Srbija za samo nekoliko dana treba da ispuni sve uslove iz Briselskog sporazuma kako bi dobila početak pristupnih pregovora sa EU u januaru, a u prethodnoj briselskoj rundi dijaloga između Beograda i Prištine ostalo je još otvorenih pitanja. Ponovo je Srbija dogurala cara do duvara i postavlja se pitanje može li za pet dana ispuniti sve uslove iz Akcionog plana za implementaciju Briselskog sporazuma.
Da je ostalo još nerešenih pitanja upozorio je i Jonathan Moore, direktor Kancelarije State departmenta za centralnu i južnu Evropu, koji je i sam prisustvovao razgovorima između dve strane petog decembra. On je naglasio da SAD podržavaju Srbiju, ali da za nju imaju istu poruku kao i Evropska unija: potrebno je obavezno ispuniti sve uslove sporazuma radi normalizacije odnosa.
Američki diplomata je dodao da će narednoj briselskoj rundi, 13. decembra, prisustvovati i SAD i da dve strane moraju da postignu dogovor o jednoj od glavnih tema - pravosuđu, odnosno, o tome šta će biti sa sudom na severu Kosova.
Kad je u pitanju Zajednica srpskih opština, Moore je rekao da njena ovlašćenja biti u skladu s kosovskim zakonima i da ona neće biti ni neka obična nevladina organizacija, ali ni državno telo.
Nemački ambasador u Beogradu Heinz Wilhelm takođe je izrazio nadu da će Srbija pristupne pregovore početi u januaru i da će preostala otvorena pitanja rešiti 13. decembra, kada se ponovo u Briselu sastanu premijeri Srbije i Kosova. On je podvukao da Nemačka očekuje da Akcioni plan za implementaciju Briselskog sporazuma u potpunosti bude sproveden i u tom kontekstu napomenuo da se najvažnije otvoreno pitanje tiče pravosuđa i osnivanja suda na severu Kosova.
I sam premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je da od uspeha dijaloga sa Prištinom zavisi kada će biti održana prva međuvladina konferencija o pridruživanju EU. Iz Sofije, gde je u zvaničnoj poseti, poručio je da očekuje da Evropski savet potvrdi da će pregovori o članstvu početi do kraja januara i da bi svaka drugačija odluka bila pogrešna jer bi usporila bi proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
Michael Davenport
"Opšta je ocena da je za ovih godinu i po dana koliko postoji nova vlada Srbije ostvaren veliki istorijski napredak. U tom smislu mi ćemo nastaviti sa reformama i primenom Briselskog sporazuma, ali očekujem da Evropski savet potvrdi svoju odluku da će prva konferencija biti održana najkasnije do kraja januara", rekao je Dačić na konferenciji za novinare posle susreta sa bugarskim premijerom Plamenom Orešarskim.
Šef delegacije EU u Beogradu Michael Davenport takođe veruje da će prva međuvladina konferencija Srbije i EU biti održana do kraja januara i ocenjuje da Srbija može da bude ponosna na ono što je postigla u proteklih godinu dana.
“Sada se aktivno bavimo pripremom za usvajanje okvira za pregovore sa Srbijom od strane Evropskog saveta, 20. decembra. To je dokument koji će uspostaviti principe za pregovore o pristupanju. Takođe se priprema prva međuvladina konferencija sa Srbijom, koja će verovatno uslediti dosta brzo nakon toga, najkasnije u januaru”, rekao je Davenport.
Natezanje dve grupe zemalja
I dok se nameće pitanje hoće li Srbija pre odluke Evropskog saveta o datumu, koja se očekuje 20. decembra, u poslednjoj rundi dijaloga sa Kosovom uspeti da implementira sve obaveze iz Briselskog sporazuma, dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela Rikard Jozwiak javlja da u EU vlada pozitivna atmosfera, da se početak pristupnih pregovora sa Beogradom očekuje u januaru, ali dodaje da se veliki broj zemalja zalaže za to da oni počnu već u decembru.
“Kao i obično u EU, postoji natezanje između dve grupe zemalja-članica.Velika većina, 24 ili čak 25 od njih 28, zalaže se da pristupni pregovori sa Srbijom počnu već 20. decembra, dakle, u istom danu kada šefovi evropskih država i vlada o tome donesu odluku. Na drugoj strani su, međutim, zemlje kao što su Nemačka, Britanija i Holandija, koje su za to da pregovori počnu kasnije, u januaru”, kaže Jozwiak.
Povodom spekulacija u Srbiji da bi Nemačka mogla da odloži početak pregovora za mart, Jozwiak kaće da je to samo taktička igra:
“Nemci koriste mart kao način da kažu: ako tražite decembar, a ne januar, mi ćemo onda da odložimo za mart. Dakle, ako bi morao da se kladim, kladio bih se da će pristupni pregovori početi neposredno posle srpske nove godine.”
Naš dopisnik potvrđuje da je 13. decembar poslednji termin da se dođe do kompromisa o pravosuđu na severu Kosova i statusu buduće Zajednice srpskih opština, a na pitanje ima li između članica EU razlika u pogledu pregovaračkog okvira za Srbiju odgovara potvrdno i objašnjava u čemu je suština tih različitih viđenja.
“Suština tih razlika je u tome kako da se tretira odnos Srbije prema Kosovu nakon što pristupni pregovori počnu. Države koje podržavaju Srbiju uvek su se zalagale da odnosi Srbija-Kosovo treba da budu obuhvaćeni isključivo poglavljem 35, ali mnoge druge zemlje, predvođene ponovo Nemačkom i Velikom Britanijom, žele da pitanje Kosova bude sadržano u svakom pregovaračkom poglavlju. Čini se, međutim, da je na stolu kompromis, prema kojem bi kompleks odnosa Srbije i Kosova bio uglavnom fokusiran u poglavlju 35, ali bi to pitanje bilo prisutno i nekim drugim, iako ne u svim, poglavljima”, javlja Jozwiak.
