Ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić obratiće se sledeće sedmice premijeru Srbije i izabranom predsedniku države Aleksandru Vučiću sa zahtevom da se reši status Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, u kom je novinarima Radio Slobodna Evropa ulazak odobren marta 2016. "Ili rešiti status ili ga ugasiti", jasan je Dačić u izjavi za dnevni list “Politika”.
Podsetimo, radi se o objektu, prema tvrdnjama njegovih osnivača isključivo humanitarnog karaktera, čije funkcionisanje na teritoriji Srbije nije regulisano nijednim dokumentom poslednjih pet godina – koliko postoji. Uspostavljen je na osnovu međudržavnog sporazuma Rusije i Srbije. U delu javnosti figurira stav da bi status osoblja Centra trebalo da bude identičan onome koji imaju civilni i vojni službenici SAD-a i NATO-a u Srbiji.
Aludirajući na sporazum iz 2006. godine potpisan sa Sjedinjenim Američkim Državama čime je oružanim snagama i civilnom osoblju Ministarstva odbrane te zemlje izjednačen status sa administrativnim i tehničkim osobljem ambasade u Beogradu, Dačić podvlači:
"To pitanje mora da se reši, ovako ili onako. Zapadne zemlje imaju primedbe, iako su oni to isto, a i više od toga, dobili sporazumima sa Srbijom. Šta je onda problem sa centrom u Nišu, koji čak nije ni vojni nego civlini i humanitarni i to zajednički srpsko-ruski? U predlogu sporazuma stoji gotovo ista formulacija", poručio je Dačić, primetivši da se usvajanje Sporazuma o uslovima boravka, privilegijama i imunitetima Srpsko-ruskog humanitarnog centra čeka od avgusta 2014. godine.
Taj objekat, koji se nalazi neposrednoj blizini niškog aerodroma i autoputa odakle ruski timovi polaze u pomoć u vanrednim situacijama, neprestano podgreva sumnje u namere Moskve da osnaži vojno prisustvo u području okruženom NATO državama kojima se poslednja priključila Crna Gora.
„Kome to smeta da humanitarni centar koji se bavi isključivo pomoći pri poplavama, požarima i ostalom da dobije poseban status?“, komentar je Stevice Deđanskog, profesora i direktora nevladine organizacije Centar za razvoj međunarodne saradnje.
Kao objašnjenje razloga zbog kojih je ovo pitanje toliko bitno navodi “ravnopravnost sa predstavnicima zapadnih država”.
„Funkcioniše i bez statusa za onu namenu zbog koje je i osnovan. Humanitarnim radom se bavi imao status ili ne. Ali moje mišljenje je da je pravedna stvar da dobije poseban diplomatski status zbog toga što druge organizacije – pre svega predstavnici vojnih organizacija imaju veća ovlašćenja i mogućnosti – nego jedan humanitarni centar“, smatra Deđanski.
Kao jednu od glavnih smetnji radu Srpsko - ruskog centra Ivica Dačić je podcrtao nedostatak sredstava, pošto kako je rekao, ruska strana zbog nerešnog statusa ne izdvaja novac za finansiranje.
Ne ispuštajući iz vida da je u ovom slučaju domaći zvaničnik potegao pitanje statusa Srpsko-ruskog centra u Nišu – Igor Novaković, istraživač Centra za međunarodne i bezbednosne poslove - ISAC fond, sumnja da je taj impuls neminovno došao spolja.
„Meni se čini da je pitanje statusa osoblja Centra dolazi pre svega od strane Moskve, a ne na zahtev države domaćina. Odnosno, ne postoji neki okvir kojim bi taj status bio definisan kao što je u slučaju sa programom Partnerstvo za mir. Pošto je sam Rusko-srpski centar osnovan na ad hoc osnovi – direktnom sporazumu dve države“, kaže Novaković miseći na sporazum između Srbije i NATO-a iz prošle godine koji predviđa slobodu kretanja i imunitet svim pripadnicima Alijanse u Srbiji.
Istovremeno Evropska komisija je krajem prošle godine uputila smernicu Srbiji da bi trebalo da poštuje pravila Evropske unije oko centra u Nišu – s obzirom na to da je potpisnica njenog Civilnog mehanizma za upravljanje katastrofama.
Takođe, sa te lokacije je Srbija – čije je zvanično opredeljenje da u mirovnim operacijama učestvuje isključivo pod okriljem Ujedinjenih nacija i Evropske unije, u saradnji sa Rusijom oktobra prošle godine slala pomoć ugroženim civilima u sirijskom gradu Alepu.
Tim potezom jedno humanitarno pitanje neizbežno je pretvoreno u političko. Naime, ukoliko je namera bila isključivo humanitarna, onda se pomoć mogla slati preko organizacija koje pomažu unesrećenim građanima Sirije, a ne sa jednom od država uključenih u tamošnji sukob.
Stevica Deđanski ocenjuje da se funcionisanje Srpsko-ruskog humanitarnog centra koristi za podizanje tenzija u odnosima Srbije sa njenim partnerima.
„Time gubimo prijatelje i na jednoj i na drugoj strani i na istoku i na zapadu – što nam baš i nije potrebno. S obzirom na našu poziciju. Zaključak je da bi lopta trebalo malo da se spusti i da se priča ne diže tamo gde nije potrebno. I ovako imamo dovoljne pritiske u okruženju. Zašto bi i sad oko toga pravili neki problem", smatra Deđanski.
Atmosfera u kojoj se takođe pominjalo zatvaranje ovog objekta pratila je jednu od poseta šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova Srbiji. Lavrov je, prošlog decembra u Beogradu, izneo konstataciju da Evropska unija od Srbije traži njegovo zatvaranje – što je Aleksandar Vučić kategorički odbacio.
„Moguće je da je Sergej čuo to na nekom drugom mestu. Od mene to nisu tražili“, rekao je tada Vučić.
„Verujem da premijer, odnosno izabrani predsednik na ovu inicijativu neće reagovati jer je sam prethodnog puta direktno odbio“, kaže Igor Novaković i dodaje da vlasti Srbije ovo pitanje i dalje koriste kao adut za balansiranje u relacijama sa zapadom.
„To jasno svedoči da Vlada stavlja do znanja partnerima na Zapadu da postoje i drugi partneti sa kojima može da sarađuje ukoliko su određeni procesi koji su od interesa za Republiku Srbiju usporeni – odnosno u blokadi“, zaključuje Igor Novaković.
Inače, potpisivanje sporazuma o diplomatskom imunitetu osoblja u Srpsko-ruskom centru u Nišu više puta je najavljivano i potom odlagano.
Facebook Forum