Sinod Srpske pravoslavne crkve odlučio je da pokrene crkvenosudski postupak protiv arhiepiskopa Stefana, poglavara kanonski nepriznate Makedonske pravoslavne crkve. Razlozi za to su, navodi se u saopšenju „uporni ostanak u raskolu“, ali i progon arhiepiskopa SPC-a Jovana Vraniškovskog, poglavara Ohridske arhiepiskopije.
Do novih tenzija relaciji Srpske i Makedonske pravoslavne crkve došlo je svega nekoliko meseci pošto je SPC na Majskom saboru konstatovala da je spremna za dijalog sa Makedonskom pravoslavnom crkvom.
Uslov za to bio je da arhiepiskop Jovan, koji služi zatvorsku kaznu zbog pronevere 250 000 evra, bude oslobođen. Dve crkve u sporu su već nekoliko decenija, pošto je MPC, bez dozvole SPC, još 1967. godine proglasila autokefalnost koja joj još nije odobrena.
U novije vreme slučaj vladike Jovana dodatno opterećuje njihove odnose, što je između ostalog i razlog za crkveni spor protiv poglavara MPC Stefana.
Verski analitičar Živica Tucić kaže da u ovom trenutku ne postoji konsenzus oko makedonskog crkvenog pitanja u okviru pravoslavnih crkava.
„Celo pravoslavlje ima neki utisak da je Vraniškovski zatočenik savesti. Makedonci su držanjem mitropolita u zatvoru potkopali mogućnost dijaloga“, smatra Tucić.
Da li je ovaj potez SPC osim simboličkog može imati bilo kakav konkretan rezultat? Etičar i poznavalac crkvenih prilika Slobodan Sadžakov smatra da to neće biti slučaj.
„Jasno je da je reč o jednom dodatnom podizanju tenzija Srpske pravoslavne crkve i mislim da će ovo u nekom kraćem periodu uznemiriti duhove i uneti neki nemir u te crkvene odnose, ali suštinski se ništa bitnije se ne može desiti. Ovo što se sada događa događalo se u razlilčitim formama i ranije. Prosto strateške pozicije obe crkve su takve da nekog skorog razrešenja nema. Svaka od crkava sledi neki svoj put i interes. Tako da ne vidim da iz ovoga može proisteći promena trenutnog statusa u kome se nalazi ceo ovaj slučaj.“, kaže Sadžakov.
„Odluka SPC-a nema nikakvog značaja za MPC i nema nikakve važnosti u Makedoniji“, kažu u Makedonskoj pravoslavnoj crkvi.
“MPC je još odlukom iz 1959. godine dobila svoju samostalnost i izdvojila se od srpske crkve. Tako da ovakve odluke SPC-a nemaju nikakve važnosti u našoj zemlji”, reakcija je mitropolita debarsko-kičevske eparhije Timoteja
Poslednja odluka Srpske pravoslavne crkve, u kojoj nije bilo moguće dobiti komentar o pokretanju ovog spora, reklo bi se da dodatno dovodi u pitanje mogućnost dijaloga dve strane.
Verski analitičar Živica Tucić smatra da bi do nekog pomaka moglo doći tek za nekoliko godina.
„Ovo znači odlaganje ma kakvog dijaloga za potpuno neodređeno vreme. Uostalom za 2016. godinu je zakazan u Carigradu svepravoslavni sabor. Jedna od tačaka je način davanja autokefalnosti nekim oblastima koje su to zatražile. Znači, ma u kom kontekstu nema nikakvih izgleda da bi iko dirnuo u makedonsko ili ukrajinsko pitanje do 2016. godine“, ocenjuje Tucić.
Osim kratkoročnog podizanja tenzija između dve crkve, ovaj potez SPC-a neće imati nikakvih dalekosežnijih posledica, objašnjava etičar Slobodan Sadžakov.
S obzirom na potpuno suprotstavljene stavove dve strane (SPC teži da MPC vrati pod svoje okrilje, dok ona nastoji da očuva svoju posebnost), u bliskoj budućnosti SPC i MPC neće naći zajednički jezik o autokefalnosti crkve u Skoplju, smatra Sadžakov.
„Pokazalo se u čitavom nizu sličajeva da Srpska pravoslavna crkva ne želi da se pomiri sa realnošću i da često ne priznaje mnoge institucije i mnoge procedure, pa ni one svetovno sudske. Tako da je to jedna već viđena polubahata pozicija kojom ona nastupa i ne vidim ništa novo u odnosu na dosadašnje ponašanje. Ne vidim instrumente koje SPC ima da nešto bitnije učini u ovom pogledu, naravno i Makedonska crkva ima sužen manevarski prostor ukoliko, a ima pretenziju, da bude priznata u pravoslavnom svetu.“, zaključuje Slobodan Sadžakov.
