Šta Brisel očekuje od BiH da bi odobrio kandidaturu

BiH već godinama stagnira u procesu evropskih integracija. Prije četiri godine je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali on još uvijek nije stupio na snagu zbog toga što nisu ispunjene neke od ključnih, preuzetih obaveza.

Ipak, to nije znak za alarm ni među narodnim predstavnicima u Parlamentarnoj skupštni, ni u izvršnoj vlasti, ni u nevladinom sektoru. Kao da je međunarodnoj zajednici stalo više da BiH uhvati posljednji vagon posljednjeg voza za Evropu, pa je na sastanku u Briselu prije desetak dana usvojena Mapa puta, što bi omogućilo da BiH do kraja novembra podnese zahtjev za članstvo.

BiH je dobila još jednu šansu, a od domaćih političara zavisi da li je će iskoristiti. Specijalni predstavnik EU Peter Sorensen, komentarišući bh. političku krizu, kaže:

“Pitanje političke krize je isključivo tema za domaće političare. Naš stav je jasan - postoji Mapa puta koja treba da se ispuni. Političari su s njom upoznati, znaju obaveze i rokove. Ukoliko bh. lideri, umjesto napredovanja prema EU, žele da se fokusiraju na političku debate, to je njihov izbor. Mislim da je jasan stav EU koji se uslovi trebaju ispuniti. Onog momenta kada ih BiH ispuni, ova zemlja će postati član Unije.”

Najvažnija karika koja nedostaje je izmjena Ustava BiH kako bi ovaj dokument bio usklađen sa sudskom odlukom u predmetu Sejdić - Finci. Rok za ovu obavezu je 31. august, do kada bi trebalo uputiti prijedlog Parlamentarnoj skupštini.

“Moram naglasiti da Evropska unija pozdravlja političku raspravu koja se vodi o provođenju presude Sejdić - Finci, ali i pored svih napora, dogovor još nije postignut. Nas zanima samo konačan rezultat. Želimo vidjeti prijedlog koji će biti dostavljen Parlamentarnoj skupštini BiH, jer bismo tek tada državama članicama mogli uputiti zahtjev da potpišu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju BiH Evropskoj uniji. Taj dokument na završni čin čeka duže od četiri godine”, kaže direktor u Direkciji za proširenje Evropske komisije Pjer Mirel (Pierr Mirel).

BiH je do sada pokazala potpunu neefikasnost, a njeni političari duboku podijeljenost oko provođenja presude Evropskog suda, ističe profesorica sarajevskog Univerziteta Lada Sadiković:

„Presudom Evropskog suda za ljudska prava Sjedić - Finci naloženo je državi da svoj ustav uskladi sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i da sve oblike diskriminacije koji se pojavljuju u ustavu izbriše, odnosno da dopuni one odredbe koje trenutno nisu usklađene sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava. Država BiH nije sposobna, jaka i efikasna država da zaštiti ljudska prava i slobode.“

Zadaci iz SSP-a

Mapa puta predviđa da se do kraja oktobra uspostavu mehanizam koordinacije, što je u složenom ustavnom uređenju BiH težak zadatak. Na uporno insistiranje međunarodnih zvaničnika da BiH mora govoriti jednim glasom, Milorad Dodik, entitetski predsjednik, je još uporniji:

„Ta priča o jednom glasu je potpuna iluzija koja se pokušava nametnuti BiH, a očigledno je da BiH ne može da ima jedan glas. Pokušaj da se dođe do nekog mehanizma koji bi mogao da usaglasi zajednički stav značilo bi da onaj ko nastupa u ime BiH može da nastupi isključivo ako ima dogovor o tome da kaže to što treba da kaže.“

Predstavnici vlasti RS konstantno izražavaju bojazan da bi sistem koordinacija značio odustajanje od nekih entitetskih nadležnosti, što potvrđuje i ministrica u Vladi RS Željka Cvijanović.

„To je krupno političko pitanje koje opterećuje RS. Mi smo rekli da prenos nadležnosti ne može da bude uslov, odnosno ’prenesite nadležnost pa ćete kao nagradu dobiti dodatni korak, bićete korak bliže ka EU’“, navodi Željka Cvijanović.

Direktorica Direkcije za evropske integracije Nevenka Savić kaže da je unapređivanje koordinacija ključni predsulov za napredak BiH.

„Mi smo i dosad imali koordinaciju evropskih integracija različite strukture. Međutim, sad dolazimo u fazu kad to više nije dovoljno, ne samo zbog izrade programa integrisanja nego i zbog drugih poslova - zbog odgovaranja na upitnik, zbog izrade pregovaračkih pozicija, zbog sutra pregovaranja“, ocjenjuje Nevenka Savić.

Osim Mape puta, koja je za BiH praktično poklonjena nova šansa, ostaju i brojni zadaci iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Zakon o državnoj pomoći je usvojen, ali nedostaju prateći elementi. Mora se provesti i popis stanovništva.

Direktor u Direkciji Evropske komisije Pjer Mirel takođe upozorava na problem koji EU nikad ne zaboravlja:

„Ja sam još jednom ponovio, kao što to radim već nekoliko posljednjih godina, mora se ukinuti ono što se zove sistem dvije škole pod jednim krovom, i oko toga nema potrebe diskutovati.“

BiH je prije 10 godina bila bliže EU nego Srbija i Crna Gora. Danas su ove zemlje otišle mnogo dalje. Hrvatska će naredne godine postati punopravni član, i to će biti najdirektniji susret BiH sa evropskom zajednicom naroda, što traži posebnu pripremu. Građani su nezadovoljni onim što rade političari:

„Totalna nezainteresovanost. Ovi veliki ljudi imaju svoju svoju djecu, zna se gdje su - oni su već u Evropi.“

„Ako se ovako budu naši političari dogovarali, nećemo nikad ući.“

„Sudeći po sveukupnoj situaciji u BiH, bogami daleko smo mi.“

Profesor Nikola Grabovac na to kaže:

„Ti su građani izabrali te političare i uvijek odnos u funkcionaloj vezi: kakvi građani, takvi i političari, i obrnuto - kakvi političari, takvi i građani. Mi jesmo za evropsku integraciju, ali da mi ostanu moja pamet i moje saznanje i moja informacija.“