Tajno pismo srpskog predsednika Tomislava Nikolića britanskoj kraljici Elizabeti Drugoj
Oj kraljice, drugarice,
Samo ja na celom svetu
Ćirilice dve stranice
Pišem za Elizabetu.
Drugarice iz Londona,
Pišem ti iz Beograda,
Da te pitam, bez pardona –
Šta to oće tvoja Vlada?
Kraljica si, žena, mati,
Zato pišem tebi lično,
S nadom da ćeš pročitati
Moje pismo ćirilično.
Možda ne znaš svako slovo,
Al' i bez tog, draga Beti,
Razumećeš pismo ovo,
Doći će ti do pameti
Da mi bolna duša ječi,
Da mi suza sama krene
Kad Ist River nema reči
Za narode istrebljene
Po Africi i Aziji,
Po vasceloj Americi,
Ali zato Srbe kinji
Za izgred u Srebrenici.
Ako pismo teško ti je,
Pa se mučiš sa slovima,
Poslaću ti – problem nije –
I kopiju s titlovima.
Al' se bojim da ne umeš –
Ni kad ti na latinici
Lepo piše – da razumeš
Da se radi o sitnici:
Par hiljada gore-dole,
Par hiljada više-manje,
Srbin to sa pušku vole,
A Englez s bombardovanje.
Zar poradi tih razlika,
Što svak ima svoje pismo,
Od vekovnih saveznika
Din-dušmani postali smo?
Oj kraljice, nevernice,
Zašto me na muke stavi?
Zar da se zbog Srebrenice
Naša ljubav zaboravi?!
