"Srbija ima odgovor na sve prisutniju ekonomsku krizu", izjavio je za RSE premijer Mirko Cvetković.
On je istakao da odgovor na krizu ima dva dela: taktički i strateški deo:
"Taktički deo, to su određene mere koje smo već preduzeli, kao i one koje ćemo tek preduzeti, a strateški deo će zavisiti od procene da li će kriza trajati do kraja ove godine ili će trajati nekoliko godina. Ukoliko će trajati nekoliko godina, moramo se strateški pripremiti za način života pod ekonomskom krizom u trajanju od 5-6 godina, a to znači da na strateškoj osnovi moramo jasnije i čvršće da izbalansiramo odnose između tekuće investicione potrošnje, u većoj meri investicione iz razloga što se za vreme krize ne očekuje priliv stranih sredstava, odnosno novca na kojem bismo mogli da baziramo razvoj – zavisićemo pre svega od nas samih."
Ekonomski analitičar Miša Brkić kaže za RSE da odgovor Vlade na ekonomsku krizu još uvek nije dovoljno jasan:
Da bi preživela krizu, Srbija mora da uzme nekoliko kredita. Očekuje se da od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dobije kredit od 3 milijarde američkih dolara, zatim, 400 miliona kao makrofinansijsku pomoć od Evropske komisije i oko 300 miliona dolara od Svetske banke.
Pregovori sa Međunarodnim monetarnim fondom o novom stendbaj aranžmanu počeli su u ponedeljak i biće završeni krajem sledeće nedelje. Kako izveštavaju beogradski mediji, razgovori sa Fondom ne idu lako jer postoje ozbiljne razlike u vezi sa zahtevima ove međunarodne institucije i željom srbijanske strane da te zahteve ispuni. MMF je isključiv i traži smanjenje javne potrošnje, a Vlada najavljuje da će to uraditi, ali još uvek nije sigurna kako.
Profesor na Ekonomskom fakultetu Branko Urošević kaže za RSE da postoji nekoliko stvari koje Vlada Srbije mora učiniti, a koje spadaju i u set zahteva MMF-a:
"Istakao bih da prvo što bi trebalo da se uradi, a ne radi se, jeste restruktuiranje državnih institucija, zato što mislim da se stvaraju ogromne količine birokrata koje rade nešto, a da niko ni ne zna šta oni zapravo rade. Puno je institucija koje dupliraju jedna drugu i koje su, na neki način, stvorene radi zapošljavanja ljudi po partijskoj liniji – to je nešto što je kritično."
Ono što je sada već sasvim sigurno jeste da će trenutni pregovori sa MMF doneti izmene u dosadašnjem budžetu Srbije, rekao je premijer Mirko Cvetković na Okruglom stolu o uticaju svetske ekonomske krize na Srbiju, u organizaciji londonskog "Ekonomista". Premijer Cvetković je istakao da se razgovori vode u dobrom duhu:
"Nastojimo da se u okviru stavki koje su predviđene držimo principa solidarnosti i obezbedimo da se plate i penzije ne smanjuju, i da dođe do određenih prebacivanja većih troškova na one bogatije, a da oni siromašniji budu zadržani."
Zajmovi od MMF-a i drugih međunarodnih institucija izazivaju različite reakcije u srbijanskoj javnosti i dok jedni tvrde da će toliko puno kredita Srbiju uvući u "dužničko ropstvo", Branko Urošević tvrdi suprotno:
Za Mišu Brkića, uzimanje kredita od međunarodnih institucija samo je trenutno gašenje požara, pravi odgovori na krizu, kako kaže, dolaze nakon toga:
"Posle toga država mora da napravi potpuno novu strategiju podrške i privatnom biznisu i razvoju i izvozu. Ali, trebalo bi već sada da vidimo kako ova vlast to zamišlja da izvede."
