Međunarodni mehanizam za krivične sudove (MMKS) izriče danas, 30. juna, prvostepenu presudu bivšim čelnicima Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću. Oni su optuženi za zločine tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Njih dvojica su sa privremene slobode u Srbiji vraćeni 24. juna, po nalogu suda, u sudski pritvor u Ševeningenu (Scheveningen), potvrdila je agenciji Beta predstavnica suda Helena Eglston (Eggleston).
Presudu Stanišiću i Simatoviću, nakon ponovljenog suđenja, izreći će veće predsedavajućeg Bartona Hola (Burton Hall) sa Bahama, u kojem su i sudije Džozef Masanče (Joseph Masanche) iz Tanzanije i Seon Ki Park iz Južne Koreje.
Tužilaštvo tražilo doživotni zatvor, odbrana oslobađanje
U završnoj reči, aprila ove godine, tužioci su zatražili da sud Stanišića (70) i Simatovića (71) osudi na kaznu doživotnog zatvora zbog progona, ubistava, deportacija i prisilnog premeštanja Hrvata i Bošnjaka u periodu 1991-95.
Ta krivična dela u optužnici su kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Prema optužnici, Stanišić i Simatović bili su protagonisti udruženog zločinačkog poduhvata, na čelu sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, čiji je cilj bilo uspostavljanje srpske dominacije na delovima Hrvatske i Bosne i Hercegovine nasilnim i trajnim uklanjanjem nesrpskog stanovništva.
Kako su tvrdili tužioci, Stanišić i Simatović su zločinački plan sprovodili, zloupotrebljavajući SDB Srbije van svojih ovlašćenja, preko jedinica koje su kontrolisali – “Crvenih beretki”, Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića-Arkana, poznatije kao „Tigrovi“ i “Škorpiona”.
„Crvene beretke“ je bio naziv za Jedinicu za specijalne operacije Resora državne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova, dok su Arkanovi „Tigrovi“ i „Škorpioni“ bile paravojne formacije.
Branioci Jovice Stanišića i Franka Simatovića odbacili su pred sudom u Hagu, kao nedokazane, optužbe tužilaštva da su dvojica bivših čelnika Službe državne bezbednosti Srbije odgovorni za zločine nad nesrpskim stanovništvom tokom rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini (BiH) od 1991. do 1995. godine.
Branioci Stanišića i Simatovića su tvrdili da tužilaštvo nije uspelo da dokaže vezu njihovih klijenata sa ostalim članovima zločinačkog udruženja i zatražili oslobađajuću presudu.
Pred Haškim tribunalom i njegovim naslednikom, sudskim Mehanizmom, do sada nijedan funkcioner Srbije nije proglašen krivim za zločine u Hrvatskoj i BiH.
U ponovljenom postupku 80 svedoka
Ponovljeni proces počeo je 13. juna 2017, a tužioci su izvođenje svojih dokaza završili krajem februara 2019. godine. Sud je saslušao 51 svedoka optužbe.
Dokazni postupak odbrane počeo je 18. juna 2019, ali je dugo bio u prekidu zbog pandemije COVID-19. Odbrana je izvela 29 svedoka, a poslednji je svedočio 8. oktobra prošle godine.
Obojica su u prvom pojavljivanju pred sudom izjavila da nisu krivi. U narednim godinama, tokom prvog i ponovljenog procesa, Stanišić i Simatović su duge periode vremena provodili na privremenoj slobodi u Srbiji.
Prvooptuženi Stanišić nije prisustvovao ponovljenom procesu u Hagu zato što je, odlukom suda, u leto 2017. pušten na privremenu slobodu u Srbiju zbog bolesti.
Zašto je suđenje ponovljeno?
Haški tribunal je u maju 2013. godine, posle prvog suđenja, Stanišića i Simatovića oslobodio krivice.
Tužioci su uložili žalbu, a apelaciono veće Tribunala je u decembru 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo novo suđenje.
Po toj odluci, prvostepeno veće je pogrešilo u primeni prava i tumačenju činjenica propuštajući da „razumno obrazloži“ nalaz da Stanišić i Simatović nisu bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Apelaciono veće kao propust navelo je i to što u prvostepenoj presudi nije bilo razmotreno da li su Stanišić i Simatović delili zločinačku nameru drugih učesnika u tom poduhvatu.
Prvostepeno veće je 2013. godine, većinom glasova, utvrdilo da nije dokazano van razumne sumnje da su Stanišić i Simatović imali nameru da sprovode zajednički zločinački cilj, niti da su planirani ili naredili zločine.
Apelaciono veće je 2015. usvojilo i žalbu Tužilaštva na nalaz prvostepene presude da Stanišić i Simatović nisu pomagali i podržavali zločine počinjene nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH zato što njihova pomoć, uključujući i slanje Crvenih beretki na ratišta, nije bila „direktno usmerena“ na počinjenje zločina.
Po žalbenoj presudi, prvostepeno veće je standard „direktne usmerenosti“ pogrešno primenilo, suprotno dugogodišnjoj sudskoj praksi i međunarodnom običajnom pravu po kojem za zločine može biti odgovoran svako ko pruža pomoć počiniocu, ako ima saznanja da bi ta pomoć mogla biti iskorišćena za činjenje zločina.
Najduži postupak u istoriji Haškog tribunala
Postupak protiv Stanišića i Simatovića, uključujući prvo i ponovljeno suđenje, traje već 18 godina. To je najduži postupak u istoriji suda u Hagu.
Njih dvojicu su uhapsile vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine.
Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.
Prvo suđenje Stanišiću i Simatoviću počelo je u junu 2009.
Proces neće biti okončan ni kada bude 30. juna bude izrečena presuda, zato što i optužba i odbrana imaju pravo da se žale.
Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću poslednji je proces pred haškim sudom.