Tender za prodaju 51 odsto kapitala "Telekom Srbija" objavljen je u sredu u "Politici" i "Fajnenšel tajmsu". Iz Vlade poručuju “verujte nam na reč” da će 1.4 milijarde eura, koliko se očekuje, biti utrošeno za infrastrukturne projekte i druge trajne vrednosti. Ekonomisti se pribojavaju da će pare biti utrošene na krpljenje rupa u budžetu.
Novac "Telekoma" bi mogao da pristigne najranije početkom iduće godine ali već sada se uveliko spekuliše na šta će on otići.
Premijer Mirko Cvetković
obećava da se neće dogoditi da se prihod od prodaje Telekoma koristi za bilo šta.
“Ideja je ta se ta sredstva upotrebe u nešto što će ostati kao trajna vrednost budućim generacijama a da se potroše na tekuće izdatke”, tvdi premijer.
Tek što je tender objavljen ministrima ne manjkaju ideje kako bi se mogao potrošiti novac od “Telekoma”.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić misli da to treba da budu projekti železnice i putna infrastruktura, uključujući i Koridor 10. Ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić predlaže autoput od Beograda do Čačka ali nikako i Koridor10. Ministarka finansija predlagala je svojevremeno uplatu u budžet kako bi se smanjio deficit, sada ipak kaže da će to biti kapitalne investicije.
Gradnja saobraćajnica
Premijer pak kaže da je namera Vlade da se deo novca od prodaje Telekoma upotrebi za gradnju saobraćajnica koje će povezati pojedine delove Srbije sa glavnim koridorom, kao i za autoput do Crne Gore, i da najverovatnije, neće biti upotrebljen za finansiranje radova na glavnim magistralama, poput Koridora 10, jer su za te namene već obezbeđena sredstva.
Autoput Horgoš-Požega, ilustrativna fotografijaPodsećajući da je pitanje infrastrukture jedan od klučnih faktora zašto Srbija gubi svoju poziciju na listi konkurentnosti kaže da je ideja da se napravi trougao koji bi povezao autoputem Beograd-Pojate- Kruševac-Preljina.
“I da se sa te strane vratite za Beograd čime se obuhvata najveći broj stanovnika centralne Srbije. Razmatra se i pitanje puta od Paraćina do Zaječara i dalje do bugarske granice. Zatim povezivanje Šapca sa autoputem i tako dalje”, objašnjava Cvetković.
“Biće pretpostavljam razmatrane i neke druge ideje iz kojih će slediti neke trajne vrednosti”, kaže premijer i navodi kao moguće primere novi Narodni muzej, zgradu filharmonije.
No, šta je garancija da novac od prodaje “Telekoma” neće završiti kao onaj od privatizacije “Mobtela“. Svestan sumnjičavosti javnosti ministar ekonomije Mlađan Dinkić poručio je “jedino da nas držite za reč".
Koliko je ta reč vredna s obzirom da je Vlada imala na umu ulaganja u infrastrukturne projekte i kada je prodat “Mobtel“ 2006. godine. Taj novac je trošen na projekte izgradnje i rekonstrukcije crkava, ili lokalnih domova kulture.
Četiri odsto deficita
Od dobijenih milijardu i po eura je samo stotinu miliona otišlo na Koridor 10. Za rekonstrukciju mosta “Gazela“, na primer Srbija je uzela kredit od oko 30 miliona eura od Evropske investicione banke.
Ekonomski novinar Miša Brkić kaže da bi novac od privatizacije “Telekoma” trebalo uložiti u sve vidove infrastrukture, od telekomunikacione do saobraćajne.
“I to su neke sugestije koje stižu vlastima iz raznih međunarodnih nezavisnih izvora, i od stranih investitora ali i od međunarodnih finansijskih institucija. Dakle, da Srbija mora da poboljaša svoju infrastrukturu”, objašnjava Brkić.
Tender o prodaji “Telekoma” objavljen je u danu kada misija MMF-a stiže u Srbiju za početak tehničkih razgovora o šestoj reviziji kreditnog aranžmana.
Ekonomista Miroslav Zdravković misli da će se tek na osnovu budžeta za sledeću godinu koji bude dogovoren sa MMF-om znati namena novca od privatizacije “Telekoma”. Podsećajući da postoji problem sa finansiranjem deficita Zdravković kaže da je malo verovatno da će 4 odsto deficita, odnosno 120 milijardi dinara, u idućoj godini biti pronađeno kao novo zaduženje države.
“Po meni je upravo najveća verovatnoća to jer cena koja će se postići za “Telekom” je gotovo identična budžetskom deficitu za iduću godinu, tako da ja ne vidim bilo koju alternativu. Lepo bi bilo da se neki put gradi, da se novac iskoristi za infrastrukturu ali osnovno pitanje je gde će država naći pare za 4 odsto deficita za iduću godinu”, smatra Zdravković.
Država očekuje četiri ozbiljna kupca za “Telekom”. "Telekom Austrije" je već potvrdio da će preuzeti dokumentaciju o privatizaciji većinskog udela srpskog Telekoma.
Novac "Telekoma" bi mogao da pristigne najranije početkom iduće godine ali već sada se uveliko spekuliše na šta će on otići.
Premijer Mirko Cvetković
obećava da se neće dogoditi da se prihod od prodaje Telekoma koristi za bilo šta.
“Ideja je ta se ta sredstva upotrebe u nešto što će ostati kao trajna vrednost budućim generacijama a da se potroše na tekuće izdatke”, tvdi premijer.
Tek što je tender objavljen ministrima ne manjkaju ideje kako bi se mogao potrošiti novac od “Telekoma”.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić misli da to treba da budu projekti železnice i putna infrastruktura, uključujući i Koridor 10. Ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić predlaže autoput od Beograda do Čačka ali nikako i Koridor10. Ministarka finansija predlagala je svojevremeno uplatu u budžet kako bi se smanjio deficit, sada ipak kaže da će to biti kapitalne investicije.
Gradnja saobraćajnica
Premijer pak kaže da je namera Vlade da se deo novca od prodaje Telekoma upotrebi za gradnju saobraćajnica koje će povezati pojedine delove Srbije sa glavnim koridorom, kao i za autoput do Crne Gore, i da najverovatnije, neće biti upotrebljen za finansiranje radova na glavnim magistralama, poput Koridora 10, jer su za te namene već obezbeđena sredstva.
“I da se sa te strane vratite za Beograd čime se obuhvata najveći broj stanovnika centralne Srbije. Razmatra se i pitanje puta od Paraćina do Zaječara i dalje do bugarske granice. Zatim povezivanje Šapca sa autoputem i tako dalje”, objašnjava Cvetković.
“Biće pretpostavljam razmatrane i neke druge ideje iz kojih će slediti neke trajne vrednosti”, kaže premijer i navodi kao moguće primere novi Narodni muzej, zgradu filharmonije.
No, šta je garancija da novac od prodaje “Telekoma” neće završiti kao onaj od privatizacije “Mobtela“. Svestan sumnjičavosti javnosti ministar ekonomije Mlađan Dinkić poručio je “jedino da nas držite za reč".
Koliko je ta reč vredna s obzirom da je Vlada imala na umu ulaganja u infrastrukturne projekte i kada je prodat “Mobtel“ 2006. godine. Taj novac je trošen na projekte izgradnje i rekonstrukcije crkava, ili lokalnih domova kulture.
Četiri odsto deficita
Od dobijenih milijardu i po eura je samo stotinu miliona otišlo na Koridor 10. Za rekonstrukciju mosta “Gazela“, na primer Srbija je uzela kredit od oko 30 miliona eura od Evropske investicione banke.
Ekonomista Miroslav Zdravković misli da će se tek na osnovu budžeta za sledeću godinu znati namena novca od privatizacije “Telekoma”
Ekonomski novinar Miša Brkić kaže da bi novac od privatizacije “Telekoma” trebalo uložiti u sve vidove infrastrukture, od telekomunikacione do saobraćajne.
“I to su neke sugestije koje stižu vlastima iz raznih međunarodnih nezavisnih izvora, i od stranih investitora ali i od međunarodnih finansijskih institucija. Dakle, da Srbija mora da poboljaša svoju infrastrukturu”, objašnjava Brkić.
Tender o prodaji “Telekoma” objavljen je u danu kada misija MMF-a stiže u Srbiju za početak tehničkih razgovora o šestoj reviziji kreditnog aranžmana.
Ekonomista Miroslav Zdravković misli da će se tek na osnovu budžeta za sledeću godinu koji bude dogovoren sa MMF-om znati namena novca od privatizacije “Telekoma”. Podsećajući da postoji problem sa finansiranjem deficita Zdravković kaže da je malo verovatno da će 4 odsto deficita, odnosno 120 milijardi dinara, u idućoj godini biti pronađeno kao novo zaduženje države.
“Po meni je upravo najveća verovatnoća to jer cena koja će se postići za “Telekom” je gotovo identična budžetskom deficitu za iduću godinu, tako da ja ne vidim bilo koju alternativu. Lepo bi bilo da se neki put gradi, da se novac iskoristi za infrastrukturu ali osnovno pitanje je gde će država naći pare za 4 odsto deficita za iduću godinu”, smatra Zdravković.
Država očekuje četiri ozbiljna kupca za “Telekom”. "Telekom Austrije" je već potvrdio da će preuzeti dokumentaciju o privatizaciji većinskog udela srpskog Telekoma.
