U Stenogramima i kamenogramima kolumnista RSE donosi predizborni liderski razgovor u zemlji Srbiji.
NENAD ČANAK: Na-na na-na-na-na na-na na-na-na... Na-na na-na-na-na na-na na-na-na...
TOMISLAV NIKOLIĆ: Ućuti više, moronu jedan!
ČANAK: Na na na na-na, na-na, na na na na...
NIKOLIĆ: Dačiću, molim te, uhapsi ga!
IVICA DAČIĆ: A što da ga hapsim?
NIKOLIĆ: Čuješ li ti šta on peva?
DAČIĆ: Šta peva? Nisam razumeo ni reč.
NIKOLIĆ: Peva ono što mu je Radiodifuzna agencija zabranila da svira na tamburici.
DAČIĆ: Pa ako mu je zabranila da svira, nije mu zabranila da peva.
NIKOLIĆ: Alal vera, Dačiću! Šta drugo čovek da očekuje od Miloševićevog boljševika?!
On mora da drži stranu svom ideološkom drugu, bez obzira što ovaj poziva na građanski rat.
ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Kakav građanski rat? Došo četnik da mi priča o građanskom ratu!
NIKOLIĆ: Došo koalicioni partner Vuka Draškovića da mi priča o četništvu!
VOJISLAV KOŠTUNICA: Vala baš! Vozim se ja pre neki dan Ibarskom magistralom i taman negde pre skretanja za Ravnu goru vidim bilbord: u prvom planu Vuk, a iza njega se sakrio Čeda.
NIKOLIĆ: Video sam ga i ja. Grehota što nisu stavili i neki ravnogorski slogan.
JOVANOVIĆ: Kakav ravnogorski slogan?
NIKOLIĆ: Pa naprimer: „Živ je Čeda, umro nije!“
JOVANOVIĆ: To ti možeš da staviš na svoje pogrebno preduzeće, jesi me čuo?! Našo se pravi da mi smišlja slogane! Dobro Vuk kaže da si trebo da se brendiraš ko Kalabić dvaesprvog veka...
ČANAK: Na-na na-na-na-na na-na na-na-na...
NIKOLIĆ: Aman, ljudi, oće li iko da reaguje na ovog ludaka?!
JOVANOVIĆ: Pusti čoveka da peva.
NIKOLIĆ: E ne može da peva pesmu koja priziva bratoubilački rat! Da nećete možda i ti i Vuk skupa s njim da zapevate „Mlada partizanka bombe bacala“?
JOVANOVIĆ: Pa ne peva on „Mladu partizanku“ već „Mladu Vojvođanku“...
NIKOLIĆ: A gde si ti čuo da je to „Mlada Vojvođanka“?
JOVANOVIĆ: Tamo gde si ti čuo da je to „Mlada partizanka“!
KOŠTUNICA: Svejedno da li je partizanka ili Vojvođanka. Niko ne sme da peva o bacanju bombi.
JOVANOVIĆ: Pa ne peva o bacanju bombi.
KOŠTUNICA: Nego o čemu?
JOVANOVIĆ: O mladoj Vojvođanki koja je kolo vodila, vodu nosila, slatko kuvala... Ajde, Nešo, zapevaj mu lepo, razgovetno, da čuje...
NIKOLIĆ: Da nisi zapevo, tužiću te vladiki Porfiriju!
JOVANOVIĆ: Šta ima vladika da nam određuje?! Pa nisu ovo izbori ni za Sinod ni za patrijarha!
NIKOLIĆ: Našo se veliki vernik da popuje šta vladika sme, a šta ne sme! Ćuti, bre, izdajico nacionalnih interesa! Nemoj da pred svima kažem koje inostrane službe stoje iza tebe!
JOVANOVIĆ: Našo se veliki suverenitetlija da mi govori o spoljnom faktoru. Umesto da trkeljaš, bolje ti je da zapevaš.
NIKOLIĆ: Šta da zapevam?
JOVANOVIĆ: Đuuuu-li-ja-niiii, Đuuuu-li-ja-niiii...
NIKOLIĆ: Ti to mene na pravdi Boga...
KOŠTUNICA: Brate Tomo, nemoj da se ljutiš, ali stvarno nije bilo ni fer ni patriotski da u kampanju uključuješ Đulijanija. Šta ima gradonačelnik Njujorka, i to još bivši, sa izborima u Srbiji?
NIKOLIĆ: Izvini, gospodin Rudolf Đulijani je bio u privatnoj poseti, a ne u kampanji. To što je posetio ovog mog Vučića, to je njegova privatna stvar. Mi smo kao stranka sve lepo, pošteno i transparentno objasnili Agenciji za borbu protiv korupcije. I ostajemo kod toga da gospodinu Đulijaniju nismo platili ni dinara.
JOVANOVIĆ: Pa šta ima vi njega da plaćate?! Zna se ko koga plaća. Umesto da držiš govor, bolje ti je da zapevaš, reko sam ti već. Evo, Čanak će da te prati na tamburici. Ajde, Nešo: „Rudolf Đulijani novce bacao, Rudolf Đulijani...“
NIKOLIĆ: Dačiću, ti si dužan da hapsiš!
DAČIĆ: Ajde, bre, Tomo, gde to ima da kandidat hapsi kandidata?! I što si toliko alergičan na pesmu?
NIKOLIĆ: Jasno je meni zašto ti štitiš ove pevače. Zato što si i ti jedan od njih.
DAČIĆ: Hvala ti, Tomo. Meni je kompliment kad mi kažeš da sam pevač, vokalni interpretator.
NIKOLIĆ: U, mnogo su ti lepe pesme, sve srpskija od srpskije... Čoveče, ko da se kandiduješ za onaj sarajevski „Vaš šlager sezone“, a ne za predsednika Srbije!
DAČIĆ: Šta si reko?
NIKOLIĆ: To što si čuo! Nije meni izlapeo mozak pa da se ne sećam šta je sve izjavljivo onaj mudžahedin čiju si pesmu pevo.
DAČIĆ: Pa nisam ja pevo nijednu pesmu od muftije Zukorlića. Pojma nisam imo da uopšte komponuje...
NIKOLIĆ: Ne govorim ja o muftiji Zukorliću već o Dinu Merlinu.
DAČIĆ: Kakav je, bre, Dino mudžahedin? Pevo je duet sa Vesnom Zmijanac, istu ovu pesmu „Kad zamirišu jorgovani“ što je i ja pevam u duetu.
NIKOLIĆ: Kakvom duetu?
DAČIĆ: Sa sve Vesnu i sa Anu Bekutu.
NIKOLIĆ: Pa to nije duet, to je...
KOŠTUNICA: Mešoviti hor.
NIKOLIĆ: Ma nije hor... To je ono, ono što bude u ukrštenim rečima... Kako se, bre, ono stručno kaže?
JOVANOVIĆ: Grup...
NIKOLIĆ: Ti da ćutiš, barabo barapska!
KOŠTUNICA: Da nije koalicija?
NIKOLIĆ: Nije to sad važno kako se kaže. Al je važno da se kaže da mi u Srbiji imamo predsedničkog kandidata koji peva talibanske pesme čiji je autor davao izjave da su Srbi bolestan narod.
DAČIĆ: Slušaj, Tomo: šta god da je izjavljivo i izvaljivo, Dino Merlin nas barem nije bombardovo ko ovaj tvoj Đulijani.
NIKOLIĆ: Bojim se da će opet da nas bombarduje. I to zbog tebe i tvojih talibanskih pesama.
DAČIĆ: Kakve talibanske pesme? Čoveče, „Jorgovani“ su ljubavna, kafanska pesma. Jesi ti slušo reči? „Koliki sam pjanac bio, a ti me otrijeznila...“ Kako može mudžahedin da bude alkoholičar, kokakoličaru nijedan?! I šta sam trebo da pevam pa da ti budeš srećan: „Kad zamiriše Đulijaaaaniiii“?
NIKOLIĆ: Mnogo duhovito! A šta je sa onom pesmom o Miljacki od onog Halida Bešlića što si je pevo u Nemačkoj? Da i u njoj nema alkoholičara? Da i po Miljacki ne plivaju pijanci?
DAČIĆ: Izvini, a zašto se ti uopšte mešaš u moj pevački repertoar?
NIKOLIĆ: Zato što bi bilo normalno da srpski predsednički kandidat peva o Moravi, a ne o Miljacki.
BORIS TADIĆ: Idi, a zašto?
NIKOLIĆ: Pa zato što je Morava u Srbiji, a Miljacka nije.
TADIĆ: A znaš li ti gde izvire Miljacka, i to ne samo jedna, već dve Miljacke, Mokranjska i Paljanska? U Republici Srpskoj, gospodine veliki Srbine, u Republici Srpskoj.
NIKOLIĆ: Nisam znao.
DAČIĆ: Kako ćeš išta da znaš kad si diplomiro u 55. godini života, i to si diplomiro ekonomiju, iako je uopšte nisi studiro, već si studiro prava?!
NIKOLIĆ: Prođi se ti moje diplome! A ti si kao znao gde izviru te dve-tri Miljacke?
DAČIĆ: Pa naravno da sam znao. Mi u policiji moramo sve da znamo.
NIKOLIĆ: A zašto si onda pesmom podrivao Republiku Srpsku?
DAČIĆ: Kako to misliš?
NIKOLIĆ: Pa jesi pevo „Ko bi reko čuda da se dese, pa Miljacka mostove odnese...“?
DAČIĆ: Jesam.
NIKOLIĆ: Znači, zazivao si da srpska reka odnese srpske mostove?
DAČIĆ: Nemoj da izmišljaš! Mostovi na Miljacki su, koliko ja znam, u Federaciji.
TADIĆ: Oćeš da kažeš: neka ih onda voda nosi!?
DAČIĆ: Ali ako Halid peva da Miljacka mostove odnese...
NIKOLIĆ: Možda on to peva zato da srpski oslobodioci ne mogu da pređu reku?
TADIĆ: Ne znam. Moraću da konsultujem Dodika, pa ćemo da vidimo.
DAČIĆ: Ali, ljudi, to je samo pesma.
ČANAK: Na na na na-na, na-na, na na na na, na na na-na na-na-na-na na-na na-na-na!
NIKOLIĆ: Opet ovaj peva!
DAČIĆ: Pusti ga, neka peva!
NIKOLIĆ: Znam ja zašto tebi godi njegova pesma.
DAČIĆ: Ajde, zašto?
NIKOLIĆ: Zato što peva „Mlada Muslimanka bombe bacala“!
ČANAK: Na na na na-na, na-na, na na na na, na na na-na na-na-na-na na-na na-na-na!
NENAD ČANAK: Na-na na-na-na-na na-na na-na-na... Na-na na-na-na-na na-na na-na-na...
TOMISLAV NIKOLIĆ: Ućuti više, moronu jedan!
ČANAK: Na na na na-na, na-na, na na na na...
NIKOLIĆ: Dačiću, molim te, uhapsi ga!
IVICA DAČIĆ: A što da ga hapsim?
NIKOLIĆ: Čuješ li ti šta on peva?
DAČIĆ: Šta peva? Nisam razumeo ni reč.
NIKOLIĆ: Peva ono što mu je Radiodifuzna agencija zabranila da svira na tamburici.
DAČIĆ: Pa ako mu je zabranila da svira, nije mu zabranila da peva.
NIKOLIĆ: Alal vera, Dačiću! Šta drugo čovek da očekuje od Miloševićevog boljševika?!
On mora da drži stranu svom ideološkom drugu, bez obzira što ovaj poziva na građanski rat.
ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Kakav građanski rat? Došo četnik da mi priča o građanskom ratu!
NIKOLIĆ: Došo koalicioni partner Vuka Draškovića da mi priča o četništvu!
VOJISLAV KOŠTUNICA: Vala baš! Vozim se ja pre neki dan Ibarskom magistralom i taman negde pre skretanja za Ravnu goru vidim bilbord: u prvom planu Vuk, a iza njega se sakrio Čeda.
NIKOLIĆ: Video sam ga i ja. Grehota što nisu stavili i neki ravnogorski slogan.
JOVANOVIĆ: Kakav ravnogorski slogan?
NIKOLIĆ: Pa naprimer: „Živ je Čeda, umro nije!“
JOVANOVIĆ: To ti možeš da staviš na svoje pogrebno preduzeće, jesi me čuo?! Našo se pravi da mi smišlja slogane! Dobro Vuk kaže da si trebo da se brendiraš ko Kalabić dvaesprvog veka...
ČANAK: Na-na na-na-na-na na-na na-na-na...
NIKOLIĆ: Aman, ljudi, oće li iko da reaguje na ovog ludaka?!
JOVANOVIĆ: Pusti čoveka da peva.
NIKOLIĆ: E ne može da peva pesmu koja priziva bratoubilački rat! Da nećete možda i ti i Vuk skupa s njim da zapevate „Mlada partizanka bombe bacala“?
JOVANOVIĆ: Pa ne peva on „Mladu partizanku“ već „Mladu Vojvođanku“...
NIKOLIĆ: A gde si ti čuo da je to „Mlada Vojvođanka“?
JOVANOVIĆ: Tamo gde si ti čuo da je to „Mlada partizanka“!
KOŠTUNICA: Svejedno da li je partizanka ili Vojvođanka. Niko ne sme da peva o bacanju bombi.
JOVANOVIĆ: Pa ne peva o bacanju bombi.
KOŠTUNICA: Nego o čemu?
JOVANOVIĆ: O mladoj Vojvođanki koja je kolo vodila, vodu nosila, slatko kuvala... Ajde, Nešo, zapevaj mu lepo, razgovetno, da čuje...
NIKOLIĆ: Da nisi zapevo, tužiću te vladiki Porfiriju!
JOVANOVIĆ: Šta ima vladika da nam određuje?! Pa nisu ovo izbori ni za Sinod ni za patrijarha!
NIKOLIĆ: Našo se veliki vernik da popuje šta vladika sme, a šta ne sme! Ćuti, bre, izdajico nacionalnih interesa! Nemoj da pred svima kažem koje inostrane službe stoje iza tebe!
JOVANOVIĆ: Našo se veliki suverenitetlija da mi govori o spoljnom faktoru. Umesto da trkeljaš, bolje ti je da zapevaš.
NIKOLIĆ: Šta da zapevam?
JOVANOVIĆ: Đuuuu-li-ja-niiii, Đuuuu-li-ja-niiii...
NIKOLIĆ: Ti to mene na pravdi Boga...
KOŠTUNICA: Brate Tomo, nemoj da se ljutiš, ali stvarno nije bilo ni fer ni patriotski da u kampanju uključuješ Đulijanija. Šta ima gradonačelnik Njujorka, i to još bivši, sa izborima u Srbiji?
NIKOLIĆ: Izvini, gospodin Rudolf Đulijani je bio u privatnoj poseti, a ne u kampanji. To što je posetio ovog mog Vučića, to je njegova privatna stvar. Mi smo kao stranka sve lepo, pošteno i transparentno objasnili Agenciji za borbu protiv korupcije. I ostajemo kod toga da gospodinu Đulijaniju nismo platili ni dinara.
JOVANOVIĆ: Pa šta ima vi njega da plaćate?! Zna se ko koga plaća. Umesto da držiš govor, bolje ti je da zapevaš, reko sam ti već. Evo, Čanak će da te prati na tamburici. Ajde, Nešo: „Rudolf Đulijani novce bacao, Rudolf Đulijani...“
NIKOLIĆ: Dačiću, ti si dužan da hapsiš!
DAČIĆ: Ajde, bre, Tomo, gde to ima da kandidat hapsi kandidata?! I što si toliko alergičan na pesmu?
NIKOLIĆ: Jasno je meni zašto ti štitiš ove pevače. Zato što si i ti jedan od njih.
DAČIĆ: Hvala ti, Tomo. Meni je kompliment kad mi kažeš da sam pevač, vokalni interpretator.
NIKOLIĆ: U, mnogo su ti lepe pesme, sve srpskija od srpskije... Čoveče, ko da se kandiduješ za onaj sarajevski „Vaš šlager sezone“, a ne za predsednika Srbije!
DAČIĆ: Šta si reko?
NIKOLIĆ: To što si čuo! Nije meni izlapeo mozak pa da se ne sećam šta je sve izjavljivo onaj mudžahedin čiju si pesmu pevo.
DAČIĆ: Pa nisam ja pevo nijednu pesmu od muftije Zukorlića. Pojma nisam imo da uopšte komponuje...
NIKOLIĆ: Ne govorim ja o muftiji Zukorliću već o Dinu Merlinu.
DAČIĆ: Kakav je, bre, Dino mudžahedin? Pevo je duet sa Vesnom Zmijanac, istu ovu pesmu „Kad zamirišu jorgovani“ što je i ja pevam u duetu.
NIKOLIĆ: Kakvom duetu?
DAČIĆ: Sa sve Vesnu i sa Anu Bekutu.
NIKOLIĆ: Pa to nije duet, to je...
KOŠTUNICA: Mešoviti hor.
NIKOLIĆ: Ma nije hor... To je ono, ono što bude u ukrštenim rečima... Kako se, bre, ono stručno kaže?
JOVANOVIĆ: Grup...
NIKOLIĆ: Ti da ćutiš, barabo barapska!
KOŠTUNICA: Da nije koalicija?
NIKOLIĆ: Nije to sad važno kako se kaže. Al je važno da se kaže da mi u Srbiji imamo predsedničkog kandidata koji peva talibanske pesme čiji je autor davao izjave da su Srbi bolestan narod.
DAČIĆ: Slušaj, Tomo: šta god da je izjavljivo i izvaljivo, Dino Merlin nas barem nije bombardovo ko ovaj tvoj Đulijani.
NIKOLIĆ: Bojim se da će opet da nas bombarduje. I to zbog tebe i tvojih talibanskih pesama.
DAČIĆ: Kakve talibanske pesme? Čoveče, „Jorgovani“ su ljubavna, kafanska pesma. Jesi ti slušo reči? „Koliki sam pjanac bio, a ti me otrijeznila...“ Kako može mudžahedin da bude alkoholičar, kokakoličaru nijedan?! I šta sam trebo da pevam pa da ti budeš srećan: „Kad zamiriše Đulijaaaaniiii“?
NIKOLIĆ: Mnogo duhovito! A šta je sa onom pesmom o Miljacki od onog Halida Bešlića što si je pevo u Nemačkoj? Da i u njoj nema alkoholičara? Da i po Miljacki ne plivaju pijanci?
DAČIĆ: Izvini, a zašto se ti uopšte mešaš u moj pevački repertoar?
NIKOLIĆ: Zato što bi bilo normalno da srpski predsednički kandidat peva o Moravi, a ne o Miljacki.
BORIS TADIĆ: Idi, a zašto?
NIKOLIĆ: Pa zato što je Morava u Srbiji, a Miljacka nije.
TADIĆ: A znaš li ti gde izvire Miljacka, i to ne samo jedna, već dve Miljacke, Mokranjska i Paljanska? U Republici Srpskoj, gospodine veliki Srbine, u Republici Srpskoj.
NIKOLIĆ: Nisam znao.
DAČIĆ: Kako ćeš išta da znaš kad si diplomiro u 55. godini života, i to si diplomiro ekonomiju, iako je uopšte nisi studiro, već si studiro prava?!
NIKOLIĆ: Prođi se ti moje diplome! A ti si kao znao gde izviru te dve-tri Miljacke?
DAČIĆ: Pa naravno da sam znao. Mi u policiji moramo sve da znamo.
NIKOLIĆ: A zašto si onda pesmom podrivao Republiku Srpsku?
DAČIĆ: Kako to misliš?
NIKOLIĆ: Pa jesi pevo „Ko bi reko čuda da se dese, pa Miljacka mostove odnese...“?
DAČIĆ: Jesam.
NIKOLIĆ: Znači, zazivao si da srpska reka odnese srpske mostove?
DAČIĆ: Nemoj da izmišljaš! Mostovi na Miljacki su, koliko ja znam, u Federaciji.
TADIĆ: Oćeš da kažeš: neka ih onda voda nosi!?
DAČIĆ: Ali ako Halid peva da Miljacka mostove odnese...
NIKOLIĆ: Možda on to peva zato da srpski oslobodioci ne mogu da pređu reku?
TADIĆ: Ne znam. Moraću da konsultujem Dodika, pa ćemo da vidimo.
DAČIĆ: Ali, ljudi, to je samo pesma.
ČANAK: Na na na na-na, na-na, na na na na, na na na-na na-na-na-na na-na na-na-na!
NIKOLIĆ: Opet ovaj peva!
DAČIĆ: Pusti ga, neka peva!
NIKOLIĆ: Znam ja zašto tebi godi njegova pesma.
DAČIĆ: Ajde, zašto?
NIKOLIĆ: Zato što peva „Mlada Muslimanka bombe bacala“!
ČANAK: Na na na na-na, na-na, na na na na, na na na-na na-na-na-na na-na na-na-na!