Vlada Srbije namerava da za rešavanje socijalnih problema izazvanih krizom usvoji paket mera pomoći. Vladina radna grupa načelno je usaglasila paket mera za pomoć radnicima pogođenim krizom a sastoje se od obezbeđivanja redovnih uplata za penzijsko osiguranje i regulisanja neohodne zdravstvene zaštite. U sindikatima su podeljeni, dok u asocijaciji preduzetnika navode da su mere pokrivanja dugova propalih kompanija socijalistički relikt koji urušava tržišni princip poslovanja.

Tri osnovna problema radnika koji štrajkuju u Srbiji su neisplaćene zarade, neplaćeni doprinosi, odnosno nepovezani radni staž, kao i nepoštovanje ugovora, posebno dela o investicijama u privatizovanim preduzećima i stoga Vlada pokušava da novim merama budu rešeni ti problemi, pojasnio je ministar rada i socijalne politike Srbije Rasim Ljajić:

"Biće to jedan paket mera koji ima za cilj da, svuda tamo gde postoji realna osnova, izađe ususret radnicima. Ovo jeste jedna proaktivna uloga Vlade na osnovne zahteve radnika koji su istaknuti u protestima, koji su izraženi u poslednja dva meseca."

Šta je stvarna namera i na kraju cilj ovakvih mera, različiti su komentari. Jedni pozdravljaju ovakvu nameru, dok drugi tvrde da je to demagoška mera i populistički potez. Iz Samostalnog sindikata Srbije predsednik Ljubisav Orbović:

"Ja ne bih ove mere vezivao za spas. Znači, mere prosto treba da budu u pravcu rešavanja, ozbiljnog sagledavanja problema. Mi u Srbiji imamo raskinutih nešto više od 23 odsto kupoprodajnih ugovora – znači, veliki broj. Ima deo koji nije odrađen. Dakle, mi nismo vršili analizu koji je to broj ljudi i koliko je teško, da bi sad to mogao da kažem. U svakom slučaju, nije mali broj ljudi koji su nezadovoljni, kojima nisu plaćeni doprinosi, koji ne primaju redovne plate, u kojima se gasi svaka nada i budućnost da te firme rade, zato što su kupljene iz nekih drugih razloga."

Ubiranje političkih poena

U sindikatu Nezavisnost, međutim, kažu da nisu obavešteni o merema Vlade, navodeći da se predlozi čuvaju u tajnosti upravo od onih čije probleme treba rešavati, kaže predsednik sindikata Nezavisnost Branislav Čanak:

"Ja ne znam koji je pristup tamo. Čini mi se da je to urađeno van socijalno-ekonomskog saveta, van jedinog tela koje po zakonu treba da se bavi tim stvarima. Već to mnogo govori. Zašto je izbegnut socijalno-ekonomski savet kome u opisu radnog mesta piše upravo to? To meni govori da ima nekih drugih razloga koji su državne prirode, partijske prirode, političke prirode, pre nego one prirode o kojoj je reč - dakle, kako upotrebiti socijalne probleme i takozvano rešavanje problema, ne bi li se ućario neki politički poen."

Asocijacija malih i srednjih preduzeća, koja okuplja oko 450.000 zaposlenih, Vladinu meru tumači kao demagoški potez. Milan Knežević, predsednik asocijacije, stoga postavlja sledeće pitanje:

"Znači, šta je najveće, suštinsko logičko pitanje? Ako vi nekome i date mogućnost da mu otkupite penziono invalidsko osiguranje, svaka od tih firmi je u poteškoćama zbog neefikasnog rada, ona je i sutra ista takva kakva je bila do danas. Ko garantuje da će ta firma u budućnosti biti efikasna? Tako da je to jedna najobičnija demagogija. Svi ti problemi se rešavaju tako što se dugovanja poslodavaca prema radnicima i državi naplaćuju iz imovine poslodavca. I to je princip svugde na svetu. Ona je porušila osnovne principe tržišnog privređivanja u ime najvulgarnije kupovine socijalnog mira."

Iako se sindikalci slažu da u uslovima krize protesti neće rešiti nijedan problem, potreban konsenzus oko pitanja važnih za izlazak iz krize, kako sada stvari stoje, pre svega sa sindikatima i poslodavcima biće teško ostvarljiv.