U hotelu „Bristol“, u centru Beograda, nedaleko od parka kod autobuske stanice koji je privremeni dom stotinama ljudi pobeglih od rata, nedavno je otvoren „Dečji kutak“ – mesto na kome deca, tokom svog turobnog putovanja, barem na kratko mogu da dobiju ono što imaju i njihovi vršnjaci širom sveta – bezbrižnost i igru. Deca dolaze i odlaze, a iza njih, kao tragovi, ostaju crteži. Šta crtaju deca čije je detinjstvo prekinuo rat?
Na podu su rasute kocke. Na stolu bojice i slikovnice. Dečak od oko četiri godine od lego – kocki je napravio lokomotivu i gura je po podu. Nešto starija devojčica ponosno nosi upravo završeni crtež cveta koji će uskoro, uz mnoge druge, biti okačen na zidu...
Ovaj, na prvi pogled idiličan prizor, nismo zatekli u nekom od beogradskih obdaništa, već u hotelu „Bristol“, u „Dečjem kutku“, čiji su korisnici deca izbegla iz Sirije, Iraka, Avganistana... Nakon što im je rat prekinuo detinjstva, sa roditeljima ili rođacima su krenuli put zapadne Evrope, a taj put ih je na kratko doveo i u Beograd. Odatle, posle nekoliko dana nastavljaju dalje, a iza sebe ostavljaju crteže.
„Na crtežima uglavnom dominiraju žive boje, žuta, crvena, zelena... Uglavnom crtaju kuće i drveće. Crteži su veseli i jako retko deca crtaju ono što su preživela“, rekla nam je Andrea Blagojević, psihološkinja koja radi sa decom u „Dečjem kutku“. I zaista, na većini crteža su kuće, drveće i cveće. Na jednom se vidi kako izlazi sunce, na drugom su pored zgrade ljuljaške i parkiran automobil.
„Mislim da možda nisu još uvek svesni šta se oko njih dešava, pogotovu ako roditelji ne pričaju mnogo sa njima i tako ih štite od aktuelnih događaja.“
Kooridnatorka „Kutka“, Angelina Pekić, dodaje da su i deca i roditelji iznenađujuće smireni s obzirom na užase kroz koje su prošli. „To znači da su deca apsolutno sigurna uz svoje roditelje, da roditelji ne pokazuju zabrinutost, stres ili poststrsni sindrom koji bi preneli na dete. I sami ste to mogli da uočite po njihovim crtežima. Nema tamnih boja, vidi se veselost, ne pokazuju tugu ili naprotiv agresiju usled nepodobnih situacija.“
Pažnju nam privlači crtež koji izgleda kao polovina srca. Ispod njega, na engleskom jeziku je napisano „Moj grad“. Potpisao ga je Wad, dečak iz Sirije. I mnoga druga deca crtaju ono što su ostavila iza sebe ili neke događaje iz vremena kada su bili bezbrižni. „Juče je jedan dečak nacrtao doktorsku ordinaciju. Mislim da je, neposredno pre toga, bio kod lekara u svom gradu. Crtaju i svoje kuće, učionice, neki lepši deo njihovog detinjstva“, kaže psihološkinja Andrea Blagojević.
Na crtežima nešto starije dece vidi se međutim i ono kroz šta su prošla i kako se osećaju. Crtež koji potpisuje Muzzamil, prikazuje brod na čijoj je palubi cela kuća.
„To znači da je dete svesno da je sa sobom ponelo sve što je imalo u toj zemlji iz koje dolazi“, ocenjuje Blagojević.
Između crteža na kome je veselim bojama ispisano „Sirija“, šake sa nalakiranim noktima, devojčice koja stoji ispod drveta, dečaka pored trpezarijskog stola na kome je vaza sa cvećem, nalazi se i crtež na kome je ime Dera. U gornjem delu papira su tri kuće, u donjem jedno nasmejano i uz njega jedno tužno lice. „To je rad nekog mlađeg deteta. Možda ni ono nije sigurno da li je sada srećno ili tužno ili je, možda, bilo srećno, a sada je tužno“, objašnjava.
Mališani koji su pobegli od rata i njihove majke, u ovom boravku imaju na raspolaganju igračke, tople obroke, pelene, prevodioce, lekare i vaspitačice. Koordinatorka Angelina Pekić, kaže nam da deca nisu nepoverljiva, da bez bojazni i sa puno ljubavi prilaze vaspitačima, a da se oni trude da im, dok su kod njih, omoguće da se osete kao kod svoje kuće. „Mi ne znamo kakve su njihove kuće bile, ali dečije carstvo je svuda isto, gde god da ga postavite, a dečije carstvo je sada ovde.“
„Dečji kutak“, mesto na kome deca, uprkos nedaćama koje prolaze na kratko mogu i da se osete kao deca, otvoren je i na jugu Srbije, u Prihvatnom centru u Preševu, a oba ova objekta, koja su pod pokroviteljstvom vlade Srbije, grada Beograda i UNICEF-a, biće na raspolaganju izbeglicama sve dok budu potrebni.
