate zdravstvene probleme, oni vas ne razumeju i daju vam terapiju koja nije adekvatna, to bi bilo opasno za sve“, kaže on.
Šta stoji u zvaničnim dokumentima?
„Ovo je važna stvar o kojoj želim da govorim i da prijavim“, rekao je Toni navodeći kao najupečatljivije iskustvo tokom lečenja u COVID-19 bolnicama u Srbiji to što nije imao uvid u rezultate testova i zvanične medicinske izveštaje o svom zdravstvenom stanju.
Toni tvrdi da je jedini dokument koji je dobio nakon boravka u bolnici – dokument o otpustu pacijenta.
U ovom dokumentu, u koji je RSE imao uvid, navedeno je da pacijent primljen „u privremeni bolnički karantin u dobrom opštem stanju u periodu koji je procenjen kao neophodan to jest do momenta dobijanja drugog negativnog rezultata testa nadležne ustanove“.
U dokumentu takođe piše da se po dobijanju rezultata testa „pacijent u dobrom opštem stanju upućuje u kućnu izolaciju u trajanju od 28 dana“. Kao datum „prijema u privremeni karantin“ naveden je 29. mart, a datum otpusta iz bolnice („Sajam“, prim. aut.) 31. mart.
Ovaj dokument je, kako je navedeno, potpisao primarijus doktor Vlado Batnožić, direktor Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“. Do objavljivanja članka Batnožić nije odgovorio na pitanja RSE o tome da li je bilo slučajeva da su pacijenti otpušteni iz privremenih COVID-19 bolnica samo sa spomenutim dokumentom, bez rezultata testiranja.
Toni smatra da je kao pacijent morao da dobije rezultate testova koji su urađeni.
„Ja sam bio u kontaktu sa mojim ličnim lekarom, osiguranjem i ambasadom da bih dobio rezultate, nikada nisam dobio zvaničan medicinski izveštaj, lekar mi nije dao nikakve informacije. Ja sam ih pitao, posle nekog vremena lekar se iznervirao što sam to pitao svakog jutra“, tvrdi on.
Komentar Ambasade Francuske
RSE je ovim povodom kontaktirao i Ambasadu Francuske u Srbiji, kojoj se obratio i Romano.
Na pitanja u vezi sa slučajem Tonija Romana iz Ambasade su naveli da se prema njemu, kako je on sam rekao, sve u svemu dobro postupalo u COVID-19 bolnicama.
„Francuska ambasada je pomno pratila medicinsku i zdravstvenu situaciju gospodina Romanoa, francuskog državljanina. Pomagala mu je u onome što je tražio, u granicama svojih prerogativa i kompetencija“, stoji u odgovoru.
Odgovor iz Kriznog štaba
Branislav Tiodorović, član Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, izjavio je za RSE da se u ovom slučaju "možda radi o nesporazumu".
„Dakle, ne pravdam nikoga. Svaki građanin, ne samo naše zemlje, i svako od Evropljana i svetskih ljudi, što bi rekli, ko je boravio kod nas, mora da dobije rezultat. Dakle, testira da vidi iz tog rezultata da li je negativan, mora da ima dva negativna da bi mogao biti, da tako kaže, slobodan u smislu daljeg funkcionisanja“, kaže on.
Tiodorović dodaje da se „takve situacije“ ne smeju dešavati.
„Za mene je apsolutno pravo i tog francuskog državljanina i bilo kog državljanina Evrope i sveta da, ako je boravio u našim ustanovama, bilo u bolnici, bilo u privremenim COVID-19 bolnicama (na primer, na Sajmu, kao što je rečeno), da mora dobiti prilikom izlaska rezultat i tačno određeno da li je negativan i koliko puta, to znači dva najmanje negativna nalaza“, zaključuje on.
Ovo nije prvi slični slučaj
Romano nije prvi pacijent koji je prijavio problem sa dobijanjem rezultata testova na COVID-19. Nekolicina pacijenata je u bolnici „Sajam“ zbog kašnjenja rezultata testiranja najavila u aprilu štrajk glađu, ali kasnije od njega odustala jer su dobili rezultate.
Pritužbe na kašnjenje rezultata imali su i građani koji su, nakon dolaska iz inostranstva, bili smešteni u internatu Vojne gimnazije u Beogradu.
Epidemiolog i član „Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19“ Predrag Kon rekao je 29. marta na navode da se na rezultate testiranja u Klinici za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra u Beogradu čeka pet dana, da je „prenatrpano“ i da se to rešava.
Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?
Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.
U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.
Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.
