Američki State Department objavio je godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u kojem ističe da su vlade širom sveta i u 2009. godini nastavile s teškim kršenjem ljudskih prava, posebno u oko 30 zemalja u kojima traju oružani sukobi kao što Avganistan, Irak, Mianmar, Kongo, Nigerija.
U izveštaju se analizira stanje ljudskih prava u 194 zemlje, a po njihovom kršenju naročito se izdvajaju Sjeverna Koreja, Iran, Mianmar, Pakistan, Rusija (zbog stanja u sjevernom Kavkazu), Šri Lanka, Sudan, Belorusija, Kina, Kolumbija, Venecuela, Kuba, Saudijska Arabija, Egipat i mnoge druge zemlje.
State Department takođe u izveštaju ističe da su u više od 25 zemalja od 2008. godine uvedena nova, drakonska ograničenja za registraciju, delovanje i finansiranje nevladinih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava.
Ograničenja slobode izražavanja, koja uključuju i novinare, povećavaju se i postaju sve ozbiljnija.
U izveštaju se ističe nastavak i pogoršanje trenda diskriminacije i progona pripadnika pojedinih grupa - često rasnih, verskih ili etničkih manjina, ali i žena, pripadnika autohtonih zajednica, dece, osoba s invaliditetom i drugih osetljivih grupa, kojima nedostaje politička moć u svojim društvima da brane vlastite interese.
Kritike i zapadnoevropskim zemljama
Kina se u izveštaju kritikuje zbog udara na disdente i aktiviste, povećanog pritiska na tibetsku i ujgursku manjinu, kao i zbog kontrole Interneta.
Lokalne vlade i pobunjeničke snage u ruskom Kavkazu terete se za mučenja, ubistva i otmice. Iranska vlada naročito je kritikovana zbog pogoršanja stanja ljudskih prava i represije prema građanima, posebno posle osporenih predsedničkih izbora. Ovde se takođe upozorava na ozbiljno ograničavanje verskih sloboda bahaista i hrišćana.
Evropske zemlje kritikovane su zbog diskriminacije protiv muslimana, posebno Švajcarska zbog zabrane izgradnje minareta, kao i Francuska, Njemačka i Holandija zbog zabrane nošenja feredže.
Zbog ubistava i nasilnih incidenata prema Romima prozivaju se Italija, Mađarska, Rumunija, Slovačka i Češka.
"Izveštaj beleži stanje kakvo imamo sada. Ono pruža činjeničnu osnovu iz koje će se koristiti informacije za diplomatsku, ekonomsku i stratešku politiku SAD prema drugim zemljama u ovoj godini", rekla je državni sekretar Hilari Klinton prilikom predstavljanja ovog izvštava.
SAD nije u izveštaju
U izveštaju se ističu kršenja ljudskih prava u zemljama u kojima Sjedinjene države vode ratove - u Afganistanu, Iraku i u Pakistanu gde Vašington pruža podršku u obračunu vlade s Talibanima. Kako se ističe civili najviše trpe od porasta nasilja u Avganistanu.
Iako stanje ljudskih prava u SAD nije predmet izveštaja, pomoćnik državne sekretarke Majkl Posner ističe da ni ta procena nije zanemarena te da se analizira u drugim vladinim izveštajima.
Hilari Klinton je dodala tim povodom da SAD ove godine učestvuju u UN-ovoj reviziji stanja ljudskih prava.
"Ljudska prava su univerzalna, ali se ona doživljavaju lokalno. Zato smo predani primeni istih merila na sve, uključujući i nas same. Ove godine je SAD uključen u proces Univerzalne periodične revizije u vezi s našim učešćem u Veću UN za ljudska prava", rekla je Klinton.
U izveštaju se analizira stanje ljudskih prava u 194 zemlje, a po njihovom kršenju naročito se izdvajaju Sjeverna Koreja, Iran, Mianmar, Pakistan, Rusija (zbog stanja u sjevernom Kavkazu), Šri Lanka, Sudan, Belorusija, Kina, Kolumbija, Venecuela, Kuba, Saudijska Arabija, Egipat i mnoge druge zemlje.
State Department takođe u izveštaju ističe da su u više od 25 zemalja od 2008. godine uvedena nova, drakonska ograničenja za registraciju, delovanje i finansiranje nevladinih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava.
Ograničenja slobode izražavanja, koja uključuju i novinare, povećavaju se i postaju sve ozbiljnija.
U izveštaju se ističe nastavak i pogoršanje trenda diskriminacije i progona pripadnika pojedinih grupa - često rasnih, verskih ili etničkih manjina, ali i žena, pripadnika autohtonih zajednica, dece, osoba s invaliditetom i drugih osetljivih grupa, kojima nedostaje politička moć u svojim društvima da brane vlastite interese.
Kritike i zapadnoevropskim zemljama
Kina se u izveštaju kritikuje zbog udara na disdente i aktiviste, povećanog pritiska na tibetsku i ujgursku manjinu, kao i zbog kontrole Interneta.
Lokalne vlade i pobunjeničke snage u ruskom Kavkazu terete se za mučenja, ubistva i otmice. Iranska vlada naročito je kritikovana zbog pogoršanja stanja ljudskih prava i represije prema građanima, posebno posle osporenih predsedničkih izbora. Ovde se takođe upozorava na ozbiljno ograničavanje verskih sloboda bahaista i hrišćana.
Evropske zemlje kritikovane su zbog diskriminacije protiv muslimana, posebno Švajcarska zbog zabrane izgradnje minareta, kao i Francuska, Njemačka i Holandija zbog zabrane nošenja feredže.
Zbog ubistava i nasilnih incidenata prema Romima prozivaju se Italija, Mađarska, Rumunija, Slovačka i Češka.
"Izveštaj beleži stanje kakvo imamo sada. Ono pruža činjeničnu osnovu iz koje će se koristiti informacije za diplomatsku, ekonomsku i stratešku politiku SAD prema drugim zemljama u ovoj godini", rekla je državni sekretar Hilari Klinton prilikom predstavljanja ovog izvštava.
SAD nije u izveštaju
U izveštaju se ističu kršenja ljudskih prava u zemljama u kojima Sjedinjene države vode ratove - u Afganistanu, Iraku i u Pakistanu gde Vašington pruža podršku u obračunu vlade s Talibanima. Kako se ističe civili najviše trpe od porasta nasilja u Avganistanu.
Iako stanje ljudskih prava u SAD nije predmet izveštaja, pomoćnik državne sekretarke Majkl Posner ističe da ni ta procena nije zanemarena te da se analizira u drugim vladinim izveštajima.
Hilari Klinton je dodala tim povodom da SAD ove godine učestvuju u UN-ovoj reviziji stanja ljudskih prava.
"Ljudska prava su univerzalna, ali se ona doživljavaju lokalno. Zato smo predani primeni istih merila na sve, uključujući i nas same. Ove godine je SAD uključen u proces Univerzalne periodične revizije u vezi s našim učešćem u Veću UN za ljudska prava", rekla je Klinton.
