Razgovor Nikole Gruevskog i Georgiosa Papandreoua
- De si, Đoko? Slavi li se?
- Ko je to?
- Pa ja sam, tvoj komšija, Nikola Gruevski...
- Otkud tebi, Nikose Grouiose, moj broj mobitela?
- Pa eto, nazvo sam službu informacija, lepo pito koji je broj komšije Đorđa Papandreeskog i oni mi lepo dali.
- Ali to je tajni broj... Kako su mogli da ti ga daju?! Sad ću da zovem Vodafone, uši ću da im zavrnem.
- Nemoj da zoveš Vodafone. Nisu mi ga oni dali.
- Nego ko je mogo da ti da moj tajni broj?
- Kažem ti, služba informacija.
- Koja služba?
- Pa tajna služba, koju drugu da pitam...
- E da znaš, ima da te prijavim i Amerikancima i ovima u Bruxellesu da me špijuniraš!
- U, da znaš da će ovaj WikiLeaks mnogo da se iznenadi kad to čuje... Ima da se frapira, da kaže: lele-lele, šta je ovo na svet došlo...
- Dobro, šta oćeš? Šta me zoveš?
- Reko sam ti. Pito sam: slavi li se?
- Šta ima da se slavi?
- Kod nas svašta: i Dan nezavisnosti i pobeda nad vama na Eurobasketu...
- Ti to mene provociraš?
- Ma ne... Samo pitam.
- Pa šta ja imam da slavim to što ste vi proglasili državu samo da izazivate nas Grke i da pokažete aspiracije na naš teritorij i na našu istoriju?
- Kako tebi, čoveče, ne dosadi ta uvek ista priča?!
- A kako tebi ne dosadi da izmišljaš istoriju i da mi teraš inat?
- Ej, nisam ti ja kriv što ti je država dužna ko Grčka.
- Nisam ni ja tebi kriv što nemaš pojma koliko sunce iz Vergine ima zraka!
- Kako nemam? Pa eno mi ga lepo sija sa državne zastave i ima, ček da prebrojim, dva – četri – šest – osam...
- E tu se zaustavi! Je li odavno dogovoreno da to na vašoj zastavi nije sunce iz Vergine nego neko šta ja znam odakle i da može da ima samo osam zraka?
- Pa jeste, ali... Mogu da izbrojim koliko ih je bilo na staroj zastavi: dva – četri – šest – deset – četrnaest – šesnaest. Jeste, šesnaest.
Nikola Gruevski i Jorgos Papandreu
- Jesi dobro izbrojio?
- Jesam. Evo mogu još jednom... Nije meni teško da brojim sunčeve zrake, ja bi to mogo da radim po ceo dan... Dva – četri – šest... šesnaest. Šesnaest, garantovano. Eto vidiš da znam.
- Pa kad znaš, zašto ti oni tvoji bronzani vojnici što si ih posadio oko onog konjanika kojem, samo zahvaljujući našoj uvek budnoj diplomatiji, više ne smeš ni ime da kažeš, zašto ti vojnici na štitovima imaju razna sunca, neko sa devet, neko sa petnaest zraka?
- Pojma nemam. Baš ću da pitam. To je verovatno zato što je u antičkoj Makedoniji bilo i oblačnih dana, pa sunce nije moglo uvek da ima isti broj zraka.
- Aha, sad ćeš još sem arheologa da angažuješ i meteorologe, pa opet nećeš dokazati da sunce iz Vergine ima ikakve veze s tom tvojom državom!
- Je li, Đoko, a kako ti znaš koliko zraka ima sunce na našim štitovima? Jesi to poslo svoje špijune da broje ili su ti dojavili ovi naši nesrećnici iz opozicije?
- Ti si to napravio namerno, da se ne prepozna da si mislio na sunce iz Vergine, ali mene ne možeš da prevariš!
- Ej, Đoko, koliko je 72 minus 58?
- Četrnaest, zašto pitaš?
- Pa s toliko smo vas koševa razlike pobedili u Litvaniji. A znaš što vas nismo pobedili sa 16 razlike?
- Što?
- Pa da ne tražite da se utakmica poništi jer vas rezultat podseća na sunce iz Vergine!
- E baš imaš čime i da se pohvališ. Pobedio nas onaj McCalebb, rođeni Skopljanac iz New Orleansa.
- Ko je vama kriv što vam nije igro onaj crni Sofokle Shortsanitis?!
- Oćeš da kažeš da on nije Grk?
- Čim ga vidiš, odmah shvatiš da mora da je nešto u rodu Theodorakisu i Onassisu!
- Ludaku jedan, ćale mu je Grk jedan kroz jedan, a majka mu je Afrikanka.
- Je li Theodorakisu ili Onassisu?
- Ćuti i srami se! Doveli ste onog Srbina Peru Antića, koji vam se po prezimenu
uklapa u projekat anticizacije te tvoje države!
- Povuci to što si reko! Pero Antić nije Srbin nego rođeni Makedonac, rođen ovde u Skopju. I ti sad možeš da pukneš od besa. Sram vas bilo, niste umeli da mirno podnesete poraz već ste poslali onih sto ludaka da blokiraju granicu.
- Ko ih je poslo?
- Vi Grci, nismo valjda mi.
- To je isto ko da ja kažem da su ovi anarhisti i raznorazni divljaci što demonstriraju i razbijaju sve po Grčkoj skopski plaćenici.
- Što samo skopski? Što ne i ohridski, kumanovski, bitolski...
- Znaš ti zašto. Zato što ta tvoja država, što se mene tiče, može samo da se zove Skopje. A ako nastaviš s provokacijama, onda nećemo da priznamo ni to ime, već ćemo da nađemo neki skopski kvart, pa da vam se država zove, šta ja znam, Bit Pazar.
- Naša se država, Đoko, oduvek zvala Makedonija i protezala se do Pakistana, gde i danas živi naš bratski narod Hunza. Nismo vam mi krivi što ste svoje opštine proglašavali državama, pa vam je država bila i Atina i Sparta...
- Ćuti tamo! Stavljate te bronzane spomenike od sto metara ko da ste juče ušli u bronzano doba!
- Javila se firma iz kamenog doba! Turistima pokazujete sve same ruševine, jer ste lenji da ih popravite! Celu Evropsku Uniju ćete da oterate u bankrot!
- Šta ti imaš da se sekiraš za Evropu kad vas nikad neće da prime?! Vi ne možete da uđete ni u NATO!
- Dosta su vam i Turci u NATO-u. Još mi da uđemo, cela bi Grčka plakala ko Srbija: kuku-lele, napade nas NATO! Vama je NATO dobar samo kad vas pušta da pobedite, ko što su vas Slovenci pustili u Litvaniji. Eto, zato sam te i nazvo, da ti čestitam i da te pitam slavi li se velika pobeda.
- To je stvarno nisko od tebe...
- Nije. To je velikodušno. Kad već ispadate iz eurozone, da bar ne ispadnete s Eurobasketa.
- De si, Đoko? Slavi li se?
- Ko je to?
- Pa ja sam, tvoj komšija, Nikola Gruevski...
- Otkud tebi, Nikose Grouiose, moj broj mobitela?
- Pa eto, nazvo sam službu informacija, lepo pito koji je broj komšije Đorđa Papandreeskog i oni mi lepo dali.
- Ali to je tajni broj... Kako su mogli da ti ga daju?! Sad ću da zovem Vodafone, uši ću da im zavrnem.
- Nemoj da zoveš Vodafone. Nisu mi ga oni dali.
- Nego ko je mogo da ti da moj tajni broj?
- Kažem ti, služba informacija.
- Koja služba?
- Pa tajna služba, koju drugu da pitam...
- E da znaš, ima da te prijavim i Amerikancima i ovima u Bruxellesu da me špijuniraš!
- U, da znaš da će ovaj WikiLeaks mnogo da se iznenadi kad to čuje... Ima da se frapira, da kaže: lele-lele, šta je ovo na svet došlo...
- Dobro, šta oćeš? Šta me zoveš?
- Reko sam ti. Pito sam: slavi li se?
- Šta ima da se slavi?
- Kod nas svašta: i Dan nezavisnosti i pobeda nad vama na Eurobasketu...
- Ti to mene provociraš?
- Ma ne... Samo pitam.
- Pa šta ja imam da slavim to što ste vi proglasili državu samo da izazivate nas Grke i da pokažete aspiracije na naš teritorij i na našu istoriju?
- Kako tebi, čoveče, ne dosadi ta uvek ista priča?!
- A kako tebi ne dosadi da izmišljaš istoriju i da mi teraš inat?
- Ej, nisam ti ja kriv što ti je država dužna ko Grčka.
- Nisam ni ja tebi kriv što nemaš pojma koliko sunce iz Vergine ima zraka!
- Kako nemam? Pa eno mi ga lepo sija sa državne zastave i ima, ček da prebrojim, dva – četri – šest – osam...
- E tu se zaustavi! Je li odavno dogovoreno da to na vašoj zastavi nije sunce iz Vergine nego neko šta ja znam odakle i da može da ima samo osam zraka?
- Pa jeste, ali... Mogu da izbrojim koliko ih je bilo na staroj zastavi: dva – četri – šest – deset – četrnaest – šesnaest. Jeste, šesnaest.
- Jesi dobro izbrojio?
- Jesam. Evo mogu još jednom... Nije meni teško da brojim sunčeve zrake, ja bi to mogo da radim po ceo dan... Dva – četri – šest... šesnaest. Šesnaest, garantovano. Eto vidiš da znam.
- Pa kad znaš, zašto ti oni tvoji bronzani vojnici što si ih posadio oko onog konjanika kojem, samo zahvaljujući našoj uvek budnoj diplomatiji, više ne smeš ni ime da kažeš, zašto ti vojnici na štitovima imaju razna sunca, neko sa devet, neko sa petnaest zraka?
- Pojma nemam. Baš ću da pitam. To je verovatno zato što je u antičkoj Makedoniji bilo i oblačnih dana, pa sunce nije moglo uvek da ima isti broj zraka.
- Aha, sad ćeš još sem arheologa da angažuješ i meteorologe, pa opet nećeš dokazati da sunce iz Vergine ima ikakve veze s tom tvojom državom!
- Je li, Đoko, a kako ti znaš koliko zraka ima sunce na našim štitovima? Jesi to poslo svoje špijune da broje ili su ti dojavili ovi naši nesrećnici iz opozicije?
- Ti si to napravio namerno, da se ne prepozna da si mislio na sunce iz Vergine, ali mene ne možeš da prevariš!
- Ej, Đoko, koliko je 72 minus 58?
- Četrnaest, zašto pitaš?
- Pa s toliko smo vas koševa razlike pobedili u Litvaniji. A znaš što vas nismo pobedili sa 16 razlike?
- Što?
- Pa da ne tražite da se utakmica poništi jer vas rezultat podseća na sunce iz Vergine!
- E baš imaš čime i da se pohvališ. Pobedio nas onaj McCalebb, rođeni Skopljanac iz New Orleansa.
- Ko je vama kriv što vam nije igro onaj crni Sofokle Shortsanitis?!
- Oćeš da kažeš da on nije Grk?
- Čim ga vidiš, odmah shvatiš da mora da je nešto u rodu Theodorakisu i Onassisu!
- Ludaku jedan, ćale mu je Grk jedan kroz jedan, a majka mu je Afrikanka.
- Je li Theodorakisu ili Onassisu?
- Ćuti i srami se! Doveli ste onog Srbina Peru Antića, koji vam se po prezimenu
uklapa u projekat anticizacije te tvoje države!
- Povuci to što si reko! Pero Antić nije Srbin nego rođeni Makedonac, rođen ovde u Skopju. I ti sad možeš da pukneš od besa. Sram vas bilo, niste umeli da mirno podnesete poraz već ste poslali onih sto ludaka da blokiraju granicu.
- Ko ih je poslo?
- Vi Grci, nismo valjda mi.
- To je isto ko da ja kažem da su ovi anarhisti i raznorazni divljaci što demonstriraju i razbijaju sve po Grčkoj skopski plaćenici.
- Što samo skopski? Što ne i ohridski, kumanovski, bitolski...
- Znaš ti zašto. Zato što ta tvoja država, što se mene tiče, može samo da se zove Skopje. A ako nastaviš s provokacijama, onda nećemo da priznamo ni to ime, već ćemo da nađemo neki skopski kvart, pa da vam se država zove, šta ja znam, Bit Pazar.
- Naša se država, Đoko, oduvek zvala Makedonija i protezala se do Pakistana, gde i danas živi naš bratski narod Hunza. Nismo vam mi krivi što ste svoje opštine proglašavali državama, pa vam je država bila i Atina i Sparta...
- Ćuti tamo! Stavljate te bronzane spomenike od sto metara ko da ste juče ušli u bronzano doba!
- Javila se firma iz kamenog doba! Turistima pokazujete sve same ruševine, jer ste lenji da ih popravite! Celu Evropsku Uniju ćete da oterate u bankrot!
- Šta ti imaš da se sekiraš za Evropu kad vas nikad neće da prime?! Vi ne možete da uđete ni u NATO!
- Dosta su vam i Turci u NATO-u. Još mi da uđemo, cela bi Grčka plakala ko Srbija: kuku-lele, napade nas NATO! Vama je NATO dobar samo kad vas pušta da pobedite, ko što su vas Slovenci pustili u Litvaniji. Eto, zato sam te i nazvo, da ti čestitam i da te pitam slavi li se velika pobeda.
- To je stvarno nisko od tebe...
- Nije. To je velikodušno. Kad već ispadate iz eurozone, da bar ne ispadnete s Eurobasketa.
