Građani Srbije, deset godina nakon demokratskih promena, slušaju obećanja o otvaranju dosije tajnih službi. Dugo se spekulisalo da ne postoji postoji politička spremnost da se to uradi, jer bi se ušlo u trag onima koji danas ekonomski i politički upravljaju Srbijom. Stranka Vuka Draškovića, Srpski pokret obnove, koji je bio najveća žrtva tajnih službi, pokrenula je jednu takvu inicijativu i očekuje usvajanje zakona do kraja godine.
Srbija je među poslednjim zemljama nekadašnjeg komunističkog lagera koja još nije donela zakon o otvaranju tajnih dosjea. Stoga je Srpski pokret obnove po treći put podneo predlog Zakona o otvaranju tajnih dosjea.
Po tom predlogu, svaki građanin Srbije će moći da zatraži uvid u svoj dosije od nezavisne komisije koja će biti formirana nakon usvajanja zakona.
Zakon predviđa da će se otvore svi politički dosjei, bez obzira na to u kom su periodu nastali.
Direktor ove stranke Aleksandar Jugović kaže da, prema njegovim saznajima, postoji politička saglasnost unutar vladajuće koalicije i DS-a da se zakon uz pravno tehničku redakturu usvoji u predloženom obliku.
„SPO je pokrenuo inicijativu. Saglasnost će doći sa stepenom demokratizacije Srbije. Saglasnost će doći sa poverenjem u partnere koji vladaju u Srbiji, pre svega Demokratskom strankom i nadamo se podršci. Ovo je jedan čin više nego potreban da bi se građanima omogućio pristup podacima koje su o njima vodile službe bezbednosti, da bi se zaštitila zloupotreba tih podataka, da bi se izvršila rehabilitacija žrtava”, kaže Aleksandar Jugović.
Podnosioci predloga zakona, kao i dobar deo javnost očekuju zakon što pre. Zakon je rađen po ugledu na najbolja iskustva Nemačke, Poljske, Rumunije i Slovačke, navode predlagači.
Boško Ristić, funkcioner Demokratske stranke i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe i upravu, kaže za naš program da je za stranku čiji je član prihvatljiva ideja da se što pre donese takav zakon.
„Što se Demokratske stranke tiče ne postoji nikakva smetnja da se zakonom uredi otvaranje tajnih dosije i smatramo da to jeste i jedna od tekovina demokratskih promena i da građani Srbije opravdano očekuju da se ti dosjei na odgovarajući način urede zakonom. Očigledno je da su se stekli uslovi da se o tome razgovara i da se jedan takav zakonski predlog nađe u zakonskoj odnosno skupštinskoj proceduri što pre”, kaže Ristić.
Gde se kriju ljudi BIA-e
Vuk Drašković na martovskim protestima 1991, Foto: Vesna AnđićLider SPO Vuk Drašković kaže da je raniji pokušaj ove stranke iz 2004. propao jer postoje pojedinci u današnjim strukturama vlasti koji se protive otvaranju dosjea. Drašković je jedan od najglasnijih zagovornika otvaranja tajnih dosjea, jer je i sam često bio žrtva tajnih službi. Kaže da je iz službe dobio informaciju da je njegov dosije najveći.
„Pa najveći u tom smislu jedan funkcioner službe državne bezbednosti posle 5. oktobra rekao da bi mi trebalo 15 dana i 15 noći samo da prelistam dosije koji su pravili i napravili o meni. Verovatno bi mi trebao neki ogromni kamion da taj dosije dovučem kući, odnosno njegovu overenu kopiju”, kaže duhovito Drašković.
Sumnju u iskrenost da se Zakon zaista primeni Drašković potkrepljuje tvrdnom kako bi se ušlo u trag današnjih ekonomskih i političkih vlasnika demokratske Srbije, koji su svoju moći i bogastvo sticali zahvaljujući tajnim službama.
“Mislim da će biti najveći otpor ali tu se se ne sme popustiti da se imena svih agenata i doušnika učine javnim. Zbog toga što i u današnjoj vladajućoj garnituri koja se mnogo zaklinje za principe Evropske unije i demokratije na rečima, verovatno ima mnogo onih koji su zapravo bili službini ljudi”, iznosi svoju sumnju i procenu Vuk Drašković.
Odgovor na ovakve tvrdnje dobili smo u Bezbednosnoj informativnoj agenciji. Jovan Stojić, portparol Agencije i načelnik kabineta direktora, navodi u izjavi za naš program da zakonski predlog, koga još nisu videli, predviđa otvaranje dosije svih nekadašnjih tajni službi. Nemaju ništa protiv zakona i mogućnosti da građani dobiju svoj dosije ukoliko je i vođen u nekoj od tajnih službi.
„Još jednom ponavljam. Mi nemamo ništa protiv usvajanja takvog zakona. Čak šta više da jedno demokratski uređeno i civilizovano društvo mora da ima takav jedan zakon. Takođe smatramo da treba da postoji i ravnoteža između potreba takvog jednog organizovanog i uređenog društva, s jedne strane i s druge strane zaštita bezbednosti Republike Srbije”, kaže Stojić.
Otvaranja dosjea jeste pitanje poštovanja osnovnih ljudskih prava. Poverenik za informacije javnog značaja Rodoljub Šabić navodi da je krajnje vreme da se usvoji takav zakon i da on ne sme da bude samo "kozmetički".
„Da nama takav zakon treba i da ne treba da bude kozmetički, nego treba zakon koji će na pravi način regulisati pitanja koja su već evidentirana i jasna. I ako je išta prednost u odnosu na to naše kašnjenje u odnosu na deo tranzicionog sveta koji je taj zakon doneo, onda je činjenica da imamo na raspolaganju riznicu rešenja koji su drugi kreirali i probali u praksi. Ali ponavljam taj zakon ne treba da bude kozmetički”, podvlači Šabić.
Arhivu Srbije ranije je predato 70.000 dosjea, ali da su oni ostali nedostupni građanima jer ne postoji zakon koji uređuje njihovo otvaranje.
Srbija je među poslednjim zemljama nekadašnjeg komunističkog lagera koja još nije donela zakon o otvaranju tajnih dosjea. Stoga je Srpski pokret obnove po treći put podneo predlog Zakona o otvaranju tajnih dosjea.
Po tom predlogu, svaki građanin Srbije će moći da zatraži uvid u svoj dosije od nezavisne komisije koja će biti formirana nakon usvajanja zakona.
Zakon predviđa da će se otvore svi politički dosjei, bez obzira na to u kom su periodu nastali.
Direktor ove stranke Aleksandar Jugović kaže da, prema njegovim saznajima, postoji politička saglasnost unutar vladajuće koalicije i DS-a da se zakon uz pravno tehničku redakturu usvoji u predloženom obliku.
Podnosioci predloga zakona, kao i dobar deo javnost očekuju zakon što pre. Zakon je rađen po ugledu na najbolja iskustva Nemačke, Poljske, Rumunije i Slovačke, navode predlagači.
„SPO je pokrenuo inicijativu. Saglasnost će doći sa stepenom demokratizacije Srbije. Saglasnost će doći sa poverenjem u partnere koji vladaju u Srbiji, pre svega Demokratskom strankom i nadamo se podršci. Ovo je jedan čin više nego potreban da bi se građanima omogućio pristup podacima koje su o njima vodile službe bezbednosti, da bi se zaštitila zloupotreba tih podataka, da bi se izvršila rehabilitacija žrtava”, kaže Aleksandar Jugović.
Podnosioci predloga zakona, kao i dobar deo javnost očekuju zakon što pre. Zakon je rađen po ugledu na najbolja iskustva Nemačke, Poljske, Rumunije i Slovačke, navode predlagači.
Boško Ristić, funkcioner Demokratske stranke i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe i upravu, kaže za naš program da je za stranku čiji je član prihvatljiva ideja da se što pre donese takav zakon.
„Što se Demokratske stranke tiče ne postoji nikakva smetnja da se zakonom uredi otvaranje tajnih dosije i smatramo da to jeste i jedna od tekovina demokratskih promena i da građani Srbije opravdano očekuju da se ti dosjei na odgovarajući način urede zakonom. Očigledno je da su se stekli uslovi da se o tome razgovara i da se jedan takav zakonski predlog nađe u zakonskoj odnosno skupštinskoj proceduri što pre”, kaže Ristić.
Gde se kriju ljudi BIA-e
„Pa najveći u tom smislu jedan funkcioner službe državne bezbednosti posle 5. oktobra rekao da bi mi trebalo 15 dana i 15 noći samo da prelistam dosije koji su pravili i napravili o meni. Verovatno bi mi trebao neki ogromni kamion da taj dosije dovučem kući, odnosno njegovu overenu kopiju”, kaže duhovito Drašković.
Sumnju u iskrenost da se Zakon zaista primeni Drašković potkrepljuje tvrdnom kako bi se ušlo u trag današnjih ekonomskih i političkih vlasnika demokratske Srbije, koji su svoju moći i bogastvo sticali zahvaljujući tajnim službama.
“Mislim da će biti najveći otpor ali tu se se ne sme popustiti da se imena svih agenata i doušnika učine javnim. Zbog toga što i u današnjoj vladajućoj garnituri koja se mnogo zaklinje za principe Evropske unije i demokratije na rečima, verovatno ima mnogo onih koji su zapravo bili službini ljudi”, iznosi svoju sumnju i procenu Vuk Drašković.
Odgovor na ovakve tvrdnje dobili smo u Bezbednosnoj informativnoj agenciji. Jovan Stojić, portparol Agencije i načelnik kabineta direktora, navodi u izjavi za naš program da zakonski predlog, koga još nisu videli, predviđa otvaranje dosije svih nekadašnjih tajni službi. Nemaju ništa protiv zakona i mogućnosti da građani dobiju svoj dosije ukoliko je i vođen u nekoj od tajnih službi.
„Još jednom ponavljam. Mi nemamo ništa protiv usvajanja takvog zakona. Čak šta više da jedno demokratski uređeno i civilizovano društvo mora da ima takav jedan zakon. Takođe smatramo da treba da postoji i ravnoteža između potreba takvog jednog organizovanog i uređenog društva, s jedne strane i s druge strane zaštita bezbednosti Republike Srbije”, kaže Stojić.
Otvaranja dosjea jeste pitanje poštovanja osnovnih ljudskih prava. Poverenik za informacije javnog značaja Rodoljub Šabić navodi da je krajnje vreme da se usvoji takav zakon i da on ne sme da bude samo "kozmetički".
„Da nama takav zakon treba i da ne treba da bude kozmetički, nego treba zakon koji će na pravi način regulisati pitanja koja su već evidentirana i jasna. I ako je išta prednost u odnosu na to naše kašnjenje u odnosu na deo tranzicionog sveta koji je taj zakon doneo, onda je činjenica da imamo na raspolaganju riznicu rešenja koji su drugi kreirali i probali u praksi. Ali ponavljam taj zakon ne treba da bude kozmetički”, podvlači Šabić.
Arhivu Srbije ranije je predato 70.000 dosjea, ali da su oni ostali nedostupni građanima jer ne postoji zakon koji uređuje njihovo otvaranje.
