Predstavnik mađarske ultradesničarske stranke Jobik i poslanik u parlamentu Mađarske Ištvan Savai, otvorio je svoju kancelariju u Senti, na severu Vojvodine. Ova stranka je poznata po tome da se zalaže za reviziju granica i širi politiku netrpeljivosti prema manjinama u Mađarskoj. Političari iz Srbije uglavnom ne odobravaju ovakav potez, dok analitičari smatraju da je reč o lošoj poruci.
Bolja komunikacija sa vojvođanskim Mađarima – ovim rečima ultradesničarski političar iz Mađarske Ištvan Savai opravdava otvaranje kancelarije u Senti. Predstavnik stranke Jobik izjavio je medijima na otvaranju tog predstavništva na severu Vojvodine, da je reč o njegovoj ličnoj kancelariji, a ne o ekspozituri Jobika.
„Ovo je mogućnost Mađarima da me kontaktiraju kao poslanika i da dobiju informaciju o tome kako mogu rešiti neke svoje probleme, na primer ako studiraju u Mađarskoj ili imaju tamo neke obaveze. Istovremeno mi ćemo na ovaj način dobiti informacije o tome sa kojim problemima se suočavaju ovde. Naša želja je da ovdašnji Mađari znaju da je Mađarska sa njima i da bilo kad mogu da računaju na nju”, rekao je Savai.
Domaća politička javnost ne odobrava pojavljivanje ultradesničara iz Mađarske u Srbiji. Ovakav potez kritikovali su iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, kao i iz Demokratske stranke. Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor, izjavio je povodom otvaranja kancelarije da za rešavanje problema mađarskoj zajednici u Vojvodini ne treba tutor iz Mađarske.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pokrenulo je nadzor radi utvrđivanja činjenica da li ovaj mađarski desničarski pokret deluje politički na teritoriji Srbije, a nije registovan kao politička stranka, rečeno je Tanjugu u tom ministarstvu. Resorna ministarka Kori Udovički naglasila je da Vlada Srbije neće dozvoliti svojatanje Vojvodine ni sa čije strane, niti ekstremno ni fašističko delovanje na svojoj teritoriji.
Loša poruka
Politički analitičar Ronald Majlat iz Budimpešte kaže za Radio Slobodna Evropa da je glavni razlog za otvaranje kancelarije verovatno želja Jobika da popravi svoj imidž među glasačima u dijaspori.
„Na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima u Mađarskoj u krugovima mađarske dijaspore Jobik je dobio nešto više od dva odsto glasova, što je izuzetno loš rezultat. Istovremeno, Stranka mađarske nade iz Vojvodine, koja je Jobikova bratska stranka prestala je sa radom. Očigledno je da su ovi glavni razlozi. Cilj im je da mobilišu mađarske glasače u Vojvodini i da oni žele da pošalju poruku biračima u Mađarskoj da je Jobik taj koji brani interese dijaspore. Ovaj političar je ranije i u Slovačkoj otvorio takvu kancelariju i izazvao slične reakcije kao i u Vojvodini. Ovo potvrđuje moje mišljenje da je pre svega reč o poruci glasačima u Mađarskoj“, rekao je on.
Reč je o lošoj poruci, smatra pisac i poznavalac prilika u Mađarskoj Ivan Ivanji.
„Ja bih njih uporedio sa našim klasičnim radikalima, Šešeljevim radikalima. Jobik, koliko ja znam, veruje u takozvanu Svetostefansku Mađarsku, to znači da računa s tim da je Vojvodina mađarska zemlja, kao što je Šešelj išao na Karlobag i tako dalje. To šalje jednu vrlo lošu politiku“, smatra ovaj pisac.
Može li Jobik na ovakav način postići značajnije rezultate, pitali smo Majlata.
„Na prethodnim izborima u dijaspori vladajuća stranka Fides je osvojila skoro 95 odsto glasova. Ovo govori o tome da kampanja koju Jobik pokušava da vodi van Mađarske nije efikasna. Naravno, oni mogu na ovaj način da promovišu svoj program, ali teško je zamislivo da će u budućnosti uspeti da postignu bolje rezultate u dijaspori“, smatra on.
Ultradesničarska stranka Jobik je trenutno opozicija u budimpeštanskom parlamentu sa približno 15 odsto podrške u biračkom telu. Ova stranka je svojevremeno organizovala svoju nacionalističku gardu koja je uznemiravala građane, uglavnom romske nacionalosti. Član ove stranke je i Laslo Torockai, koji je svojevremeno bio poznat i javnosti u Srbiji, kada mu je 2008. godine, kao tadašnjem članu mađarskog Omladinskog pokreta “64 županije”, na neko vreme zabranjen ulaz u Srbiju. Srpska policija je taj pokret okarakterisala kao ekstremističku organizaciju. Torockai je bio među prvima koji je predložio podizanje ograde prema Srbiji zbog velikog priliva izbeglica u Mađarsku.
