Predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda razgovaraće u ponedeljak 24. avgusta s predstavnicima Vlade Srbije i Narodne banke o ispunjavanju uslova iz aranžmana kojim je Srbiji odobren kredit od oko tri milijarde evra. Nakon dugotrajnog traganja za strategijom sa kojom će nastupiti na ovim pregovorima, Vlada se konačno opredelila za, kako je rečeno, “istorijsku reformu državne administracije”.
Nakon višemesečnih lutanja i dilema, Vlada je ipak procenila da je mnogo pametnije da izabere model koji će biti prihvatljiviji za većinu građana, a time i za sopstvenu stabilnost. Umesto najavljivanih i manje popularnih povećanja poreza, kabinet premijera Cvetkovića se ipak opredelio za reformu državne administracije.
Postavlja se, međutim, pitanje da li ova mera zadovoljava i kriterijume predstavnika Međunarodnog monetarnog fonda.
Ekonomski analitičar Miroslav Prokopijević nije preveliki optimista, pogotovo ako se uzmu u obzir i ostali razlozi koji potkrepljuju sumnju:
"Tim Vlade će inače imati problem u ovim pregovorima zato što praktično ništa od onoga što je obećano prošli put nije urađeno. Tako da, otprilike, situacija je ova: sad ponovo pregovaramo, a prošli put nismo ništa uradili. Sad je već ova godina na izmaku, ima malo smisla pregovarati o 2009. godini, ali isto tako ima malo smisla pregovarati i o 2010. godini, ili 2011, jer ništa nije urađeno u prethodnom periodu."
Kakav stav MMF-a očekuje Milan Ćulibrk, urednik lista Ekonomist:
"Međunarodni monetarni fond ne interesuje, u principu, način na koji će se uspostaviti stabilnost javnih finansija. Dakle, njima je sasvim svejedno da li će Vlada Srbije uspeti da smanji potrošnju ili će da poveća prihode. Njima je bitno da ta stabilnost, koja ne bi ugrožavala ceo sistem i celu ekonomiju, jeste šansa za oporavak."
Iako Vlada nije razmatrala strategiju za razgovore sa MMF-om, budući da većina pregovaračkog tima nije u Beogradu – ministar Mlađan Dinkić je u Kini, a ministarka finanisija i guverner Narodne banke Srbije na odmoru – nema sumnje da je odustala od planiranog povećanja poreza.
Stavove ekonomskog dela Vlade saopštava ministar za ekologiju Oliver Dulić:
"Svakako se ne predviđa povećanje PDV-a, niti bilo kakvog novog nameta za naše građane. Ideja ove Vlade jeste da se predloži MMF-u da se u narednom periodu izvrši jedan strateški plan smanjenja javnih rashoda kroz smanjenje državne administracije, ne kroz obavezno otpuštanje svih radnika nego kroz jednu racionalizaciju koja bi podrazumevala da i sa manje zaposlenih u državnoj administraciji ona postane mnogo jeftinija, ali i mnogo efikasnija."
Ideja o reformi javne uprave je odlična, kaže Miroslav Prokopijević, ali nije siguran da je u ovom trenutku prihvatljiva:
"Trenutno u administraciji radi oko 62.000 hiljade ljudi, 37.000 hiljada na centralnom i 35.000 hiljada na lokalnom nivou. Njihova ukupna bruto godišnja plata je manja od jedne penzije. Prema tome, sve i ako izvršite reformu i otpustite ogromne viškove – jer na centralnom nivou treba da ostane oko 7.000-8.000 hiljada, a na lokalnom oko 7.000-7.500 hiljada – ne možete da napravite uštedu koja je potrebna. Ono što bi MMF možda hteo da čuje, to je reforma čitavog javnog sektora. E, sa takvom ponudom, možda bi se MMF dao zainteresovati."
Budući da čitav javni sektor, što znači zdravstvo, obrazovanje, policija, vojska, komunalne službe, zapošljava oko pola miliona ljudi, teško je poverovati da bi se Vlada upustila u tu avanturu. Zbog toga je delimična varijanta mnogo prihvatljivija, što Milana Ćulibrka navodi na zaključak:
"Plašim se da za MMF ovoga puta to neće biti dovoljno, zato što nema jasnih principa, nema jasnih rokova i jasnih brojki koje će potvrditi da će se u dogledno vreme uspostaviti stabilnost srpskog budžeta – samo na taj način."
Uz konstataciju da je reformu trebalo započeti još pre devet godina, Miroslav Prokopijević zaključuje:
"Ovako ona dolazi sa pričom, evo devet godina nismo ništa uradili, a sad obećavamo da ćemo da uradimo jako puno. To je prilično nekredibilno."
Uprkos svemu, Milan Ćulibrk ne isključuje mogućnost da MMF, ipak, odobri Srbiji novu tranšu kredita:
"Ne mogu da isključim da se to na kraju neće ni desiti, ali bilo bi mnogo bolje da su neki rezultati sačekali MMF i da su oni videli da se ovde nešto na tome radi, nego sada ići samo sa obećanjima."
Nakon višemesečnih lutanja i dilema, Vlada je ipak procenila da je mnogo pametnije da izabere model koji će biti prihvatljiviji za većinu građana, a time i za sopstvenu stabilnost. Umesto najavljivanih i manje popularnih povećanja poreza, kabinet premijera Cvetkovića se ipak opredelio za reformu državne administracije.
Postavlja se, međutim, pitanje da li ova mera zadovoljava i kriterijume predstavnika Međunarodnog monetarnog fonda.
Ekonomski analitičar Miroslav Prokopijević nije preveliki optimista, pogotovo ako se uzmu u obzir i ostali razlozi koji potkrepljuju sumnju:
"Tim Vlade će inače imati problem u ovim pregovorima zato što praktično ništa od onoga što je obećano prošli put nije urađeno. Tako da, otprilike, situacija je ova: sad ponovo pregovaramo, a prošli put nismo ništa uradili. Sad je već ova godina na izmaku, ima malo smisla pregovarati o 2009. godini, ali isto tako ima malo smisla pregovarati i o 2010. godini, ili 2011, jer ništa nije urađeno u prethodnom periodu."
Kakav stav MMF-a očekuje Milan Ćulibrk, urednik lista Ekonomist:
"Međunarodni monetarni fond ne interesuje, u principu, način na koji će se uspostaviti stabilnost javnih finansija. Dakle, njima je sasvim svejedno da li će Vlada Srbije uspeti da smanji potrošnju ili će da poveća prihode. Njima je bitno da ta stabilnost, koja ne bi ugrožavala ceo sistem i celu ekonomiju, jeste šansa za oporavak."
Iako Vlada nije razmatrala strategiju za razgovore sa MMF-om, budući da većina pregovaračkog tima nije u Beogradu – ministar Mlađan Dinkić je u Kini, a ministarka finanisija i guverner Narodne banke Srbije na odmoru – nema sumnje da je odustala od planiranog povećanja poreza.
Stavove ekonomskog dela Vlade saopštava ministar za ekologiju Oliver Dulić:
"Svakako se ne predviđa povećanje PDV-a, niti bilo kakvog novog nameta za naše građane. Ideja ove Vlade jeste da se predloži MMF-u da se u narednom periodu izvrši jedan strateški plan smanjenja javnih rashoda kroz smanjenje državne administracije, ne kroz obavezno otpuštanje svih radnika nego kroz jednu racionalizaciju koja bi podrazumevala da i sa manje zaposlenih u državnoj administraciji ona postane mnogo jeftinija, ali i mnogo efikasnija."
Ideja o reformi javne uprave je odlična, kaže Miroslav Prokopijević, ali nije siguran da je u ovom trenutku prihvatljiva:
"Trenutno u administraciji radi oko 62.000 hiljade ljudi, 37.000 hiljada na centralnom i 35.000 hiljada na lokalnom nivou. Njihova ukupna bruto godišnja plata je manja od jedne penzije. Prema tome, sve i ako izvršite reformu i otpustite ogromne viškove – jer na centralnom nivou treba da ostane oko 7.000-8.000 hiljada, a na lokalnom oko 7.000-7.500 hiljada – ne možete da napravite uštedu koja je potrebna. Ono što bi MMF možda hteo da čuje, to je reforma čitavog javnog sektora. E, sa takvom ponudom, možda bi se MMF dao zainteresovati."
Budući da čitav javni sektor, što znači zdravstvo, obrazovanje, policija, vojska, komunalne službe, zapošljava oko pola miliona ljudi, teško je poverovati da bi se Vlada upustila u tu avanturu. Zbog toga je delimična varijanta mnogo prihvatljivija, što Milana Ćulibrka navodi na zaključak:
"Plašim se da za MMF ovoga puta to neće biti dovoljno, zato što nema jasnih principa, nema jasnih rokova i jasnih brojki koje će potvrditi da će se u dogledno vreme uspostaviti stabilnost srpskog budžeta – samo na taj način."
Uz konstataciju da je reformu trebalo započeti još pre devet godina, Miroslav Prokopijević zaključuje:
"Ovako ona dolazi sa pričom, evo devet godina nismo ništa uradili, a sad obećavamo da ćemo da uradimo jako puno. To je prilično nekredibilno."
Uprkos svemu, Milan Ćulibrk ne isključuje mogućnost da MMF, ipak, odobri Srbiji novu tranšu kredita:
"Ne mogu da isključim da se to na kraju neće ni desiti, ali bilo bi mnogo bolje da su neki rezultati sačekali MMF i da su oni videli da se ovde nešto na tome radi, nego sada ići samo sa obećanjima."
