(Komentar *)
Svečana neimarska pesma savamalskog graditelja noćnog:
Fantomku skinem ponekad,
Malo da odmorim glavu,
Pogled bacim na Beograd,
Ponosan na staru slavu.
Svi znaju – to sam bio ja,
Drugari veliki, Mali,
Svi znaju čija svetlost sja
Večno na Savamali.
Svi znaju i bez novina
Majstora svih gradilišta,
I kad prođe zla godina,
A ja ne porušim ništa.
Fantomku ipak navlačim,
Ona je deo mog tela,
Zatreba li, da nastavim
Svoja neimarska dela.
Da srušim neku kuću, zid,
Sokak, udžericu, tavan…
Da stvorim nove gradnje vid,
Beograd na vodi ravan.
Godina prošla, ko za tren,
Ja čekam novi zadatak,
Narod se skuplja besposlen,
Vodi ga nekakav Patak.
Žuti bi Patak da se zna
Za Hercegovačku krivac,
Pa misli da sam ja dno dna,
Da sam baš ja taj naivac.
Misli li Patak – kriv sam ja
Il' onaj ko mene krije,
Misli li zemlja Srbija
Da krivljeg od mene nije?
Samo vi braćo, pevajte,
Tražite smisao viši,
Samo vi, braćo, snevajte
O Nebojši i Siniši.
Samo vi, braćo, hodajte,
Kad ste se već ushodali,
Javite mi kad doznate
Da l' velik je kriv il' Mali?
Samo vi, braćo, gazite,
Ravna vam sva Savamala,
Javite kad me spazite –
Eno ga! Moron! Budala!
Samo vi, braćo, mislite
Da stojim ja iza svega,
U večnoj nadi živite
Da kriv sam umesto – Njega!
Facebook Forum