Gotovo svaka četvrta porodica u Vojvodini slavi Božić po Gregorijanskom kalendaru. Među vernicima katoličke, reformatske i evangeličke crkve kojima je danas Božić je i nešto više od tri hiljade Nemaca.
O tome kako se obeležava najveći hrišćanski praznik u ovoj nacionalnoj zajednici, kao i u njegovoj sopstvenojporodici, za naš radio priča Anton Bek, predsednik nemačkog udruženja Sveti Gerhard iz Sombora.
Iako među vojvođanskim Nemcima ima i katolika, reformatora i evangelika, u običajima vezanim za Božić među njima nema nikakve razlike, navodi Anton Bek.
"Veoma sam ponosan što sam i nakon promenljivih vremena tokom poslednjih 60-70 godina uspeo da zadržim tradicionalne običaje u obeležavanju božićnih praznika, te i danas slavimo Božić uglavnom kako su i naši roditelji to radili. Mi još uvek svake badnje večeri odlazimo kod moje majke, odnosno taj običaj je isključivo posvećeno deci, kada im se daju prvi pokloni. Takođe, nekada, kada sam ja bio dete, jelka se pripremala dok su deca bila odsutna, a za poklone koje smo nalazili nam jelkom bilo nam je rečeno da su ih doneli anđeli. Danas je to sa jelkom ipak malo drugačije. Jelku kitimo dan-dva ranije, i to zajedno sa decom, ali se pokloni postavljaju na Badnje veče, da bi ih deca pronašla posle mise", priča Anton Bek.
Posle prvog prazničnog okupljanja kod bake i dede, odlazi se na ponoćnu misu. U nekim crkvama ona se i danas održava tačno u ponoć, a mnoge su tu božićnu liturgiju pomerili znatno ranije, kako bi se porodica mogla na miru posvetiti badnjoj večeri, i naravno poklonima pod jelkom.
"Večera je po tradiciji, kako u našoj porodici tako ičitavoj okolini, uvek ribilji paprikaš. Pre ribljeg paprikaša poslužuju se med, orasi i jabuke, a neposredno pred večeru izgovara se molitva. Takođe, vreme božićnog slavlja nemože se zamisliti bez svečanih božićnih pesama...Kod nas se u porodici obavezno peva Stille Nacht (Sveta noć), a u poslednjih par godina zajedno sa decom pevamo božićne pesme i na mađarskom i na hrvatskom. Zahvaljujući viševekovnom suživotu sa Mađarima i Hrvatima, koji su katolici kao i mi, Nemci u Vojvodini su prihvatili dosta božićnih običaja iz njihove tradicije", navodi Bek, napominjući da je ipak za nemačku tradiciju karakterističan strogo "porodični status" ovog praznika.
"Iako danas mnogi Božić slave i kao praznik porodičnog okupljanja,u nemačkoj tradiciji je to strogo vezano za najužu porodicu. To znači da su i Badnje veče i Božić isključivo porodično slavlje i tu je prisutna zaista najuža porodica, odnosno tada se niti ide u goste, niti se dolazi u goste."
Svečani božićni ručak ima svoj uobičajeni protokol, a neizostavni su supa i rimflajš, kao i razna pečenja, po izboru, sa takođe obaveznim kompotom od šljiva. Nakon čega dolaze čuveni nemački kolači...
"Na trpezi je pre svega weighnaht stole, to jest božićni kolač, zatim razni kuglofi kao i medeni kolači, sa jako puno cimeta. Oni daju poseban miris čitavoj kući i doprinose drugačijoj, prazničnoj atmosferi."
