Da li je Srbija u snažnom vojnom ruskom zagrljaju

Javnost u ovom trenutku nije imala uvid u kompletan tekst Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Rusije i Srbije koji je u sredu potpisan u Beogradu, ali dva nadležna ministra Nebojša Rodić i Sergej Šojgu najavljuju da će on doprineti da Vosjska Srbije bude operativnija, funkcionalnija, fleksibilnija, jednom rečju moderna i savremena vojska.

Nakon majske deklaracije o strateškom prijateljstvu dve zemlje, nakon skorog početka gradnje gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju, ovaj sporazum je korak dalje u očiglednom zbližavanju dve zemlje. Da li to govori o geostrateškom pomeranju Srbije prema Moskvi i kako na to gleda Zapad?

Ministar odbrane u Vladi Srbije Nebojša Rodić je nakon potpisivanja sporazuma, istakao važnost tog dokumenta, jer on, kako kaže, posle 15 godina reguliše odnose između Vojske Srbije i Vojske Ruske Federacije na novim osnovama. On je rekao da je u pitanju krovni dokument iz kojeg će nastati mnogi drugi dokumenti o vojnoj saradnji Srbije i Rusije.

„Naš cilj je moderna i savremena vojska. Neizmerno hvala ministru Šojguu što je danas sa nama. treba da znate da je to prvi put posle 14 godina da ministar Ruske federacije posećuje Srbiju. To govori i o našem određenju za buduću saradnju“, naveo je Rodić.

Ministar odbrane Ruske Federacije Sergej Šojgu ocenio je da je u poslednje vreme povećan kvalitet saradnje Rusije i Srbije, ali da treba još raditi na tome, jer je u poslednje dve decenije on drastično opao.

"Pred nama je da uradimo više kada je reč o saradnji u oblasti vojne industrije. Poslednjih 15 - 20 godina smanjio se nivo ove saradnje do drastičnog, rekao bih nepristojnog nivoa i zato treba da to popravimo u najkraćem roku. Očekujem dinamičnu i plodnu saradnju", rekao je Šojgu.

U Beogradu je dogovoreno školovanje srpskih oficira u Rusiji, zajedničke vojne vežbe, čvršća saradnja Generalštabova, učešće srpskih tenkista u tradicionalnom takmičenju u Rusiji, kao i zajedničko obeležavanje iduće godine 70-te godišnjice oslobođenja Beograda.

Stojadinović: Sporazum ima političku simboliku

Da li ovaj vojni sporazum može da znači novo geostrateško pozicioniranje Srbije? Vojni analitičar Ljubodrag Stojadinović kaže:

„Ako postoje neki signali onda tu, pre svega, postoje politički signali koji su vezani za nameru NATO, pre svega Amerike da postavi antiraketni štit u odnosu na neku pretpostavljenu opasnost koja bi mogla da dođe iz Rusije prema zemljama zapadne vojne alijanse i saveznika NATO i da ovaj sporazum predstavlja pre svega jednu simboliku u nastojanju Rusije da pokaže kako Rusija ne gleda blagonaklono na eventualno približavanje Srbije organizaciji NATO. U tom smislu se može tražiti neka politička simbolika bez ikakve ideje da bi to mogao da bude neki poseban pakt ili da bi Srbija u tom odnosu imala posebnu ulogu i poziciju koja nadilazi njen sadašnji vojni status.“

Andrej Šari iz ruske redakcije Radija Slobodna Evropa kaže da ne vidi, barem u onom što je objavljeno o tom sporazumu, naznake ozbiljnijeg vojnog vezivanja Srbije za Rusiju.

„Ako bi ovaj dokument sadržao neke konkretne velike investicije, velikih vojnih projekata, to bi bila mogućnost da utiče na slabljenje želje Srbije da se integriše u NATO. Ali, od toga, kako se za sada vidi, nema ništa, ako nema nekakvih tajnih delova sporazuma. Dakle, Srbija se još nije opredelila hoće li u NATO ili u čvršću vojnu saradnju sa Rusima. Baš zbog toga su oni potpisali ovaj politički dokument koji otvara teoretsku mogućnost za čvršću saradnju, ali za sada nema takvog konkretnog sadržaja“, smatra Šari.

Da li je vojnim sporazumom sa Rusijom poslata snažna poruka NATO-u da nema šta da traži ubuduće u Srbiji? Ljubodrag Stojadinović kaže „da zvanična Moskva tvrdi u diplomatskim porukama koje su nekad ezopovske, a nekad neposredne, da oni nemaju ništa protiv evrointegracija, ali imaju protiv atlantskih integracija. Pretpostavlja se da evrointegracije i atlantske integracije ne moraju u Srbiji najneposrednije povezane. Za sada nema otvorenih naznaka da NATO zove Srbiju da bude članica, ali ima posrednih signala da bi takav proces godio Alijansi u slučaju da Srbija ima političku orijentaciju, da na neki način svoje interese uskladi sa interesima NATO-a.“

Na upit kako bi mogao da reaguje Zapad?

“Srbija ima 10 do 15 sporazuma o vojnoj saradnji sa raznim zemljama u svetu, nezavisno od toga kakva su politička stajališta tih zemalja. Ne vidim bilo kakav razlog da Zapad reaguje na bilo koji način u vezi sa ovim sporazumom“, kaže Stojadinović.