Veoma je važno da Kosovo unapredi saradnju sa Turskom jer je pitanje stranih boraca i nasilnog ekstremizma zajednički problem dve države, rečeno je u ponedeljak na konferenciji organizacija civilnog društva sa Kosova i iz Turske na temu ’Zatvaranje koridora stranih boraca: Ojačavanje saradnje Kosova i Turske’.
Direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije Fljorijan Ćehaja kazao je da su svi borci koji su sa Kosova otišli za Siriju ili Irak to uradili preko Istanbula, tako da građani Kosova koriste Tursku kao koridor na putu u te zemlje. Bez obzira što postoji policijska saradnja, on je kazao da je važno da o tome diskutuju neprofitne organizacije koje se bave istraživačkim i obrazovnim radom (think tank) iz ove dve države.
„Uloga Kosova u regionalnoj saradnji u oblasti bezbednosti je veoma važna. Ali, bez obzira na volju Kosova, ta regionalna saradnja je često potcenjena i ponuda Kosova za saradnju ne uzima se često u obzir jer na to gleda iz prizme političke saradnje. Znamo da Kosovo zbog toga još uvek nije uspelo da postane deo neki regionalnih inicijativa o bezbednosti“, kazao je on.
Nezavisni analitičar Burim Ramadani, osvrćući se na državnu Strategiju za borbu protiv ekstremizma, kazao je da je krhka vladavina omogućila širenje ekstremističkih ideologija na Kosovu. On je dodao da Kosovo nema dovoljno institucionalnih kapaciteta kako se bi zatvorio ovaj koridor. Ramadani je kazao da je uloga Kosova u regionalnoj bezbednosti važna, te stoga i doprinos Kosova u tom pogledu treba da bude mnogo veći.
„Na Kosovu, međutim, nema institucionalnih kapaciteta da se izgradi bolji obrazovani sistem i, kao što sama strategija navodi, broj nezaposlenih je dosta veliki....Da li treba izgraditi jaču državu i da li bi nas to spasilo? Ne, državu trebamo da gradimo, ali to nas neće udaljiti od ekstremizma. Ali, potrebno je poverenje da stabilna država može da zatvori takve koridore. Jedan od naših problema je da nemamo strateških pristupa, uglavnom se radi o ad hoc delovanjima“, kazao je on.
Blerim Rama iz Policije Kosova, je rekao da i u slučaju zatvaranja granica to ne bi značilo da se mogu sprečiti teroristički akti.
Jusuf Selman Inanć iz DS Centra za političke studije inače urednik turskog magazina Sabah, smatra da je uzrok svih problema u regionu slaba ekonomija i društveni problemi.
„To dovodi do porasta radikalnih pokreta. Oni regrutuju mlade ljudi žive u lošim uslovima i traže neki bolji život. Isto je i u Turskoj i na Balkanu. Ali, kroz širu saradnju Kosova i Turske, ali i drugih država na Balkanu, nov život i nova nada može da se ponudi tim mladim ljudima“, ocenio je Inanć.
Bilgehan Ozturk iz turskog instituta SETA koji se bavi političkim, ekonomskim i društvenim istraživanjima, kaže da kako bi se bolje znao neprijatelj da bi mu se suprostavio, onda je potrebno znati više o njemu.
„Mora se istaći da je IDIL veoma fleksibilna teroristička organizacija sa visokim kapacitetima za nasilje. Ima brz proces donošenja odluka i kapacitete za sprovođenje. Uopšte gledano, države su spore prilikom delovanja u poređenju sa ovim terorističkim organizacijama. Sve su države spore u poređenju sa organizacijama koje nisu državne“, konstatovao je Ozturk.
Od 2012. oko 300 Albanaca sa Kosova priključilo se organizacijama koje su međunarodno priznate kao terorističke, u Siriji i Iraku. Ćehaja iz Kosovskog centra za bezbednosne studije navodi da se trenutno u Siriji i Iraku bori između 60 i 70 Kosovara.
