Ognjen Zorić, Milena Kuzmanović
Naglo jačanje švajcarskog franka, dovelo je u nezavidnu poziciju građane Srbije koji otplaćuju stambene kredite, vezane za tu valutu. Dok vlada i Centralna banka još ne nalaze rešenje, ekonomisti upozoravaju da je šteta koju su građani pretrpeli, istovremeno bila korist za banke, te im predlažu da se udruže.
„Mislim da su banke, rešile u nekom trenutku da, prosto, ovom našem tržištu i ovom našem narodu počnu da skidaju kožu s leđa. Međutim, to i nije bilo toliko strašno... Danas smo došli u situaciju da su nam stavili omču oko vrata", kaže Valjevčanka Zorica Milinković.
Zorica je među 30.000 građana Srbije koji su se proteklih godina zadužili u švajcarskim francima. Muke tih ljudi, dodatno su porasle poslednjih nedelja, koje su obeležile velike oscilacije kursa. Franak danas vredi 95 dinara, odnosno 0,93 evra, dok je pre tačno četiri godine koštao 50 dinara ili 0,62 evra.
„2008. godine, u septembru, krenula mi je prva rata kredita. Tada je moja plata bila 62.000, a rata kredita, vezana za švajcarski franak 10.800 dinara, znači šesti deo moje plate. Zato sam, na kraju i podigla taj stambeni kredit, jer ću imati od čega da živim i izdržavam svoju porodicu... Na žalost, posle samo tri godine, moja poslednja rata je 22.500 dinara. To znači da je sada opterećena trećina moje plate“, ispričala nam je Zorica Milinković.
U 'švajcarcima' se 2007. godine zadužio i valjevčanin Aleksandar Jovanović.
„Pre četiri godine sam uzeo stambeni kredit u iznosu od 36.000 švajcarskih franaka, što je tada bilo 22.000 evra. Nakon četiri godine otplate kredita, ja dugujem 26.000 evra, znači 4.000 više nego što sam uzeo“, kaže Jovanović.
U Narodnoj banci Srbije je zbog problema sa kreditima u švajcarskim francima, održan sastanak sa predstavnicima banaka, ali nije donet nikakav zaključak o tome kako pomoći građanima.
Jedina do sada preduzeta mera odnosi se na buduća zaduživanja, odnosno od 30 juna je zabranjeno odobravanje kredita u švajcarcima. Nekoliko banaka je, međutim, svojim klijentima ponudilo da besplatano kredit prebace sa švajcarca na evro ili dinar.
Mač s dve oštrice
Među njima je i Hipo banka, čiji nam je direktor sektora za poslove sa stanovništvom, Dušan Mihailović, rekao da su svesni da je situacija teška i da su tako želeli da pomognu.
Hypo banka, ilustrativna fotografija
„Hypo banka je klijentima koji otplaćuju svoje kredite indeksirane u švajcarskim francima, na neki način omogućila određene povoljnosti koji se tiču konverzije u kredite u evrima. Hypo banka neće naplaćivati nikakvu proviziju za takve konverzije. Takođe, svim klijentima koji se odluče da svoj kredit otplate delimično ili u celosti, omogućili smo da ta otplata bude bez ikakve naknade. Do sada je provizija za konverziju bila 2 odsto“, kaže Mihailović.
Ekonomista Milan Kovačević, upozorava međutim da bi konverzija mogla biti mač sa dve oštrice.
„To za nekoga može biti i velika šteta. Znate, ako švajcarski franak, koji sada ima veliku vrednost, pa se izručunoto u dinarima to pretvori u evro, pa kasnije krene obratno – da pada vrednost švajcarskog franka, a raste vrednost evra, oni će sebi napraviti još jednu štetu“, ocenio je Kovačević.
Da su građani obazrivi sa eventualnom konverzijom potvrđuje Dušan Mihailović iz Hipo banke.
„U svakom slučaju su to prepoznali kao povoljnost, ali i dalje klijenti dosta kalkulišu, jer se svi nadaju da će u jednom trenutku švajcarski franak u odnosu na evro pasti, odnosno doći na njeki nivo koji je koliko toliko prihvatljiv za neke druge kalkulacije. Za sada, kažem, svi su u fazi raspitivanja. Situacija je za te klijente dosta teška i svi čekaju neki povoljniji trenutak da tu konverziju urade“, rekao nam je Mihailović
Udruženi pritisak na banke
Dok se čeka na zvanične mere koje bi Centralna banka donela ili smirivanje franka, ekonomista Milan Kovačević građanima predlaže da se udruže. On, istovremeno ukazuje na još jedan problem koji opterećuje zadužene u 'švajcarcima'.
„U međuvremenu je cena nepokretnosti opala, tako da ima mnogo građana koji sada više ne bi ni mogli da prodaju stan koji su zadužili u švajcarskim francima. Ali, ono što bi građani trebalo da urade, jeste da se udruže, da se pojave kao kompaktna celina i tako naprave neku vrstu pritiska i na banke utiču da se taj problem olakša“, smatra Kovačević.
U međuvremenu se oglasio viceguverner Švajcarske centralne banke, Tomas Jordan, koji je najavio da će u nastojanju da obuzdaju rast franka, ponovo znatno povećati likvidnost u toj valuti. On nije isključio ni mogućnost privremenog vezivanja franka za evro.
Šteta koju su građani do sada pretrpeli zbog kredita u francima, istovremeno je bila korist za banke koje su im te kredite dale, zaključuje ekonomista Milan Kovačević.
„Većina naših banaka taj novac nije uzela taj novac u švajcarskim francima, pa ga na zajam dale u švajcarskim francima, nego su to dobili u evru ili možda čak iz dinarskih izvora. Tako da su se oni enormno bogatili, a ovi su nastradali. Stoga bi bilo normalno razmišljati u bankama, skupa sa Centralnom bankom, kako bi se ta stvar mogla podeliti. U krajnjoj liniji, ako banke ne budu spremne da to urade, onda bi se moglo razmišljati da sve banke koje su u poslednje dve godine davale ovako kredite u švajcarskim francima, dobiju jedan dosta visok porez iz koga bi se onda dalo građanima. Najveća bi šteta bila ako bi se posegnulo za parama države, koja je već prezadužena“, rekao je Kovačević.
Naglo jačanje švajcarskog franka, dovelo je u nezavidnu poziciju građane Srbije koji otplaćuju stambene kredite, vezane za tu valutu. Dok vlada i Centralna banka još ne nalaze rešenje, ekonomisti upozoravaju da je šteta koju su građani pretrpeli, istovremeno bila korist za banke, te im predlažu da se udruže.
„Mislim da su banke, rešile u nekom trenutku da, prosto, ovom našem tržištu i ovom našem narodu počnu da skidaju kožu s leđa. Međutim, to i nije bilo toliko strašno... Danas smo došli u situaciju da su nam stavili omču oko vrata", kaže Valjevčanka Zorica Milinković.
Zorica je među 30.000 građana Srbije koji su se proteklih godina zadužili u švajcarskim francima. Muke tih ljudi, dodatno su porasle poslednjih nedelja, koje su obeležile velike oscilacije kursa. Franak danas vredi 95 dinara, odnosno 0,93 evra, dok je pre tačno četiri godine koštao 50 dinara ili 0,62 evra.
„2008. godine, u septembru, krenula mi je prva rata kredita. Tada je moja plata bila 62.000, a rata kredita, vezana za švajcarski franak 10.800 dinara, znači šesti deo moje plate. Zato sam, na kraju i podigla taj stambeni kredit, jer ću imati od čega da živim i izdržavam svoju porodicu... Na žalost, posle samo tri godine, moja poslednja rata je 22.500 dinara. To znači da je sada opterećena trećina moje plate“, ispričala nam je Zorica Milinković.
Jedan od kreditnih dužnika priča da nakon četiri godine otplate kredita sad duguje 4.000 evra (u protivvrednosti švajcarskog franka) više nego što je uzeo.
U 'švajcarcima' se 2007. godine zadužio i valjevčanin Aleksandar Jovanović.
„Pre četiri godine sam uzeo stambeni kredit u iznosu od 36.000 švajcarskih franaka, što je tada bilo 22.000 evra. Nakon četiri godine otplate kredita, ja dugujem 26.000 evra, znači 4.000 više nego što sam uzeo“, kaže Jovanović.
U Narodnoj banci Srbije je zbog problema sa kreditima u švajcarskim francima, održan sastanak sa predstavnicima banaka, ali nije donet nikakav zaključak o tome kako pomoći građanima.
Jedina do sada preduzeta mera odnosi se na buduća zaduživanja, odnosno od 30 juna je zabranjeno odobravanje kredita u švajcarcima. Nekoliko banaka je, međutim, svojim klijentima ponudilo da besplatano kredit prebace sa švajcarca na evro ili dinar.
Mač s dve oštrice
Među njima je i Hipo banka, čiji nam je direktor sektora za poslove sa stanovništvom, Dušan Mihailović, rekao da su svesni da je situacija teška i da su tako želeli da pomognu.
Ekonomista Milan Kovačević, upozorava međutim da bi konverzija mogla biti mač sa dve oštrice.
„To za nekoga može biti i velika šteta. Znate, ako švajcarski franak, koji sada ima veliku vrednost, pa se izručunoto u dinarima to pretvori u evro, pa kasnije krene obratno – da pada vrednost švajcarskog franka, a raste vrednost evra, oni će sebi napraviti još jednu štetu“, ocenio je Kovačević.
Da su građani obazrivi sa eventualnom konverzijom potvrđuje Dušan Mihailović iz Hipo banke.
„U svakom slučaju su to prepoznali kao povoljnost, ali i dalje klijenti dosta kalkulišu, jer se svi nadaju da će u jednom trenutku švajcarski franak u odnosu na evro pasti, odnosno doći na njeki nivo koji je koliko toliko prihvatljiv za neke druge kalkulacije. Za sada, kažem, svi su u fazi raspitivanja. Situacija je za te klijente dosta teška i svi čekaju neki povoljniji trenutak da tu konverziju urade“, rekao nam je Mihailović
Udruženi pritisak na banke
Dok se čeka na zvanične mere koje bi Centralna banka donela ili smirivanje franka, ekonomista Milan Kovačević građanima predlaže da se udruže. On, istovremeno ukazuje na još jedan problem koji opterećuje zadužene u 'švajcarcima'.
'Šteta koju su građani do sada pretrpeli zbog kredita u francima, istovremeno je bila korist za banke koje su im te kredite dale', kaže ekonomista Milan Kovačević.
„U međuvremenu je cena nepokretnosti opala, tako da ima mnogo građana koji sada više ne bi ni mogli da prodaju stan koji su zadužili u švajcarskim francima. Ali, ono što bi građani trebalo da urade, jeste da se udruže, da se pojave kao kompaktna celina i tako naprave neku vrstu pritiska i na banke utiču da se taj problem olakša“, smatra Kovačević.
U međuvremenu se oglasio viceguverner Švajcarske centralne banke, Tomas Jordan, koji je najavio da će u nastojanju da obuzdaju rast franka, ponovo znatno povećati likvidnost u toj valuti. On nije isključio ni mogućnost privremenog vezivanja franka za evro.
Šteta koju su građani do sada pretrpeli zbog kredita u francima, istovremeno je bila korist za banke koje su im te kredite dale, zaključuje ekonomista Milan Kovačević.
„Većina naših banaka taj novac nije uzela taj novac u švajcarskim francima, pa ga na zajam dale u švajcarskim francima, nego su to dobili u evru ili možda čak iz dinarskih izvora. Tako da su se oni enormno bogatili, a ovi su nastradali. Stoga bi bilo normalno razmišljati u bankama, skupa sa Centralnom bankom, kako bi se ta stvar mogla podeliti. U krajnjoj liniji, ako banke ne budu spremne da to urade, onda bi se moglo razmišljati da sve banke koje su u poslednje dve godine davale ovako kredite u švajcarskim francima, dobiju jedan dosta visok porez iz koga bi se onda dalo građanima. Najveća bi šteta bila ako bi se posegnulo za parama države, koja je već prezadužena“, rekao je Kovačević.