Uoči kosovskih izbora u nedelju međunarodne vlasti, te vlasti u Prištini i Beogradu pozvali su građane da izađu na birališta. Da li poruka Beograda “izađite na izbore koje organizuje vlast u Prištini” znači i poruku Srbima da je njihova sudbina u njihovim rukama i da treba da se integrišu u kosovske institucije?
Na Kosovu je u petak bio poslednji dan kampanje uoči lokalnih izbora u nedelju, kada će oko 1 779 357 građana biti u mogućnosti da glasaju za gradonačelnike i odbornike u 38 opština širom Kosova. Ukupan broj registrovanih glasača van Kosova je 8 383.
Biće otvoreno ukupno 798 glasačkih centara, odnosno 2366 biračkih mesta.
U procesu izbora učestvuju 103 politička subjekata, od kojih su 33 ispred srpske zajednice, a među njima je i građanska inicijativa pod nazivom Srpska koju podržava zvaničan Beograd.
Ono što je specifično za predstojeće lokalne izbore je to što se oni po prvi put, uz pomoć OEBS-a, organizuju i u severni deo Kosova, što je predviđeno Briselskim sporazumom o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.
Kosovski zvaničnici, kao o predstavnici međunarodnih misija pozvali su sve građane da izađu na izbore, a posebno one na severu Kosova. U zajedničkoj izjavi diplomatskih predstavništva, pozvane su sve strane „da daju sve od sebe i obeshrabre svaki oblik nasilja, zastrašivanja ili prinude, kako bi se ljudi osećali slobodno da iskoriste svoje demokratsko pravo glasa i izražavanja ličnog političkog mišljenja, bez mešanja ili pretnje represijom“. Kosovski lideri izražavaju ubeđenje da će predstojeći izbori proći uspešno i da će Kosovo položiti ovaj evropski test.
Kosovski analitičar, Azem Vllasi, u izjavi za RSE navodi da je za Kosovo veoma važno da izbori proteknu normalno i budu uredni. Izbori su posebno važni za Srbe na severu Kosova jer predstavljaju prvi važan korak u uspostavljanju reda i zakona, koji u tom delu već godinama nedostaje.
„Za Srbe je veoma važno da izađu na izbore, da konačno počnu od lokalnog nivoa konsolidovati stanje, živeti i funkcionisati normalno. Na toj tački posle mnogih godina, našli su se i Beograd i Priština, odnosno i Srbija i Kosovo, jer i jednoj i drugoj strani odgovara da kosovski Srbi izađu na izbore. Građani u tom delu su već dugo vreme navikli na nesigurnost, i naravno, nije im sve jedno ko će ih posmatrati, ko će ih sa daljine slikati kad izađu na biračka mesta. Pritisci takve vrste mogu biti razlog male izlaznosti Srba na izbore, ali trebalo bi ljudi da prevladaju taj strah. Trebalo bi pre nego da krenu na biračka mesta da razmisle dobro da je mnogo važnije da izađu i na taj način doprinesu uspostavljanju normalnog reda, funkcionisanju prvo lokalne vlasti i zajednice, i da to bude jače nego strahovi od onih koji i dalje žele da ih drže u neizvesnosti i opsadnom stanju“, kazao je Vllasi.
Adrijana Hodžić, jedna od kandidatkinja za gradonačelnicu Severne Mitrovice, u izjavi za naš program navodi da su tenzije na severu uoči izbora prisutne, ali dodaje da ovaj proces predstavlja početak rešavanja dugogodišnjeg problema severa Kosova.
„Ovi izbori su svakako prvi korak za pronalaženje trajnog rešenja za sever Kosova i sever Mitrovice. Što se atmosfere tiče, mogu reći da je tenzija vidno prisutna i da se građani boje. Ja se samo nadam da će svi faktori, sve institucije koje imaju uticaja na bezbedonosnu situaciju, odraditi svoj posao valjano kako bi omogućili da se napravi minimum mira i stabilnosti da mi ljudi mogli da izađu i glasaju“, kazala je Hodžić.
I pored toga što na severu ima srpskih kandidata za gradonačelnike četiri opština, jedan broj Srba je tokom proteklih nedelja vodio kampanju za bojkot izbora jer ih smatra neprihvatljivim i neligitimnim pošto ih je raspisala predsednica Kosova. Oni dodaju da se izlaskom na izbore zaokružuje nezavisnost Kosova.
Vučićeve poruke
Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, u petak je međutim na skupu inicijative Srpska u Gračanici kod Prištine poručio Srbima da izađu na izbore i tako obezebede budućnost i sebi i svojoj deci.
Da li poruka “izađite na izbore koje organizuje vlast u Prištini” znači i poruku Srbima da je njihova sudbina u njihovim rukama i da treba da se integrišu u kosovske institucije?
Sama činjenica da je zvanični Beograd pozvao Srbe da izađu na izbore i to poslednjih nedelja u žestokoj kampanji, zaključno sa poslednjim danom pred izbornu ćutnju kada je upotrebljen glavni adut u vidu dolaska najuticajnijeg političara Srbije potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, veliki je pomak koji je učinjen pod okriljem, naravno, Brisela.
Doduše, kampanja iz Beograda se nije mogla voditi sa otvorenom porukom okrenite se državi u kojoj živite, već sa nešto prihvatljivijom koju je izgovorio, na primer, potpredsednik Aleksandar Vučić dva dana uoči izbora, pozivajući iz Gračanice Srbe da izađu na izbore:
"Vi ste ti koji držite i čuvate Srbiju na Kosovu i Metohiji i srpstvo“, poručio je Vučić.
On je okupljenima rekao da se zapitaju "šta će dobiti ako ne izađu na izbore, osim što će gradonačelnik Kosovske Mitrovice biti neko ko nije Srbin ili će Gračanicu voditi neko koga oni ne bi želili da vide na tom mestu“.
Da li su ovi izbori prelomni trenutak u procesu normalizacije odnosa dve države ili je u pitanju kalkulacija Beograda sa jedne strane da praktično institucionalizuje svoj uticaj na delu Kosova, i očekivanja Prištine sa druge strane da to označi početak kraja ingerencije srpske države na delu njene teritorije?
Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić očekuje da će i Priština i Beograd i Brisel, bez obzira na izlaznost, proglasiti 4.novembra da su oni bili uspešni, jer je to u interesu svih.
“U celini, ne očekujem da će se odnosi spektakularno promeniti. Mislim da će ulazak Srba sa severa Kosova u parlament Kosova biti jedina novina gde će se praktično videti koliko su izbori promenili odnose na Kosovu. Da li će Priština finansirati severnu Mitrovicu, da li će finansirati radna mesta u Zubinom Potoku ili Leposaviću? To su pitanja na kojima će se praktično videti odgovor na pitanje šta će se promeniti posle 3. novembra”, kaže Simić.
Prištinski kolumnista i politički komentator Arifaj Ardian ne očekuje komplikovanje odnosa između Beograda i Prištine, uprkos različitim očekivanjima od Zajednice srpskih opština, jer i dosadašnji iskoraci u normalizaciji odnosa kao i oni budući odvijaju se pod okriljem Brisela. Ipak, u Prištini su pristuna strahovanja:
“Postoji strah da će i ubuduće na opštinama na kojima bi dobila većinu lista Srpska, ali i sa zajednicom opština, pokušati opet da se suprotstave državi Kosovo, njenim institucijama. A ne da se putem novih opština i Zajednice srpska zajednica na Kosovu da se što bolje integriše, nađe budućnost u okviru kosvoskih institucija. Nove opštine, novi lideri koji će biti izabrani, kome će oni zapravo biti odgovorni, da li će braniti interese države Srbije, suprotstavljajući se državi kosovo, ili će oni raditi na integrisanju zajednice. Pitanje je šta će se dogoditi dan posle izbora, što se izbora samih tiče, Priština nema zašto da strahuje”, kaže Ardian.
Predizborna obećanja su, barem na ovim prostorima, nepouzdani politički orijentiri za budućnost, ali uočljiva je razlika u pozicijima onih koji su na vlasti u Beogradu danas a bili su ratoborni opozicionari pre samo godinu dve. Aleksandar Vučić danas poručuje: “Da ratujemo, niti možemo, niti hoćemo!”
Nešto ranije, današnji premijer Ivica Dačić je rekao: “Danas se za Kosovo ne gine, već glasa”, dok je pre dve godine kao vicepremijer poručivao: ”Potrebna je ravnoteža straha u regionu, odbijanje rata kao mogućnosti, bila bi pogrešna poruka Tačiju.”
Razlika između ta dva iskaza je više nego bitna.
Na Kosovu je u petak bio poslednji dan kampanje uoči lokalnih izbora u nedelju, kada će oko 1 779 357 građana biti u mogućnosti da glasaju za gradonačelnike i odbornike u 38 opština širom Kosova. Ukupan broj registrovanih glasača van Kosova je 8 383.
Biće otvoreno ukupno 798 glasačkih centara, odnosno 2366 biračkih mesta.
U procesu izbora učestvuju 103 politička subjekata, od kojih su 33 ispred srpske zajednice, a među njima je i građanska inicijativa pod nazivom Srpska koju podržava zvaničan Beograd.
Ono što je specifično za predstojeće lokalne izbore je to što se oni po prvi put, uz pomoć OEBS-a, organizuju i u severni deo Kosova, što je predviđeno Briselskim sporazumom o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.
Kosovski zvaničnici, kao o predstavnici međunarodnih misija pozvali su sve građane da izađu na izbore, a posebno one na severu Kosova. U zajedničkoj izjavi diplomatskih predstavništva, pozvane su sve strane „da daju sve od sebe i obeshrabre svaki oblik nasilja, zastrašivanja ili prinude, kako bi se ljudi osećali slobodno da iskoriste svoje demokratsko pravo glasa i izražavanja ličnog političkog mišljenja, bez mešanja ili pretnje represijom“. Kosovski lideri izražavaju ubeđenje da će predstojeći izbori proći uspešno i da će Kosovo položiti ovaj evropski test.
Kosovski analitičar, Azem Vllasi, u izjavi za RSE navodi da je za Kosovo veoma važno da izbori proteknu normalno i budu uredni. Izbori su posebno važni za Srbe na severu Kosova jer predstavljaju prvi važan korak u uspostavljanju reda i zakona, koji u tom delu već godinama nedostaje.
„Za Srbe je veoma važno da izađu na izbore, da konačno počnu od lokalnog nivoa konsolidovati stanje, živeti i funkcionisati normalno. Na toj tački posle mnogih godina, našli su se i Beograd i Priština, odnosno i Srbija i Kosovo, jer i jednoj i drugoj strani odgovara da kosovski Srbi izađu na izbore. Građani u tom delu su već dugo vreme navikli na nesigurnost, i naravno, nije im sve jedno ko će ih posmatrati, ko će ih sa daljine slikati kad izađu na biračka mesta. Pritisci takve vrste mogu biti razlog male izlaznosti Srba na izbore, ali trebalo bi ljudi da prevladaju taj strah. Trebalo bi pre nego da krenu na biračka mesta da razmisle dobro da je mnogo važnije da izađu i na taj način doprinesu uspostavljanju normalnog reda, funkcionisanju prvo lokalne vlasti i zajednice, i da to bude jače nego strahovi od onih koji i dalje žele da ih drže u neizvesnosti i opsadnom stanju“, kazao je Vllasi.
Adrijana Hodžić, jedna od kandidatkinja za gradonačelnicu Severne Mitrovice, u izjavi za naš program navodi da su tenzije na severu uoči izbora prisutne, ali dodaje da ovaj proces predstavlja početak rešavanja dugogodišnjeg problema severa Kosova.
„Ovi izbori su svakako prvi korak za pronalaženje trajnog rešenja za sever Kosova i sever Mitrovice. Što se atmosfere tiče, mogu reći da je tenzija vidno prisutna i da se građani boje. Ja se samo nadam da će svi faktori, sve institucije koje imaju uticaja na bezbedonosnu situaciju, odraditi svoj posao valjano kako bi omogućili da se napravi minimum mira i stabilnosti da mi ljudi mogli da izađu i glasaju“, kazala je Hodžić.
I pored toga što na severu ima srpskih kandidata za gradonačelnike četiri opština, jedan broj Srba je tokom proteklih nedelja vodio kampanju za bojkot izbora jer ih smatra neprihvatljivim i neligitimnim pošto ih je raspisala predsednica Kosova. Oni dodaju da se izlaskom na izbore zaokružuje nezavisnost Kosova.
Vučićeve poruke
Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, u petak je međutim na skupu inicijative Srpska u Gračanici kod Prištine poručio Srbima da izađu na izbore i tako obezebede budućnost i sebi i svojoj deci.
Da li poruka “izađite na izbore koje organizuje vlast u Prištini” znači i poruku Srbima da je njihova sudbina u njihovim rukama i da treba da se integrišu u kosovske institucije?
Sama činjenica da je zvanični Beograd pozvao Srbe da izađu na izbore i to poslednjih nedelja u žestokoj kampanji, zaključno sa poslednjim danom pred izbornu ćutnju kada je upotrebljen glavni adut u vidu dolaska najuticajnijeg političara Srbije potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, veliki je pomak koji je učinjen pod okriljem, naravno, Brisela.
Doduše, kampanja iz Beograda se nije mogla voditi sa otvorenom porukom okrenite se državi u kojoj živite, već sa nešto prihvatljivijom koju je izgovorio, na primer, potpredsednik Aleksandar Vučić dva dana uoči izbora, pozivajući iz Gračanice Srbe da izađu na izbore:
"Vi ste ti koji držite i čuvate Srbiju na Kosovu i Metohiji i srpstvo“, poručio je Vučić.
On je okupljenima rekao da se zapitaju "šta će dobiti ako ne izađu na izbore, osim što će gradonačelnik Kosovske Mitrovice biti neko ko nije Srbin ili će Gračanicu voditi neko koga oni ne bi želili da vide na tom mestu“.
Da li su ovi izbori prelomni trenutak u procesu normalizacije odnosa dve države ili je u pitanju kalkulacija Beograda sa jedne strane da praktično institucionalizuje svoj uticaj na delu Kosova, i očekivanja Prištine sa druge strane da to označi početak kraja ingerencije srpske države na delu njene teritorije?
Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić očekuje da će i Priština i Beograd i Brisel, bez obzira na izlaznost, proglasiti 4.novembra da su oni bili uspešni, jer je to u interesu svih.
“U celini, ne očekujem da će se odnosi spektakularno promeniti. Mislim da će ulazak Srba sa severa Kosova u parlament Kosova biti jedina novina gde će se praktično videti koliko su izbori promenili odnose na Kosovu. Da li će Priština finansirati severnu Mitrovicu, da li će finansirati radna mesta u Zubinom Potoku ili Leposaviću? To su pitanja na kojima će se praktično videti odgovor na pitanje šta će se promeniti posle 3. novembra”, kaže Simić.
Prištinski kolumnista i politički komentator Arifaj Ardian ne očekuje komplikovanje odnosa između Beograda i Prištine, uprkos različitim očekivanjima od Zajednice srpskih opština, jer i dosadašnji iskoraci u normalizaciji odnosa kao i oni budući odvijaju se pod okriljem Brisela. Ipak, u Prištini su pristuna strahovanja:
“Postoji strah da će i ubuduće na opštinama na kojima bi dobila većinu lista Srpska, ali i sa zajednicom opština, pokušati opet da se suprotstave državi Kosovo, njenim institucijama. A ne da se putem novih opština i Zajednice srpska zajednica na Kosovu da se što bolje integriše, nađe budućnost u okviru kosvoskih institucija. Nove opštine, novi lideri koji će biti izabrani, kome će oni zapravo biti odgovorni, da li će braniti interese države Srbije, suprotstavljajući se državi kosovo, ili će oni raditi na integrisanju zajednice. Pitanje je šta će se dogoditi dan posle izbora, što se izbora samih tiče, Priština nema zašto da strahuje”, kaže Ardian.
Predizborna obećanja su, barem na ovim prostorima, nepouzdani politički orijentiri za budućnost, ali uočljiva je razlika u pozicijima onih koji su na vlasti u Beogradu danas a bili su ratoborni opozicionari pre samo godinu dve. Aleksandar Vučić danas poručuje: “Da ratujemo, niti možemo, niti hoćemo!”
Nešto ranije, današnji premijer Ivica Dačić je rekao: “Danas se za Kosovo ne gine, već glasa”, dok je pre dve godine kao vicepremijer poručivao: ”Potrebna je ravnoteža straha u regionu, odbijanje rata kao mogućnosti, bila bi pogrešna poruka Tačiju.”
Razlika između ta dva iskaza je više nego bitna.