Dostupni linkovi

Dvadeset hiljada Srba u Sibiru


Predrag Lucić
Predrag Lucić
(Razgovor Gorana Bogdanovića i Vuka Jeremića)

- Ćao, Gogi, druže... Evo sad sam pričo sa čika Serjožom. On kaže da će sve da bude...

- Stani, bre, Vule! S kakvim crnim Serjožom?

- Nije čika Serjoža crn, naopako bilo! Pa nije on iz Afrike. Tamo u Africi sam ja odavno sve sredio i izdogovaro.

- Uf, mnogo dobro si sredio. Nema ko od tih tvojih drugara nije prizno ovu prištinsku paradržavu: i Obala Slonovače, i Gabon, i Niger sa sve sestrom Nigerijom... Super poso si odradio. Ovi u Prištini mogu da pevaju: „Kosovo je srce Afrike, srce Afrike, srce Afrike...“

- Nemoj da me zavitlavaš. Uradio sam koliko se moglo. Nego slušaj, Gogi, šta kaže čika Serjoža...

- Koji Serjoža?

- Moj ruski kolega, čika Sergej Lavrov.

- Pa šta kaže?

- Kaže da će sve da bude u redu oko onoga što je reko čika Mita, samo treba da se malkice pričeka...

- Koji sad čika Mita? Medvedev?
Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Srbije
Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Srbije

- Ma ne, bre. Medvedev još ne treba ništa da kaže. On će sam da proceni, kad bude vreme. Onda će da kaže, pa će ceo svet da se zatrese. Čika Mita Rogozin, kapiraš?

- Ništa ne kapiram, Vule. Ti, čoveče, o svima njima govoriš ko da su ti braća od tetke. Čika ovaj, čika onaj... Uopšte ne mogu da se snađem.

- To je zato što nisi snalažljiv. Zato i jesi ministar samo za Kosovo i Metohiju, a ja za ceo svet.

- Uf, bre, mnogo smo ugledni u tom celom svetu.

- A šta, kao nismo?

- Pa da jesmo, uopšte nam ne bi trebo ministar za Kosovo i Metohiju. Ja bih, da smo mi ugledni ko što nismo, mogo da se bavim nekim pametnijim poslom.

- Šta bi ti pametno mogo da radiš? Da budeš direktor „Trepče“?

- Šta ga ja imam sa „Trepčom“? Ja sam završio Poljoprivredni faks.

- Pa baš zato. Mogo bi dole u rudniku da uzgajaš banane, skupa sa Šiptarima.

- Mnogo smešno, Vule, mnogo smešno... Srpski narod trpi zulum, a ti se zevzečiš i prodaješ bajate fazone od pred sto godina, dok je još onaj Šuvar hodo po „Trepči“.

- Pa moram da se zevzečim, kad sa tobom ne može ozbiljno da se razgovara. Ne naš ko je čika Serjoža, pojma nemaš ko je čika Mita...

- Skrati priču, Vule, nemoj da me smaraš. Šta si hteo da mi kažeš s tim Mitom i Serjožom? I što baš meni? Kakva je meni korist od njihovih reči?

- Ej, stvarno si ljakse. Ja trzam najmoćnije ljude sveta da ti reše taj tvoj problem za koji badava primaš platu, a ti meni ko poslednji: „Kakva meni korist od njihovih reči?“

- E baš će oni da reše problem Kosmeta... Da su hteli i umeli, rešili bi ga pre bombardovanja.

- Ćuti, bre, levatu! Ti ćeš da bistriš svetsku politiku, a ne umeš dva granična prelaza da sačuvaš!

- Dođi ti pa ih čuvaj! Ako uopšte znaš gde su. Ako uopšte znaš i gde je Kosovo.

- Kako ne bih znao?

- Ajde, gde je? Baš da čujem...

- Kosovo je, Kosovo je... u srcu Srbije.

- Jel bi mogo da ga pronađeš u atlasu?
Goran Bogdanović, ministar za KiM u Vladi Srbije
Goran Bogdanović, ministar za KiM u Vladi Srbije

- Bože, Gogi, ala ti svašta lupaš! Pa kako ne bih mogo da ga pronađem?! Tamo gde su pluća, pa odmah pored.

- Kakva pluća? O čemu ti lupaš?

- Ne lupam. Govorim ti gde je srce u atlasu.

- U kakvom atlasu, nesrećniče?

- Pa u anatomskom.

- Ja te pitam za geografski atlas.

- Pa nema u geografskom atlasu ni srca ni pluća...

- Ajde, ajde, ne izmotavaj se. Kaži, bre, šta imaš, pa da idem dole, za poslom.

- Gde ćeš za poslom?

- Tamo gde ti nikad nećeš. Na Kosmet.

- Baš to i oću da ti kažem, da uopšte ne trebaš da ideš dole. Sve će čika Serjoža da sredi.

- Šta će on da sredi?

- Pa ovo za državljanstvo. Svih dvaestjednu hiljadu, i koliko god bude trebalo. Samo ne može odmah. Znaš, on mi kaže da se čika Mita, Mita Rogozin, ako me pratiš, ruski ambasador u NATO-u, malo zaleteo s onom izjavom da će ovi tvoji odmah da dobiju državljanstvo i smeštaj iza Urala...

- To uopšte nisu moji. To su Srbi koji uopšte ne žive na Kosmetu. Oni su odavno prodali svoja imanja, uzeli evriće, a sad bi da uzmu i rublje. E pa, neće ići!

- Jok, ti ćeš da ih zaustaviš.

- Nemam ja šta da ih zaustavljam. Al mogu da kažem da to nije rešenje i da to nije patriotski. Šta bi trebalo: da se svi mi Srbi sa Kosova proglasimo za Ruse i da iz Sibira pevamo da je Kosovo srce Srbije i da ga nikada nećemo prepustiti Šiptarima?

- Baš tako. To bi bila druga pesma.

- Kakva druga pesma?
Pasoš Rusije - ilustracija
Pasoš Rusije - ilustracija

- Pa ruska. Tada bi je Rusi zapevali i Šiptarima i Amerikancima i celom svetu, pa da vidiš fertutme!

- Koji Rusi? Misliš na ovih naših dvaest hiljada nabeđenih Rusa?

- Stani malo, Gogi. Čim dobiju državljanstvo, oni postaju pravi Rusi. Čuo si čika Mitu kad je reko da kosovski Srbi treba da budu upisani u program repatrijacije kao Rusi, jer Srbi za Ruse nisu stranci, već narod koji u Rusiji može da dobije drugu otadžbinu.

- Kakve to veze ima sa nama? Naša briga treba da budu Srbi na Kosovu i Metohiji, a ne nekakvi novokomponovani Rusi sa Urala i iz Sibira.

- Gogi, molim te da se opasuljiš! Nemoj da vređaš Ruse. To je već moj resor i ja to ne mogu da dozvolim nikome pa ni tebi.

- Ah da, razumem. Ti Srbi koji oće da budu Rusi ustvari spadaju u spoljne poslove, kao što tebi i ceo Kosmet, jer ga smatraš za inostranstvo, spada u spoljne poslove. Možda ćeš jednom i da ga posetiš, kad dođeš u međudržavnu posetu.

- Ma šta ja imam da posećujem Kosovo?! Mi ga ne priznajemo i ja nemam šta radim tamo.

- A šta ja da radim? Da gledam kako sve odlazi dođavola?

- Pa ne odlazi dođavola, već u Rusiju. Zato pripazi malo, Gogi, kako se izražavaš.

- Slušaj, burazeru: ja sam, ko što ti je poznato, ministar za Kosovo i Metohiju. Ako ste se vi dogovorili da je rešenje da svi Srbi sa Kosmeta treba da postanu Rusi, onda svaka čast! Ali ja u tom slučaju ostajem bez posla.

- Nema da brineš, drugar. Naći će se nešto.

- Šta ima da se nađe?

- Pa mogo bih ja da vidim sa čika Serjožom da ti on nešto sredi. Ti lepo zatraži državljanstvo, a ostalo je moja briga.

- Vule, ja ne želim da menjam poso.

- Nemoj sad da si izbirljiv. Evo, ja ću da porazgovaram sa čika Serjožom da ti otvori neko ministarstvo.

- Kakvo ministarstvo?

- Pa ne znam sad tačno... Evo, mogo bih da mu predložim da ti budeš ministar za Ural i Sibir.

- I šta tamo da radim?

- Šta bilo... Možeš da staviš prst u uvce i da pevaš.

- Šta da pevam?

- Pa evo naprimer: „Podkosovskije večeri...“
  • Slika 16x9

    Predrag Lucić

    Rođen je 1964. u Splitu. Jedan je od osnivača i kreatora "Feral Tribunea" - glasila hrvatskih anarhista, protestanata i heretika.

XS
SM
MD
LG