Sagovornici Radija Slobodna Evropa osporavaju opravdanost odluke gradskih vlasti Beograda da se Stari most na Savi, koji spaja stari i Novi Beograd, premesti, a da se na tom mestu izgradi novi most. Ova odluka, iako je gradske vlasti obrazlažu bezbednosnim i saobraćajnim razlozima, vezuje se za kontroverzni projekat "Beograd na vodi" koji se nalazi u blizini.
Zarad tog projekta Vlade Srbije, koja je u saradnji sa kompanijom Igls hils iz Ujedinjenih Arapskih Emirata počela izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa površine oko dva miliona kvadratnih metara na obali Save, donet je u aprilu 2015. godine u Skupštini Srbije lex specialis. Tim aktom je "Beograd na vodi" definisan kao projekat od posebnog značaja za Srbiju i Beograd, dok je, između ostalog, predviđena i "bolja saobraćajna komunikacija sa ostalim delovima grada".
- Arhitekta Bojović: Šta smo rekli gradonačelniku o "Beogradu na vodi"
- Afera Savamala - simbol bahatosti vlasti u Srbiji
U međuvremenu je iz tog dela grada premeštena i Glavna železnička stanica, dok je još uvek nerazrešeno pitanje nelegalnog rušenja objekata na delu prostora koje zauzima naselje u izgradnji (Savamala) u noćnoj akciji u aprilu 2016. godine, koju su sprovela lica sa fantomkama na glavama.
Stari most će biti uklonjen 1. juna 2019. godine i premešten dalje uzvodno uz Savu kako bi spojio novobeogradske blokove sa Adom Ciganlijom. To je nedavno saopštio zamenik gradonačelnika Goran Vesić. Obrazloženje zašto se to čini, dao je početkom ove godine tadašnji gradonačelnik Siniša Mali. Objasnio je to bezbednosnim razlozima, pošto je izgrađen još 1942. godine na drvenim šipovima, kao i saobraćajnim pošto most ima samo dve trake.
Predsednik udruženja građana Naši mostovi, građevinski inženjer Ljubivoje Kostić koji je u svojoj karijeri radio na projektima preko tri hiljade mostova u Jugoslaviji, kaže za RSE da bezbednosni razlog za premeštanje starog mosta, ne stoji.
"Navodi se da su drveni šipovi dotrajali. Kompletna Venecija je na drvenim šipovima, Amsterdam je na drvenim šipovima i Petersburg je na drvenim šipovima. Drvo, što je duže u vodi, sve je čvršće i sve je jače. I čelik je u odličnom stanju, znači može da se proširi. Prema tome, vidi se da su to sve površno radili da bi most osudili da ga skinu", kaže Kostić.
- Most sa privremenim prebivalištem
- Vesić: Beograd traži rešenje za porodice u hotelu Bristol
- Tužilaštvo traži podatke o Savamali od policije
I arhitekta Branko Bojović smatra da odluka o premeštanju Starog mosta nije dobra i da nema stručnog opravdanja.
"Taj most je u najboljoj kondiciji od svih beogradskih mostova. Ja lično mislim da taj most ne treba dirati, a da Beograd treba da dobije most na potpuno drugom mestu", kaže Bojović.
Kostić tvrdi da je postojao projekat da se most bezbedno proširi ali da nije prihvaćen.
"Zvanični konkurs je raspisan za rekonstrukciju Starog mosta. Završio se tako što je doneta odluka da se prihvati rešenje da se most sruši. Inženjer Cvetković je na tom konkursu jedini dao rešenje da se upotrebi konstrukcija Starog mosta. Da imaju i tramvajske šine i četiri trake. Sve može da se uradi na postojećem rešenju", tvrdi Kostić.
U javnosti se razbuktala rasprava oko ideje da se most najpre sruši a potom premesti, što je vezivano za potrebe "Beograda na vodi".
Argument koji se često čuje je da se most iz 1942. godine ne uklapa u novi ambijent koji niče u savskom amfiteatru, Ljubivoje Kostić ovako komentariše:
"Pa, šta da rade u Parizu, gde na Seni ima desetine starih mostova? Sve treba da sruše da bi se uklapalo u moderne linije?"
Projekat izgradnje novog mosta i premeštanju starog poveren je Saobraćajnom institutu CIP.
Na molbu RSE da neko iz gradske vlasti detaljnije obrazloži najnoviju odluku o Starom mostu odgovoreno nam je da "nema zahteva za izdavanje akata shodno Zakonu o planiranju i izgradnji, kao i da je to nadležnost Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture."
Inače, Beograđani su sentimentalno vezani za Stari savski most što pokazuje i anketa koju je koleginica Gordana Ćosić snimila u njegovoj blizini.
Stari most ima zanimljivu istoriju. Sagrađen je tokom Drugog svetskog rata 1942. godine pošto je jedini most preko Save bio srušen. Poznata je priča da je most od miniranja u zoru 20. oktobra 1944. godine spasio beogradski učitelj Miladin Zarić. On je živeo u blizini mosta i primetio je tokom operacije oslobađanja Beograda da Nemci pripremaju njegovo miniranje, pa je presekao žice detonatora.
Facebook Forum