Stiže li 'zlatno doba' za Srbiju?

Svetska banka je za Srbiju projektovala privredni rast od četiri odsto u 2020. godini.

Hoće li to, međutim, građani osetiti u džepu?

„Neće ova zemlja da oseti blagostanje. Treba taj rast da traje godinama i da se povećava, od ovoga samo četiri posto nećemo se mi ovajditi“, kaže penzioner iz Užica Toma Aleksić.

Isto potvrđuju i ekonomisti.

Prošle godine Srbija je imala rast od 4,4, a ove godine, predviđaju i u Evropskoj uniji, zabeležiće privredni rast od 4 odsto.

I dok lokalni političari najavljuju „zlatno doba“, ekonomisti upozoravaju da ovakva stopa rasta nije dovoljna da se poboljša životni standard.

Građani Užica podeljeni su u pogledu toga živi li se u Srbiji dobro ili loše. Dragoš Kovačević kaže da je samo propaganda da se loše živi.

„Pogledajte samo broj vozila, o tome niko neće da priča, a vozila ne idu na vazduh“, navodi on.

Tomo Aleksić, pak, kaže da njegova porodica ne oseća privredni rast kojim se vlast ponosi.

„To mu dođe najbolji rast na Balkanu, tako se Vučić hvali. U mojoj kući niko ne zna koliki je taj rast“, poručuje Aleksić.

Šta kaže Svetska banka?

Srbija može da ostvari dugoročan rast čak i od sedam odsto godišnje, smatra Svetska banka. Razume se, dodaju njeni stručnjaci, uz novi ambiciozni program reformi, koji bi joj omogućio da za deset godina udvostruči bruto društveni proizvod (BDP).

Taj stav izneli su polovinom decembra, kada su javnosti predstavili ekonomski izveštaj o Srbiji pod naslovom „Nova agenda za privredni rast Srbije”.

Srbija, međutim, nikako da završi tranziciju ka tržišnoj privredi. Reforma javnih preduzeća godinama kasni. Odugovlači se i privatizacija državnih gubitaša, uprkos tome što se Beograd obavezao sporazumom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), polovinom 2018. godine, da će taj posao obaviti.

Premijerka Ana Brnabić je pretposlednjeg dana 2019. najavila reformu najvećih javnih preduzeća.

„Ona moraju mnogo više da doprinesu našem privrednom rastu. ’Elektroprivrede Srbije’ i ’Srbijagas’ – to su preduzeća koja najviše mogu da doprinesu našem BDP-u, pa ćemo od njih i krenuti“, rekla je Brnabić za javni televizijski servis.

• Vučić i Brnabić predstavili plan za preporod Srbije do 2025, mladi i putevi prioritet

Da li će to biti puko predizborno obećanje ostaje da se vidi, budući da su se slične reforme najavljivale i prethodnih godina, pa nisu realizovane.

Predsednica Vlade Srbije je kazala da veruje u obećanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će 2025. godine prosečna plata u Srbiji biti 900 evra, a da je zemlji potreban godišnji rast od 4,5 odsto da bi se to ostvarilo. Dodala je da privreda može da raste i po stopi većoj od pet procenata.

Kakva je struktura privrede Srbije?

„Teorijski i praktično je to moguće, a da li će da se desi? Teško“, skeptičan je ekonomista Ljubodrag Savić objašnjavajući to ključnim preprekama da srpska privreda dobije snažniji zamajac i bude oslonac razvoja u dugom roku.

„Struktura srpske privrede, tehnološka zaostalost, isključenost iz glavnih ekonomskih tokova – zemlja nije članica Evropske unije, prevaziđena struktura industrije u kojoj najveći doprinos daje poljoprivreda, između 15 i 20 odsto učešća u BDP-u, industrija u kojoj dominiraju radno intenzivne delatnosti, sa proizvodima niskog stepena obrade, sa angažovanjem jednostavnih tehnologija i najmanje kvalifikovanog rada – to ne mogu da budu oslonci razvoja u dugom roku koji će Srbiju da povuku snažno napred“, objašnjava Savić.

Za razliku od ocene Svetske banke da bi srpska privreda, uz prave reformske zahvate, mogla rasti mnogo snažnije, pažnji javnosti je promakao jedan važan podatak iz te finansijske institucije, a ni vlast se nije potrudila da ga učini vidljivijim.

Naime, vodeća ekonomistkinja u Svetskoj banci Ekaterina Vostroknutova rekla je da će tek u 2019. Srbija dostići nivo BDP-a iz 1990. godine.

Može Srbija da ostvari i stope rasta više od 4 odsto, imajući u vidu da joj je baza vrlo niska, da kreće, dakle, sa jednog skromnog nivoa BDP-a, kaže Ljubodrag Savić.

„Na relativno nizak nivo BDP-a dovoljno je da dođu dve-tri velike direktne strane investicije, koje zapošljavaju nekoliko hiljada ljudi, čiji finalni proizvodi idu u svet i da značajnije povećamo stopu rasta BDP-a. Ali, to nije suštinski popravilo kvalitet razvoja Srbije. Rast se odnosi na kvantitativni nivo, a razvoj na kvalitet. Kad se posmatra iz ugla kvaliteta razvoja, to ne obezbeđuje na dugi rok visoku i stabilnu stopu rasta. Iz prostog razloga što ti stranci svakog trenutka mogu da odu iz zemlje“, pojašnjava Savić.

Šta utiče na rast?

Drugi, nestabilan, izvor rasta, kaže Ljubodrag Savić, jeste poljoprivreda, koja u velikoj meri daje ton stopi rasta BDP-a u Srbiji, jer u najvećoj meri zavisi od prirodnih uslova.

Ključni problem je, kako pojašnjava ovaj ekonomista, to što Srbija u strukturi svoje privrede nema „stabilne i kvalitetne izvore rasta, nešto što ne zavisi od konjunkture, što ne zavisi od vremenskih uslova, što ne zavisi od stranih direktnih investitora“.

Spor rast Srbije i njeno zaostajanje u razvojnoj trci Ljubomir Madžar, profesor emeritus Alfa BK univerziteta u Beogradu, objašnjava u prvom redu veoma niskom stopom investicija u bruto domaćem proizvodu, oko 17-18 odsto. Iako se poslednjih godina nešto povećala, to je nedovoljno jer, kaže, države u okruženju Srbije, kao i širi krug zemalja u tranziciji, imaju stopu investicija oko 25 odsto.

Uz to, kako navodi, domaća štednja je bliska nuli, tako da se investicije finansiraju većim delom iz amortizacije, a ostatak popunjavaju strane direktne investicije, uprkos tome što nema države koja se razvila na tuđoj akumulaciji.

Nivo i tempo privrednog rasta i razvoja opredeljuje ne samo uski ekonomski, nego i širi pravno-politički „ram za sliku“. A to je već priča o institucijama, koje definišu i sprovode "pravila igre" u društvu.

Šta koči razvoj?

Osnovnu kočnicu razvoju Srbije, kako za RSE objašnjava, profesor Ljubomir Madžar prepoznaje u aktuelnoj široj političkoj slici u kojoj je, kako kaže, na delu faktički „jednopartijski sistem, partokratizovana kadrovska politika i koncentracija moći“, što sve koči brži razvoj zemlje.

„Institucije nam nisu prilagođene brzom razvoju, a neće u dogledno vreme ni biti zbog toga što je politički direktorijum zavladao zemljom i što vodi politiku prema svojim partikularnim interesima, a ne onako kako bi bio ostvaren najbrži razvoj. Dakle, politika nas koči, ona, pored ostalog, onemogućava ona institucionalna prilagođavanja koja su potrebna da bi se ubrzao rast“, ocenjuje Madžar.

Uprkos projekciji rasta Srbije od 4 posto u sledećoj godini, Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i MMF ukazali su da će usporavanje privreda evrozone, posebno Nemačke i Italije, imati negativne posledice na rast izvoza i privredni rast Srbije.