Istoričarka Olga Manojlović Pintar rekla je u programu uživo Radija Sloboda Evropa (RSE) povodom usvajanja rezolucije u Srebrenici u UN-u da tekst Rezolucije "vrlo jasno govori o intenciji sastavljača da pruži novu platformu za uspostavljanje dijaloga suprotstavljenih strana".
"Moje čitanje ovog dokumenta je potpuno suprotno onome što evo vidimo na bilbordima širom Srbije i Republike Srpske, i na Kuli u Beogradu, da neko ovim pokušava da celom narodu prišije stigmu genocidnosti", rekla je ona dodajući i da je namera dokumenta da se "potreba porodica, pre svega žrtava, stavi u prvi plan".
Bilbordi sa porukom "Mi nismo genocidan narod" pojavili su se širom Beograda 22. maja, uoči sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN).
Bilbordi sa istom porukom pojavili su se i u Banjaluci u Republici Srpskoj i u Srebrenici.
Generalna skupština UN-a usvojila je 23. maja u Njujorku Rezoluciju koja predviđa proglašavanje 11. jula Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Predlagači su Nemačka i Ruanda, a naknadno su se 32 zemlje članice UN-a pridružile njihovoj inicijativi.
Zvaničnici Srbije protivili su se usvajanju Rezolucije tvrdeći da se time srpski narod proglašava "genocidnim" i neće doprineti pomirenju u BiH i regiji.
Istoričarka Manojlović Pintar za RSE kaže da je "genocidan narod" kategorija koju "međunarodno pravo ne poznaje", ali da se politička elita u Srbiji i Republici Srpskoj protivi Rezoluciji iz drugih razloga.
"Vladajući delovi političkih, intelektualnih i crkvenih elita nikada se nisu zapravo odrekli te politike koja je i dovela do rata u Bosni i Hercegovini", kaže ona.
Ona smatra da govor koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao neposredno pred glasanje u UN-u i aktivnosti koje traju prethodnih nedelja su ogolile poziciju Srbije "kao pijuna u rukama velikih sila Kine i Rusije koje su u borbi za prekomponovanje međunarodnih odnosa moći".
Rusija i Kina glasale su protiv usvajanja spomenute Rezolucije.
U genocidu u Srebrenici, koji su u julu 1995. počinili pripadnici Vojske Republike Srpske, ubijena su najmanje 8.372 Bošnjaka.
Za genocid u Srebrenicu osuđeno je više od 50 osoba, na oko 700 godina zatvora.
Među osuđenima su ratni predsednik Republike Srpske (RS) Radovan Karadžić i glavni komandant Vojske RS-a Ratko Mladić.
