Prošlo je nekoliko dana od kako je predsednik Srbije Tomislav Nikolić izrekao teške optužbe da tužilac za ratne zločine i dugogodišnja aktivistkinja nevladinog sektora poturaju lažne svedoke kako bi ga nevinog optužili za ratne zločine ,a da niko nije, barem da javnost zna, od njega tražio dokaze takvih tvrdnji. Sa druge strane, nijedna institucija nije reagovala na njegove iskaze kojim dovodi, kako kažu sagovornici RSE, ne prvi put, u pitanje nezavisnost pravosudnih institucija.
U državi, u kojoj funkcinišu institucije i u kojoj postoji odgovornost za javnu reč, očekivalo bi se da odmah reaguju nadležne institucije pošto je predsednik države rekao u ovonedeljnom intervjuu javnom servisu da je Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pavo i Rekoma pokušala da nagovori lažnog svedoka da ga optuži za ratni zločin, obećavši mu neophodan lek za rak i stan, i to sve uz znanje tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića. Međutim, reakcije su izostale, ako se izuzme poneki usamljeni vaninstitucionalni glas i poziv jedne manje opozicione stranke da se predsednik smeni.
Milan Antonijević iz JUKOM-a kaže da se takve optužbe ne mogu završiti samo na javno izgovorenim rečima, kojima će neko poverovati, a neko neće.
„To ne sme ostati predmet ovakve kampanje u kojoj imate jednu stranu ZA a drugu PROTIV. On je dužan da o tim tvrdnjama pruži sve podatke, dokumentaciju, ako postoji“, naglašava Antonijević.
Tužilaštvo za ratne zločine odbilo je da komentariše najnovije optužbe izuzev kraćeg podsećanja na iskaze date u sudu u kojima nema ni reči o pokušaju potkupljivanja svedoka.
Nataša Kandić se takođe poziva na tog svedoka koji je, doduše, promenio prethodni optužujući iskaz, pa je slučaj Nikolić pao u vodu:
„Ja nisam državni organ da bih nešto preduzela, ja sam neko ko se bavi dokumentovanjem ratnih zločina. Ja podsećam na ono što je zaspisnički na sudu utvrđeno šta je rekao svedok. Svi drugi podaci koje je izneo predsednik su relevantni za komunikaciju sa Tužilaštvom za ratne zločine“, navela je Kandić.
Povreda Ustava
Pored ovog konkretnog napada na dve osobe koje su u javnosti prepoznatljive kao ključne ličnosti u dovođenju pred lice pravde počinioce zločina u ratovima 90-ih u kojima je bivša predsednikova radikalna stranka igrala značajnu ulogu, predsednik Nikolić je doveo u pitanje i nezavisnost sudskih institucija i verbalno povredio i Ustav i zakonske odredbe - kaže profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić, komentarišući predsednikovu izjavu da je javni tužilac nezavisan, ali nije samostalan. Podsetimo, najpre šta je Nikolić rekao o tužiocu za ratne zločine:
„On je samostalan u radu a nije nezavisan. Nije on samostalan od države. Nije on organ Haškog tribunala. On je organ naše države.“
Profesorka Vesna Rakić Vodinelić kaže da predsednik očigledno misli da je tužilac „nesamostalan“ u odnosu na njega, pa objašnjava šta je sve loše shvatio predsednik:
“Tužilac je u hijerarhiji podređen republičkom tužiocu, to je jedini tužilac iznad njega. Izjava predsednika Republike je rezultat nepoznavanja načina na koji funkcioniše tužilaštvo u jednoj pravno organizovanoj državi. Trebalo bi objasniti predsedniku države da svojim izjavama krši princip podele vlasti, da on svakako nije pripadnik pravosuđa i da krši takođe i princip vladavine prava. Trebalo bi mu objasniti da bi zapravo morao da se uzdrži od takvih izjava koje mogu samo da stvore zlu krv i čuđenje kako predsednik elementarno ne poznaje državu na čijem je čelu. To ostavlja utisak jedne smešne figure, a to država sebi ne bi smela da dozvoli“, komentariše profesorka Vesna Rakić Vodinelić.
Neki vide Nikolićeve neslavne izlete u oblast pravosuđa kao lično motivisanu osvetu protiv Kandićeve koja je doduše neuspešno pokušala da ga izvede pred sud zbog navodno počinjenih ratnih zločina u Hrvatskoj, gde je inače tadašnji radikal bio na ratištima sa puškom u ruci, i protiv tužioca Vukčevića kome, kaže, ne može da zaboravi izjavu o Vučiću i njemu „da nije takvih, ne bi bilo potrebno da imamo Tužilaštvo za ratne zločine.“
Sve bi bilo jednostavnije da su motivi samo lična osveta, a ne i posledica odnosa predsednika Srbije ove 2015. godine prema procesuiranju ratnih zločina i nedavnoj prošlosti. Da li se u predsednikovom kabinetu ispisuje istorija po radikalskom sistemu vrednosti?
