U Beogradu je u toku ponovljeno suđenje jatacima Ratka Mladića. Svedočenje nekadašnjeg šefa njegovog obezbeđenja Branislava Puhala, koji navodi da je ceo tadašnji državni vrh do marta 2002., ne samo znao da je Mladić u Beogradu, već i obezbeđivao njegovo skrivanje u vojnim objektima, još je jednom otvorilo pitanje zbog čega ti ljudi do danas nisu odgovarali.
U svojstvu svedoka na suđenju Mladićevim jatacima, koje je posle ukidanja presude kojom su bili oslobođeni optužbi krenulo ispočetka, bivši šef obezbeđenja današnjeg haškog optuženika Branislav Puhalo rekao je da je 30. kadrovski centar Vojske Jugoslavije, osnovan za obezbeđivanje Mladića, dobio nalog iz vrha vlasti da ga štiti od „kriminalaca i lovaca na njegovu glavu“.
Jedan od advokata optuženih jataka Miloš Šaljić prenosi za RSE da je Puhalo pred sudom naveo da je jedinica, koji su činili nekadašnji pripadnici Vojske Republike Srpske, dok nije rasformirana u aprilu 2002., bila smeštena u kasarni u Topčideru.
„I da je ta jedinica bila na snabdevanju od strane vojske, da je obezbeđena ne samo fizičko, nego i materijalno, ishranom, vozilima i tako dalje. U vojnim kasarnama ne može da boravi niko ako za to nema odobrenje sa vrha. A ovde nije bila reč o pojedincu nego o čitavoj jedinici,“ kaže Šaljić.
Na čelu države 2002. godine bio je Vojislav Koštunica, istovremeno i vrhovni komandant vojske. Načelnik Generalštaba bio je Nebojša Pavković, koji danas u Hagu služi kaznu od 22 godine zatvora. Prvi čovek vojne Uprave bezbednosti bio je Aco Tomić, protiv koga je u toku pretkrivični postupak po optužbama za skrivanje Mladića. Ovaj bivši bezbednjak je u svakoj prilici opovrgavao da je imao bilo kakve veze sa skrivanjem Mladića.
Na funkciji prvog čoveka vojne bezbednosti, Tomić je bio u trenutku kada je 8. maja 2002. za Ratkom Mladićem raspisana poternica i kada je, bez obzira na to još mesec dana, do 1. juna boravio u vojnom objektu Krčmar.
Nekoliko puta bio je pozvan na informativni razgovor, od toga ništa dalje. Baš kao i u slučaju Vojislava Koštunice. Iako ga optuženi jataci u dosadašnjem postupuku više puta spominjali kao nekoga bez čijeg znanja Mladić nije mogao da se krije u vojnim objektima, Koštunica, ali ni njegovi najbliži saradnici nikada nisu pozvani na odgovornost.
Ljudi van sistema
Njihovi tadašnji koalicioni partneri iz redova demokrata kažu da nisu bili upoznati sa onim što se dešava u vojsci i da je punu kontrolu nad oružanim snagama imao Koštunica.
„Apsolutno pred bogom, poligrafom i zakonom tvrdim da niti ja, niti Zoran Đinđić, niti bilo ko drugi nije znao ništa o kretanju Ratka Mladića jer da je znao, on bi odavno bio u Hagu. Apsolutno sam tad bio uveren da je on ili van zemlje ili tako daleko od domašaja srpske policije i tajne službe da je nemoguće da bude uhvaćen. Ali uvek sa rezervom da niko od nas do marta 2003. nije znao šta se dešava u vojsci jer je vojska bila pod Koštuničinom upravom“, rekao je za RSE Zoran Živković, u to vreme savezni ministar policije.
Prema navodima iz službe beleške nekadašnje javne tužiteljke Snežane Bogdanović, pokušaj istrage koja bi vodila prema Koštunici sprečio je tadašnji ministar pravde iz njegove stranke Zoran Stojković lično. Sa navodima ove beleške još od 2006. godine upoznato je Tužilastvo za ratne zločine Srbije.
Ceo predmet je, međutim, i danas u fazi pretkrivičnog postupka i nema naznaka sudskog epiloga ko je omogućio Mladićevo skrivanje u vojnim objektima, te zašto se po poternici još 2002. nije postupalo.
“Mene niko ne može da ubedi da u sistemu više ne postoje ljudi koji se međusobno štite zbog onoga što su činili pre nekoliko godina. Dakle, ne govorimo o periodu od pre 20 godina gde imate mogućnost da su ti ljudi sada van sistema, već o tome da je pre nekoliko godina postojao paralelni sistem koji je bio dovoljno sposoban da štiti one koji su bili optuženi pred Haškim tribunalom. Taj sistem je, pretpostavljam, još uvek aktivan”, ocenjuje za RSE Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava.
Paradoksalno, ali mogućnost da tadašnji državni i vojni državni vrh odgovori na pitanja vezana za dugogodišnje skrivanje čoveka optuženog za najstrašnije zločne, za sada otvaraju jedino Mladićevi jataci.
„Odbrana će predložiti sudu da se ti ljudi iz državnog vrha onog vremena saslušaju“, najavljuje advokat Miloš Šaljić.
Očigledno je da samim hapšenjem svih haških optuženika i suđenjem njihovim direktim jatacima ova priča ne može biti završena. Poručio je to vlastima u Beogradu i sam tužilac Serž Bramerc. No, čini se da retko koga u Srbiji to zanima.
U svojstvu svedoka na suđenju Mladićevim jatacima, koje je posle ukidanja presude kojom su bili oslobođeni optužbi krenulo ispočetka, bivši šef obezbeđenja današnjeg haškog optuženika Branislav Puhalo rekao je da je 30. kadrovski centar Vojske Jugoslavije, osnovan za obezbeđivanje Mladića, dobio nalog iz vrha vlasti da ga štiti od „kriminalaca i lovaca na njegovu glavu“.
Jedan od advokata optuženih jataka Miloš Šaljić prenosi za RSE da je Puhalo pred sudom naveo da je jedinica, koji su činili nekadašnji pripadnici Vojske Republike Srpske, dok nije rasformirana u aprilu 2002., bila smeštena u kasarni u Topčideru.
„I da je ta jedinica bila na snabdevanju od strane vojske, da je obezbeđena ne samo fizičko, nego i materijalno, ishranom, vozilima i tako dalje. U vojnim kasarnama ne može da boravi niko ako za to nema odobrenje sa vrha. A ovde nije bila reč o pojedincu nego o čitavoj jedinici,“ kaže Šaljić.
Na čelu države 2002. godine bio je Vojislav Koštunica, istovremeno i vrhovni komandant vojske. Načelnik Generalštaba bio je Nebojša Pavković, koji danas u Hagu služi kaznu od 22 godine zatvora. Prvi čovek vojne Uprave bezbednosti bio je Aco Tomić, protiv koga je u toku pretkrivični postupak po optužbama za skrivanje Mladića. Ovaj bivši bezbednjak je u svakoj prilici opovrgavao da je imao bilo kakve veze sa skrivanjem Mladića.
Na funkciji prvog čoveka vojne bezbednosti, Tomić je bio u trenutku kada je 8. maja 2002. za Ratkom Mladićem raspisana poternica i kada je, bez obzira na to još mesec dana, do 1. juna boravio u vojnom objektu Krčmar.
Nekoliko puta bio je pozvan na informativni razgovor, od toga ništa dalje. Baš kao i u slučaju Vojislava Koštunice. Iako ga optuženi jataci u dosadašnjem postupuku više puta spominjali kao nekoga bez čijeg znanja Mladić nije mogao da se krije u vojnim objektima, Koštunica, ali ni njegovi najbliži saradnici nikada nisu pozvani na odgovornost.
Ljudi van sistema
Njihovi tadašnji koalicioni partneri iz redova demokrata kažu da nisu bili upoznati sa onim što se dešava u vojsci i da je punu kontrolu nad oružanim snagama imao Koštunica.
„Apsolutno pred bogom, poligrafom i zakonom tvrdim da niti ja, niti Zoran Đinđić, niti bilo ko drugi nije znao ništa o kretanju Ratka Mladića jer da je znao, on bi odavno bio u Hagu. Apsolutno sam tad bio uveren da je on ili van zemlje ili tako daleko od domašaja srpske policije i tajne službe da je nemoguće da bude uhvaćen. Ali uvek sa rezervom da niko od nas do marta 2003. nije znao šta se dešava u vojsci jer je vojska bila pod Koštuničinom upravom“, rekao je za RSE Zoran Živković, u to vreme savezni ministar policije.
Prema navodima iz službe beleške nekadašnje javne tužiteljke Snežane Bogdanović, pokušaj istrage koja bi vodila prema Koštunici sprečio je tadašnji ministar pravde iz njegove stranke Zoran Stojković lično. Sa navodima ove beleške još od 2006. godine upoznato je Tužilastvo za ratne zločine Srbije.
Ceo predmet je, međutim, i danas u fazi pretkrivičnog postupka i nema naznaka sudskog epiloga ko je omogućio Mladićevo skrivanje u vojnim objektima, te zašto se po poternici još 2002. nije postupalo.
“Mene niko ne može da ubedi da u sistemu više ne postoje ljudi koji se međusobno štite zbog onoga što su činili pre nekoliko godina. Dakle, ne govorimo o periodu od pre 20 godina gde imate mogućnost da su ti ljudi sada van sistema, već o tome da je pre nekoliko godina postojao paralelni sistem koji je bio dovoljno sposoban da štiti one koji su bili optuženi pred Haškim tribunalom. Taj sistem je, pretpostavljam, još uvek aktivan”, ocenjuje za RSE Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava.
Paradoksalno, ali mogućnost da tadašnji državni i vojni državni vrh odgovori na pitanja vezana za dugogodišnje skrivanje čoveka optuženog za najstrašnije zločne, za sada otvaraju jedino Mladićevi jataci.
„Odbrana će predložiti sudu da se ti ljudi iz državnog vrha onog vremena saslušaju“, najavljuje advokat Miloš Šaljić.
Očigledno je da samim hapšenjem svih haških optuženika i suđenjem njihovim direktim jatacima ova priča ne može biti završena. Poručio je to vlastima u Beogradu i sam tužilac Serž Bramerc. No, čini se da retko koga u Srbiji to zanima.