Dnevnik „Borba“ prenosi saznanja po kojima Vlada za usluge lobiranja u SAD plaća dve agencije, sa kojima su potpisani tajni ugovori koji američkim partnerima obezbeđuju godišnju dobit od 1,74 miliona dolara. Ugovori su navodno potpisani sa lobističkom kućom sa kojom je sarađivao i nedavno privođeni guverener Ilinoisa Rod Blagojević.
Iz kabineta premijera Mirka Cvetkovića, koji čine 26 ministara, samo su dvojica - Rasim Ljajić i Slobodan Milosavljević - izjavili da ništa ne znaju o navodnim tajnim ugovorima.
Glavna i odgovorna urednica „Borbe“ Olivera Zekić kaže kako je, po saznanjima ovog lista, Zaključak o uplati novca potpisala generalna sekretarka Vlade Tamara Stojčević:
Olivera Zekić"Taj novac je, u stvari, iz tekuće budžetske rezerve, a tekuća budžetska rezerva se po zakonu može koristiti za poplave, vanredna stanja i tome slično. E sad, kako su te pare preusmerene za jednu agenciju za lobiranje, to je već pitanje za neke druge organe."
Ukoliko je i doneta odluka koja bi tako nešto dopuštala, onda bi mogla nositi oznaku tajnosti samo pod preciznim uslovima zacrtanim u Zakonu o javnim nabavkama. To podvlači i saradnik organizacije specijalizovane za suzbijanje korupcije Nemanja Nenadić:
"Ukoliko se pak odstupa od procedure otvorenog nadmetanja, za to moraju postojati snažni razlozi koji su pre svega vezani za mogućnost da samo neki ponuđači obave taj posao kako treba."
Blagojević u priči
Nemanja NenadićTu se postavlja možda i najbitnije pitanje u tek otvorenoj aferi.
Naime, kako prenosi „Borba“, ugovor koji je zaveden i objavljen na sajtu američkog Ministarstva pravde predviđa saradnju sa dve kompanije za lobiranje, po ceni od 145.000 dolara mesečno. Te dve komapnije su: „30 Point Strategies LLC“ i „Advanced Practical Solutions LLC“. Ova druga pročula se zahvaljujući saradnji sa bivšim guvernerom Ilinoisa, Amerikancem srpskog porekla, Rodom Blagojevićem.
U decembru prošle godine demokrate Blagojevića odrekao se i predsednik Obama. Zajedno sa svojim šefom kabineta Blagojević je uhapšen zbog sumnje da je uslovljavao državnu pomoć ugroženom dnevniku „Chicago tribune“ zahtevom da se otpusti nekoliko novinara i urednika koji su kritikovali njegov rad. Postupak je u toku. Olivera Zekić iz „Borbe“ postavlja pitanje:
"Kako je moguće da Srbija uzima i angažuje agenciju čiji je vlasnik Milan Petrović, čovek koji je bio Top Fund-Raisers Roda Blagojevića, i bio je upleten u mnoge afere. Nemamo šta da se pitamo da li će administracija Obame pristati da agencija za lobiranje Roda Blagojevića, od koje Obamina administracija beži kao đavo od krsta, zakaže bilo koji sastanak u Vašingtonu – to je naučna fantastika."
U tekstovima dostupnim na Internetu Milan Petrović se uglavnom spominje u kontekstu afere „Blagojević“, navode se njegovi uspesi u skupljanju donacija za kampanju bivšeg guvernera, ali i telefonski brojevi – direktni kontakti sa kompanijom koju vodi zajedno sa suvlasnikom Osmanom Šćipijem. Pozvali smo jedan od tih brojeva u Čikagu:
U Vladi bez odgovora
"Hvala što ste nazvali „Advanced Practical Solutions LLC“. Za Milana Petrovića molim vas pritisnite 1, za Osmana Šćipija pritisnite 2. Milan Petrović nije u mogućnosti da primi vaš poziv."
Prilikom svih narednih poziva na brojeve telefona u Petrovićevoj firmi nismo čuli ništa drugo sem glasa automatske sekretarice. Ništa bolje nismo prošli ni u Beogradu. U generalnom sekretarijatu Vlade odlagali su odgovor, u vladinoj službi za informisanje nisu nam mogli dati bilo kakav komentar.
Uz pojašnjenje da „Borbini“ tekstovi toga nisu vredni, komentar je odbio da da i Srđan Šaper, funkcioner Demokratske stranke Borisa Tadića. Upravo njega „Borba“ označava kao onog koji je prošle godine u avgustu (dakle četiri meseca pre otvaranja afere „Blagojević“) stupio u kontakt sa Milanom Petrovićem i to na konvenciji američke Demokratske stranke u Denveru.
Verica BaraćOlivera Zekić dalje pojašnjava da ništa više uspeha od Radija Slobodna Evropa, ni novinari njene kuće nisu imali u nameri da provere ove navode:
"Tražili smo od svih iz vlasti odgovore – ćute."
Otvoren je samo jedan od slučaja koji bi trebalo još jednom da podseti da je trošenje novca budžetskih obveznika u Srbiji inače tajna. Takav zaključak iznosi predsednica Antikorupcionaškog saveta Verica Barać. Ona se ne libi da iznese i smelije ocene:
"Da zaista postoji potreba za nekim lobiranjem i da je za to napravljen ugovor, ne verujem da bi to bilo tajno. Zašto bi bilo tajno ako se zaista radi neki dobar posao, nema razloga za to. Nego može se desiti da se, u stvari, o tom poslu ni ne radi."
Slična situacija dogodila se pre pet meseci kada je u javnost procurila informacija da je pod oznakom tajnosti držana i Vladina odluka da uplati milion dolara porodici studenta koga je u Americi skoro na smrt prebio student iz Srbije Miladin Kovačević.
Pre nego što se možda u potpunosti razotkrije još jedna tajna, za mnoge je bitnije pitanje šta sve i zbog čega u Srbiji nosi oznaku „strogo poverljivo“.
Iz kabineta premijera Mirka Cvetkovića, koji čine 26 ministara, samo su dvojica - Rasim Ljajić i Slobodan Milosavljević - izjavili da ništa ne znaju o navodnim tajnim ugovorima.
Glavna i odgovorna urednica „Borbe“ Olivera Zekić kaže kako je, po saznanjima ovog lista, Zaključak o uplati novca potpisala generalna sekretarka Vlade Tamara Stojčević:
Ukoliko je i doneta odluka koja bi tako nešto dopuštala, onda bi mogla nositi oznaku tajnosti samo pod preciznim uslovima zacrtanim u Zakonu o javnim nabavkama. To podvlači i saradnik organizacije specijalizovane za suzbijanje korupcije Nemanja Nenadić:
"Ukoliko se pak odstupa od procedure otvorenog nadmetanja, za to moraju postojati snažni razlozi koji su pre svega vezani za mogućnost da samo neki ponuđači obave taj posao kako treba."
Blagojević u priči
Naime, kako prenosi „Borba“, ugovor koji je zaveden i objavljen na sajtu američkog Ministarstva pravde predviđa saradnju sa dve kompanije za lobiranje, po ceni od 145.000 dolara mesečno. Te dve komapnije su: „30 Point Strategies LLC“ i „Advanced Practical Solutions LLC“. Ova druga pročula se zahvaljujući saradnji sa bivšim guvernerom Ilinoisa, Amerikancem srpskog porekla, Rodom Blagojevićem.
U decembru prošle godine demokrate Blagojevića odrekao se i predsednik Obama. Zajedno sa svojim šefom kabineta Blagojević je uhapšen zbog sumnje da je uslovljavao državnu pomoć ugroženom dnevniku „Chicago tribune“ zahtevom da se otpusti nekoliko novinara i urednika koji su kritikovali njegov rad. Postupak je u toku. Olivera Zekić iz „Borbe“ postavlja pitanje:
"Kako je moguće da Srbija uzima i angažuje agenciju čiji je vlasnik Milan Petrović, čovek koji je bio Top Fund-Raisers Roda Blagojevića, i bio je upleten u mnoge afere. Nemamo šta da se pitamo da li će administracija Obame pristati da agencija za lobiranje Roda Blagojevića, od koje Obamina administracija beži kao đavo od krsta, zakaže bilo koji sastanak u Vašingtonu – to je naučna fantastika."
U tekstovima dostupnim na Internetu Milan Petrović se uglavnom spominje u kontekstu afere „Blagojević“, navode se njegovi uspesi u skupljanju donacija za kampanju bivšeg guvernera, ali i telefonski brojevi – direktni kontakti sa kompanijom koju vodi zajedno sa suvlasnikom Osmanom Šćipijem. Pozvali smo jedan od tih brojeva u Čikagu:
U Vladi bez odgovora
"Hvala što ste nazvali „Advanced Practical Solutions LLC“. Za Milana Petrovića molim vas pritisnite 1, za Osmana Šćipija pritisnite 2. Milan Petrović nije u mogućnosti da primi vaš poziv."
Prilikom svih narednih poziva na brojeve telefona u Petrovićevoj firmi nismo čuli ništa drugo sem glasa automatske sekretarice. Ništa bolje nismo prošli ni u Beogradu. U generalnom sekretarijatu Vlade odlagali su odgovor, u vladinoj službi za informisanje nisu nam mogli dati bilo kakav komentar.
Uz pojašnjenje da „Borbini“ tekstovi toga nisu vredni, komentar je odbio da da i Srđan Šaper, funkcioner Demokratske stranke Borisa Tadića. Upravo njega „Borba“ označava kao onog koji je prošle godine u avgustu (dakle četiri meseca pre otvaranja afere „Blagojević“) stupio u kontakt sa Milanom Petrovićem i to na konvenciji američke Demokratske stranke u Denveru.
"Tražili smo od svih iz vlasti odgovore – ćute."
Otvoren je samo jedan od slučaja koji bi trebalo još jednom da podseti da je trošenje novca budžetskih obveznika u Srbiji inače tajna. Takav zaključak iznosi predsednica Antikorupcionaškog saveta Verica Barać. Ona se ne libi da iznese i smelije ocene:
"Da zaista postoji potreba za nekim lobiranjem i da je za to napravljen ugovor, ne verujem da bi to bilo tajno. Zašto bi bilo tajno ako se zaista radi neki dobar posao, nema razloga za to. Nego može se desiti da se, u stvari, o tom poslu ni ne radi."
Slična situacija dogodila se pre pet meseci kada je u javnost procurila informacija da je pod oznakom tajnosti držana i Vladina odluka da uplati milion dolara porodici studenta koga je u Americi skoro na smrt prebio student iz Srbije Miladin Kovačević.
Pre nego što se možda u potpunosti razotkrije još jedna tajna, za mnoge je bitnije pitanje šta sve i zbog čega u Srbiji nosi oznaku „strogo poverljivo“.
