Upravno vijeće Centralne banke BiH (CBBiH) izabralo je dr. Senada Softića, profesora Ekonomskog fakulteta u Sarajevu, za guvernera Centralne banke BiH na mandatni period od šest godina. To je četvrti po redu guverner od kako je 1997. godine uveden Valutni odbor (currency board) i počela sa radom Centralna banka BiH. No, bez obzira na to ko vodi CBBiH u narednih šest godina, stabilnost monetarne politike ostaje neupitna, kažu ekonomisti, upozoravajući da bi ukidanje Valutnog odbora i devalvacija valute u ovom trenutku značili krah bh. ekonomije.
U proteklih 18 godina od kako BiH ima konvertibilnu marku koja je prvo bila vezana za njemačku marku, a od 1999. godine za euro, Centralna banka BiH obezbjeđivala je stabilnu valutu, sa inflacijom manjom od 1 posto.
Profesor sarajevskog univerziteta Muris Čičić kaže da je uvođenje Valutnog odbora i stabilnost valute imalo višestruku korist u BiH.
''Currency board je stabilizovao našu domaću valutu, uspostavljen je jedinstven platni promet unutar i van zemlje, takođe i izostanak inflacije se može tumačiti tim sidrom koje veže valutu i mislim da je to najveći i ekonomski i politički uspjeh u BiH", konstatuje Čičić.
No, ovakav sistem monetarne politike, kaže profesor banjalučkog univerziteta Zoran Pavlović, ima i svoje negativne strane.
''Dao je stabilnost svima koji uzimaju kredite, od stambenih do poslovnih, ali je, s druge strane, naškodio privredi BiH zato što se nije vršila korekcija prema onome što su bili svetski trendovi: inflacije energenata i ostalih roba koje su praktično dovele do toga da mi imamo situaciju da je naša proizvodnja skupa u slučaju da hoćemo da izvezemo, a kupovina roba iz sveta na našem tržištu je veoma povoljna. To stavlja privredu BiH u jednu dosta nezavidnu poziciju zbog čega svake godine imamo vanjskotrgovinski defici", ocjenjuje Pavlović.
Moguće posljedice
Uprkos zagovornicima promjene monetarne politike u BiH, kako bi navodno kroz inflaciju bh. privreda mogla napredovati, ekonomisti tvrde da bi to značilo potpuni krah bh. ekonomije.
''Ja moram reći nažalost da nismo spremni da mijenjamo koncept monetarne politike iz prostog razloga jer nemamo političku sigurnost i pravnu stabilnost. To su dvije glavne pretpostavke za promjenu monetarne politike. Na to nam ukazuju i naši kontrolori: MMF, Svjetska banka i Evropska unija preko svoje delegacije u Bosni i Hercegovini", komentariše profesor Željko Šain.
Istog je mišljenja i profesor Pavlović, koji objašnjava da, s obzirom na nestabilnu političku situaciju u u ovom trenutku, ugrožavanje stabilnosti konvertibilne marke putem usvajanja nekog drugog diskrecionog oblika monetarne politike bio bi najbolji način da se ekonomska kriza u BiH produbi.
''Određene korekcije bi se mogle napraviti nevezano za političku strukturu ali da se pitaju naši politički rukovodioci na nivou entiteta oni bi vrlo rado i vrlo brzo izvršili pritisak za štampanje novca što bi završilo hiper inflacijom", tvrdi Pavlović.
Stabilnost valute također ima i veliku društveni prednost i korist jer štetnim posljedicama devalvacije ili inflacije su češće podložni siromašni slojevi, objašnjava profesor Čičić i dodaje da u takvoj situaciji bogati često nađu način da izbjegnu štetne posljedice ili čak profitiraju.
''Ja mislim da bi odluka o ukidanju Currency boarda bila uvod u katastrofu imajući u vidu kakva je situacija, kakvi su odnosi političkih snaga. Uvjeren sam, kad bi došlo do toga,da bi naša vlada odnosno naše vlade na raznim nivoima kad dobiju mogućnost manipulisanja kursom išle na masovno štampanje novca i da bismo mi završili vrlo brzo sa nekom galopirajućom inflacijom. Ukratko, ne nipošto jer jednostavno situacija nije zrela za to'', zaključuje Čičić.
