Stihovani transkript čuvene kolumne Natalije Dević o izbegličkoj krizi u parku i kafani
Na klupi mi leži jedna stara rana –
Ko da nikad neće sa Vračara nigde,
Čudan čovek ispod žutoga jorgana
Lego sa sve brojnu familiju pride.
Na Vračaru ima i stara kafana,
Novi gosti pali sa Polumeseca,
Jede, pije, troši beda nesvrstana,
Između stolova trčkaraju deca.
Dečurliju nema ko da opomene,
Majke odveć lenje vrisku da bi čule,
Gde god da se denem, gledaju u mene
I moje bretele pokrivene bule.
Beži, beži, izbeglice,
Tamnoputo tvoje lice
Čim ugledam, ubledi mi ten…
Kelner, molim te dupli neofen!
Što da ima sestra Nata
Migrenu od migranata,
Glava puca, muti mi se vid…
Izbeglice, nek' sram vas je i stid!
U parku mi leži doručak na travi,
Al' ga nije sliko živopisac Mane…
Neki čudni ljudi, ješni i alavi,
Meću hleb i jogurt na žute jorgane.
Stomak mi se diže od takvog turizma
Gde žut jorgan svakom bed-end-brekfest nudi,
Ja sam pristalica Dveri i našizma –
Zidom da se spreči dotok čudnih ljudi,
Da se ne spotičem, kada šetam kuče,
O migrante iza svakog žbuna nikle…
Nagazivši jednog umalo sam juče
Fasovala fras i uganuće štikle.
Beži, beži, izbeglice,
Tamnoputo tvoje lice
Čim ugledam, ubledi mi ten…
Kelner, molim te dupli neofen!
Što da ima sestra Nata
Migrenu od migranata,
Glava bolna tutnji, odzvanja…
Beži, pusti zid da ja odsanjam!
