Između utopije i pogrešnih procena sa teškim posledicama – jedno je od viđenja uloge, koje iznose naši sagovornici, generala Veljka Kadijevića, ministra odbrane socijalističke Jugoslavije u periodu od 1988. do 1992. koji je u nedelju umro u Moskvi. Verovao je Miloševiću, kaže za RSE Stjepan Mesić, poslednji predsednik Predsedništva SFRJ.
Poslednji ministar odbrane SFRJ prethodnu deceniju i po živeo je u Moskvi gde je dobio i rusko državljanstvo. Poslednji predsednik Predsedništva SFRJ Stjepan Mesić govoreći o ulozi Veljka Kadijevića 90-ih kaže za RSE da je “Armija tražila sponzora te da je Slobodan Milošević to sponzorstvo ponudio Armiji”.
„Ja sam bio kod njega u kabinetu, pošto on nije dolazio k meni, ja sam došao k njemu. I ja sam mu rekao: Da li si ti svjestan da se odvija proces pretvaranja JNA u srpsku vojsku? On je rekao: Dok sam ja živ, to se neće dogoditi. Ja sam mu odgovorio: Slušaj, ako ti budeš smetao, ti više nećeš biti živ.
Ali taj proces se održava, Armija je već na sceni. Od balvan revolucije tamo u Kninu pa do Vukovara. Upravo zbog toga su i Blagoje Adžić, kao načelnik Generalštaba i ministar odbrane ili državni sekretar Veljko Kadijević među najodgovornijima. Zahvaljujući njima dvojici Armija je zloupotrebljena“, rekao je Mesić.
Kadijević je bio na čelu armije 1991. kad su vođene vojne operacije u Vukovaru i Dubrovniku zbog čega su protiv njega u Hrvatskoj bile podignute optužnice. Mesić ipak kaže da Kadijević nije bio kreator ratnog zbivanja već da je to bio Milošević.
“Na moje pitanje da li ti vjeruješ Miloševiću kaže – da, on jedini nije četnik.
On je ipak bio kukavica i nije mogao Miloševiću reći: sjedaj za stol, morate ići na politički dogovor, nema angažiranja JNA. Zločini bi bili izbjegnuti da je on mogao održati vojsku u garnizonima“, uveren je Mesić.
Veljko Kadijević odlazi 2001. godine u Moskvu nakon poziva Haškog tribunala za svedočenje. Ne zbog toga što beži od hrvatskih optužnica, kako je govorio, nego što nije želeo da ide u Hag.
U 2007. godini kada je u Moskvi objavio autobiografsku knjigu "Kontraudar - Moj pogled na raspad Jugoslavije", u kojoj je optužio Vašington da je bio glavni koordinator raspada bivše Jugoslavije, u intervjuu Radio televiziji Srbije rekao je da mirno spava.
„Izvanredno mirno spavam iz prostog razloga što sve ono što sam ja radio, i što je radila Armija dok sam ja bio ministar, nije nikakav ratni zločin nego je pokušaj odbrane zemlje“, rekao je tada Kadijević.
Istovremeno je Radio televiziji Hrvatske rekao da "u Srbiji nacionalisti smatraju da je trebalo da iskoristim mogućnost da fizički uništim Hrvatsku. Zbog toga sam za srpski narod veleizdajnik, a u Hrvatskoj sam pojam zla i ratni zločinac".
„Vi možda meni nećete verovati, ali ja sam za Ovčaru saznao kad sam već bio u penziji“, tvrdio je u tom interjuu Kadijević.
Upravo se u hrvatskim medijima najviše pažnje poklanja smrti Veljka Kadijevića, prenosi naš Enis Zebić.
“U gotovo svim medijskim vijestima naziva ga se ratnim sločincem, a tek u manjem dijelu osumnjičenim ratnim zločincem. Dok neki mediji kažu da je već krajem osamdesetih postao glavni Miloševićev saveznik u vojsci, drugi kažu kako je tek njegov nasljednik na funkciji saveznog sekretara Blagoje Adžić zajedno sa Miloševićem autor napada na Hrvatsku.
Nakon pada Vukovara podijelio je odlikovanja Mili Mrkšiću i Veselinu Šljivančaninu, oficirima koje je poslao u napad na grad. Iako je Hrvatska godinama tražila njegovo izručenje ruska strana zahtjev je odbijala objašnjavajući da za to ne postoji dovoljno argumenata”, izvestio je reporter RSE iz Zagreba.
Nakon objavljivanja knjige beogradski mediji su naveli da u svojoj autobiografiji Kadijević tvrdi da su osim spoljnih faktora i uticaja SAD i Nemačke, na razvoj događaja u bivšoj Jugoslaviji uticali i nesporazumi vojnog rukovodstva JNA i rukovodstva Srbije te da je zbog toga i podneo ostavku.
Između utopije i pogrešnih procena sa teškim posledicama - tako o Kadijeviću govori vojni analitičar Ljubodrag Stojadinović. Kadijevićev uticaj na događaje je mali ili mnogo manji nego što se misli, smatra Stojadinović, a kaže da su događaji oblikovali i njegovu poziciju poslednjih dana na čelu JNA, i njega samog, kao i njegovo razumevanje stvari kada su se otele kontroli.
„Nije bilo potpuno poznato niti potpuno jasno kome Veljko Kadijević pripada, da li nekome pripada, da li je zarobljenik jugoslovenske ideologije koja je pred njegovim očima propadala, a on je pokušavao da sačuva tu državu koja se sačuvati nije mogla. Ili da sačuva poziciju vojske koja se izvan te države nije mogla sačuvati.
On se nikad nije svrstao na stranu Slobodana Miloševića kako se to može tumačiti na osnovu kasnijih događaja. On je pokušavao, ne bih rekao posebno racionalno, da nađe neku ravnotežu između rasula u JNA (odlaska vojnika i oficirskih kadrova, pa i regrutskih u svoje novoprojektovane države) i želje da sačuva tu utopiju o Jugoslaviji sa bilo kim ko tu utopiju čuva. Pa makar to bio i Slobodan Milošević na nivou na kom je on mislio da Milošević čuva tu utopiju. Mada je znao da Milošević pokušava da ga zloupotrebi. Dakle, Veljko Kadijević u tom domenu nije bio ni vojnik ni političar. On je bio neka vrsta hibrida koji se u tom okviru snašao najgore kako je umeo,“ rekao je Stojadinović.
U Rusiji, gde je Kadijević živeo od 2001. a sedam godina kasnije i sa ruskim državljanstvom, dobijenim ukazom tadašnjeg predsednika Dmitrija Medvedeva, samo je na nekim portalima, javljaju reporteri našeg ruskog servisa, objavljena vest o njegovoj smrti uz kratku biogafiju.