- Nikola! Nikola! Ej, Nikola! Gluv li si, pa se ne javljaš?
- Nisam.
- Šta nisi?
- Nisam gluv.
- Pa što se ne javiš kad te lepo zovem?
- Kako da ti se javim kad me zoveš po imenu?!
- Nego kako da te zovem? Oćeš po prezimenu? Evo: Gruevski!
- Ćuti, idiote, da te neko ne čuje!
- Ko da me čuje u ovo gluvo doba? Na celom Trgu Makedonija nema nikog sem nas dvojice.
- Pa evo, ja mogu da te čujem.
- A što me ne bi čuo ako te zovem?
- Ne mogu sad da ti objašnjavam.
- Dobro, Nikola...
- Opet ti! Jesam ti reko da me ne zoveš ni po imenu ni po prezimenu?!
- Nego kako da te zovem? Oćeš opisno? Evo: ej, čoveče koji se usred noći diviš velelepnom spomeniku Aleksandru Makedonskom!
- Ćuti, some jedan! Da to više nikad nisi reko!
- Šta?
- To o spomeniku.
- A zašto?
- Zato što to nije Aleksandar Makedonski nego Ratnik na konju. Tako se službeno zove.
- Otkad to?
- Ti ne čitaš novine, ne gledaš televiziju? Jesi li igde pročito ili čuo da se ovaj spomenik zove drukčije nego Ratnik na konju?
- Pa poslednjih dana i nisam, ali pre sam čuo. I ti si govorio...
- Ništa ja nisam govorio.
- Kako nisi? Svojim sam ušima čuo...
- Veruješ li ti meni ili svojim ušima?
- Mnogo ti jak taj štos! Počeo si da uvaljuješ viceve starije od Aleksandra Makedonskog...
- Ne pominji to ime!
- Dobro, izvini... Počeo si da uvaljuješ viceve starije od Ratnika na konju. Jesi sad zadovoljan?
- Jesam... Zapravo nisam, ali moram da budem.
- Što moraš?
- Pa iz političkih razloga koje ti ne razumeš. Mi moramo da budemo pametni, da ne ugrozimo sopstveni identitet.
- Kako da ga ugrozimo, čoveče?
- Kažem ja da ti to ne razumeš.
- Ajde, ti mi objasni!
- Identitet može da se ugrozi ako se pominje nešto što ne treba da se pominje.
- Misliš na Aleksandra?
- Reko sam ti: nemoj da ga pominješ!
- Pa što da ga ne pominjem?!
- Zbog identiteta, konju jedan, reko sam ti! Ako oćeš da sačuvamo identitet, onda ćuti!
- Izem ti takav identitet!
- Nemoj da vređaš identitet!
- Pa kakav mi je to identitet ako moram da ćutim?!
- Poslednji put ti kažem: nemoj da dovodiš identitet u sumnju!
- Ti ga dovodiš u sumnju! Celo vreme pričaš da je naš identitet vezan uz Aleksan...
- Opet ti!
- Dobro, izvini... Celo vreme pričaš da je naš identitet vezan uz tu istorijsku ličnost, a sad ne dozvoljavaš ni ime da joj se pomene... Ej, da te pitam: kako nam se sad zove aerodrom?
- Koji aerodrom?
- Pa skopski. Ne misliš valjda da te pitam kako se zove aerodrom John Fitzgerald Kennedy? - Što bi me pito takvu glupost?! Pa valjda je jasno da se aerodrom John Fitzgerald Kennedy zove aerodrom John Fitzgerald Kennedy.
- Jeste, jasno je. A kako se onda zove aerodrom Aleksandar Veliki?
- Nemoj, nemoj, nemoj...
- Eto vidiš da ima razloga što te pitam. Ima biti da se više nikako ne zove.
- Nije tačno!
- Ajde, kako se zove?
- Pa zove se, zove se... Lepo se zove, zove se svojim imenom, isto ko što se i John Fitzgerald Kennedy zove svojim.
- Znači: zove se svojim imenom, samo više ne smemo da kažemo kojim?
- Ko kaže da ne smemo? Pa celo vreme ti govorim da se John Fitzgerald Kennedy zove John Fitzgerald Kennedy.
- Šta se onda i skopski aerodrom zove John Fitzgerald Kennedy?
- Naravski da se ne zove. Zove se svojim imenom, ko i John Fitzgerald Kennedy svojim.
- Znači, zove se: aerodrom koji se zove isto ko i John Fitzgerald Kennedy, samo malo drugačije?
- Ti to mene provociraš?
- Bože sakloni! Ja samo proveravam da i aerodromu nisi promenio ime u aerodrom Ratnik na konju.
- Nisam ja ništa promenio.
- Jok, ja sam... Je li, leba ti, kako se zove ovaj konj?
- Kakve to sad veze ima?
- Ima... Jel' se zove Bukefal?
- Opet ti provociraš!
- Ne provociram, samo pitam.
- Šta pitaš kad znaš?
- Znači: ne zove se Bukefal?
- Ja to nisam reko.
- Znači: zove se Bukefal?
- Ni to nisam reko, a i tebi bi pametnije bilo da ne govoriš.
- Zašto? Pa kako da zovem konja?
- Zovi ga kako se konj zove.
- A kako se zove?
- Ne pravi se blesav. Valjda se zna kako se zove konj.
- Ajde, kako?
- Zove se, zove se: konju! Zove se: điha-điha! To je intimna stvar kako čovek zove svog konja.
- Pa ne zovem svog konja, nego ovog tu... ne smem da kažem čijeg.
- Šta ima ti da zoveš tuđeg konja?
- Nije to tuđi konj. To je naš državni konj. Našim parama plaćen. Mora nekako da se zove, kad već ne sme da se zove kako mu je pravo ime.
- Ti baš rešio da me maltretiraš usred noći...
- Čoveče, oću da ti pomognem, da ostaneš dosledan...
- Pa pomozi onda!
- Evo pomažem: neka se konj lepo zove Konj pod ratnikom!
