Srpski zvaničnici ne kriju zadovoljstvo najavom vizne liberalizacije od 1. januara 2010. koju bi u sredu u Briselu trebalo da objave evropski komesari za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju. Za gradjane, koji su poslednji put putovali bez viza pre 17 godina, ovo je više nego dobra vest. Sloboda putovanja je, pak, u drugom planu za one koji u skoro svim koracima zvaničnog Boegrada prema Briselu nameću sliku indirektnog priznanja Kosova.

Poslednja vest koju je doneo u Beograd Visoki predstavnik EU Havijer Solana, zbog bombardovanja ne baš omiljen u Srbiji, dočekana je kao veliko olakšanje. Prvi put od 1992. gradjani Srbije moći će da putuju bez viza:

“Posle skoro 20 godina ja se osećam prvi put kao čovek.”
“Ja sam srećan čovek. Moći ću ponovo da živim kao sav normalan svet u Evropi, da putujem.”

Ukidanje viza je dugo obećvano i iz Brisela i od srpskih vlasti. Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić, podsećajući da je i sam trpeo napade za prekomerni optizmizam, poručuje:

“Nema mesta za optimizam ali ima mnogo mesta za odlučnost. I u evropskim integracijama nekada se stvari ne dese tačno u momentu kada mi to želimo zato što je oko stola 27 zemalja članica, cela Komisija koja nije uvek ujedinjena oko svih pitanja.”

Posao nije završen

U sredu će evropski komesari Žak Baro i Oli Ren saopštiti u Briselu odluku Evropske komisije da Savetu ministara Evropske unije predloži da se od 1. januara 2010. godine ukinu vize za putovanje državljana Srbije, Crne Gore i Makedonije u zemlje EU. Savet ministara EU konačnu odluku treba da donese najesen.

Ali potpredsednik Vlade Božidar Đelić, poznat po svom entuzijazmu, upozorava da time posao nije završen:

“To ni na koji način ne znači da Srbija može da zaustavi reforme. Naprotiv. Sve ove reforme u domenu socijalne

I posle 1. januara 2010. mi ćemo nastaviti da sprovodimo te reforme.

politike koje se tiču readmisije onih koji su nadjeni u ilegalnoj migraciji u zemljama šengenskog prostora, bezbednosti i borbe protiv korupcije, upravljanje migracijama, borbe protiv droga, to su sve reforme koje nam nisu samo nužne da bi došli na beli šengen listu. One su nužne našoj zemlji, našim gradjanima. I zbog toga i posle 1. januara 2010. mi ćemo nastaviti da sprovodimo te reforme.”

Istraživanja pokazuju da je bela šengen lista za građane Srbije najvažnije pitanje u procesu evropske integracije, da 82 odsto gradjana misli da je to važno za Srbiju, a da 49 odsto ispitanika to doživljava kao lično značajno:

Da možemo putovati kao nekada

“Znači mnogo. Sam osećaj da više nisam u jednom ogradjenom prostoru iz koga mogu da izadjem samo sa nečijom dozolom, odnosno vizom, znači na psihološkom planu mnogo. Ovo je zaista veliko olakšanje.”

Građani su godinama čekali na ukidanje viza

“Ništa ne znači, pošto ja nema para i nemam nameru da putujem, ne pogadja me ni jedno ni drugo.”

“To je dobra stvar za one koji imaju pare, ko nema para za njega to ne važi. Ali je to dobro za mlade ljude, studente.”

“Bitno je kada čovek dodje u priliku da putuje, da barem tu prepreku nema da juri po ambasadama za vizu. I vraćamo se na vreme kada smo imali crvene pasoše stare Jugoslavije kada smo putovali, barem sam mogao da odem do Rumunije, Bugarske, kada samo upalim automobil.”

“Eto, da možemo slobodno da putujemo kao nekada.”

Do sada je izdato 800.000 biometrisjkih srpskih pasoša, a u septembru se očekuje izdavanje milionitog pasoša. Poslednja prepreka koja se našla na putu Srbije ka “belom šengenu” bilo je izdavanje pasoša gradjanima Kosova.

Iz Brisela su stigle najave da vizna liberalizacija neće važiti i za vlasnike srpskih pasoša koji prebivalište imaju na Kosovu.

Povezivanje vizne liberalizacije i Kosova nema osnova

Usput je bivši srpski premijer Vojislav Koštunica i u viznoj liberaliziaciji video indirektno priznavanje nezavisnosti Kosova, što spočitava aktuelnoj Vladi. Božidar Đelić, potpredsednik Vlade:

“Pa vidite, gospodin Koštunica je prošle godine, i to je bila tema izbora, govorio da ni po koju cenu ne treba potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, jer bi on navodno indirektno doveo do priznavanja Kosova. I šta konstatujemo? Konstatujemo da nas danas njegova stranka kritikuje zbog toga što se taj sporazum još ne primenjuje. E pa, ovo je isto. Pokušava se, da se zbog političih poena, obezvredi ono što je jedna od najpozitivnijih stvari koja će se desiti ove godine, i koju naši gradjani očekuju još od 1992. Što se tiče konkretne odluke sačekaćemo sutra da vidimo kakav će biti njen pun sadržaj. Ova vlada, kao i prethodne, nikada neće uraditi bilo šta što bi moglo da bude na direkten ili indirektan način priznavanje takozvanog Kosova.”

Povezivanje vizne liberalizacije sa statusom Kosova nema osnova ni za analitičare sa kojima smo razgovarali. Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije:

“Mislim da bi bilo jako glupo odbiti ovakvu ponudu, ma kako ona može da bude zgodna nekim političkim licemerima da vuku sve gradjane Srbije u redove za vize, u to da ne mogu da osete šta znače evropske vrednosti, i slično.”

Politički analitilčar Dejan Vuk Stanković:

“To je jedna vrsta političke propagande kojom se želi na izvestan način baciti neopravdana senka na nešto što se ipak može nazvati jednom vrstom uspeha sadašnje vladajuće koalicije.”

Osim toga potpredsednik Vlade Božidar Djelić stavlja tačku na ovu priču podsećanjem:

“Da medju zemljama članicama šengenskog prostora su jedna Španija, jedna Slovačka, jedna Grčka, sve zemlje koje su rekle da neće priznati Kosovo.”