Samo što je ušao u svoju završnicu, svi su izgledi da će slučaj “Mladićevih jataka”, krenuti iz početka i to u rukama drugog tužilaštva. Naime, kako prenosi agencija Beta, Tužilaštvo za ratne zločine preuzeće postupanje u procesu protiv desetoro optuženih za pomaganje u skrivanju najpoznatijeg haškog begunca.
Iako do ovog trenutka nije zvanično potvrđeno, pominjanje takve mogućnosti bilo je drugi šok, koji je usledio nakon što je u beogradskoj Palati pravde saopšteno da presude optuženima neće biti objavljene, jer tužilac, zahteva izuzeće sudskog veća, kao i predsednice Suda. Ostalo je tako tajna kakve je Sud namernio kazne za “jatake”, pri čemu po zakonu one mogu biti od 1 do 8 godina zatvora.
Iako u postupku koji traje od 2006. godine nije manjkalo komplikacija, potez otkazivanja izricanja presude za desetoro optuženih ostavio je bez teksta kako odbranu, tako i one koji su u raznim procesima do sada branili prevashodno žrtve ratnih zločina, poput advokata Dragoljuba Todorovića.
“Nikad se nije desilo da tužilac traži izuzeće suda posle završenog dokaznog postupka. Posle završenih presuda ili u momentu kada se objavljuje presuda. To je sumnjivo to je krajnje neobično”, kaže Todorović.
U četvrtak ujutro pod krovom beogradske Palate pravde okupljeno svih desetoro optuženih, zajedno sa njihovim advokatima, u žamorom ispunjenim hodnicima, iščekuju poziv u sudnicu.
Umesto presude za pomaganje Ratku Mladiću u skrivanju, finansiranju, podizanju penzije, kao i obezbeđivanju hrane, sredstava za komunikaciju i prevoz, navodni “jataci” poslušali su kratko obaveštenje sudije Dragana Garića. Naveo je da je pred samo izricanje presude obavešten kako je zamenica prvog javnog tužioca Radmila Jovanović, zatražila njegovo izuzeće, kao i izuzeće drugih dvoje članova Sudskog veća, ali i predsednice Prvog osnovnog suda Tatjane Šobot.
Sudija Garić nije izneo razloge zbog kojih je izuzeće zatraženo, pa pozvao optužene da se strpe dok ne stigne odgovor sa sprata iznad, iz prostorija Višeg suda.
Palata pravde u Beogradu, mart 2010, foto: Vesna AnđićNaredna tri sata optuženi su čekali odluku, dok je na naše pozive u Viši sud odgovoreno da na tu adresu nisu pristigli materijali o predmetu “jataka”. Potom se portparolka Višeg suda Dušica Ristić obratila novinarima.
“Zahtev za izuzeće koje je stavljeno u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu još uvek nije dostavljen Višem sudu. S obzirom na doba dana i obaveze koje ima vršilac dužnosti predsednika Višeg suda o njemu danas neće biti odlučeno. Naravno, javnost će biti blagovremeno obaveštena kada bude doneta odluka. Zakonski rok za to ne postoji kada se odlučuje o zahtevu za izuzeće. Ali, u svakom slučaju kada bude odlučeno, javnost će biti obaveštena”, rekla je Ristićeva.
Politički uticaj
Ostajući pri odluci da ne komentarišu poteze Suda optuženi nisu želeli da daju izjave. Radi se o ljudima koji su u centru drame pravosudnog sistema koji bi trebalo da im odredi adekvatne kazne za pomaganje u skrivanju najtraženijeg haškog begunca, što im optužnica stavlja na teret.
Istovremeno, neki od njih su i središtu porodične drame s obzirom da su na primer za isto delo optuženi otac i sin Stanko i Predrag Ristić, kao i majka Ljiljana Vasković, te njen sin Bojan i ćerka Tatjana Vasković Janjušević.
“Skandal. Ovo je sumrak pravosuđa. Ovao nešto je nezamislivo i do sada se nikada u sudskoj praksi nije dogodilo da se posle donošenja odluke, koja istina još nije saopštena, podnosi zahtev za izuzeće. Ovo je urađeno zato što je najverovatnije Bramercu obećano da će biti drastičnih kazni. Ovo nekome treba da bi sa presudama mahao i pokazao kako ova država čini mnogo šta, pa je eto čak osudila deset ljudi zbog jatakovanja sa Mladićem. To je samo zarad poena koji treba da im posluže za Evropu, a nikakve veze nemaju ni sa pravom, ni sa pravičnošću”, kaže advokat Vaskovića, Miloš Šajić.
I u neformalnom razgovoru sa advokatima odbrane najčešće se pominje da bi dolazak glavnog haškog tužioca Bramerca, najavljen za 15. novembar, mogao biti jedan od razloga zbog kojih je onemogućeno objavljivanje presude “jatacima”.
To je trebalo da usledi samo dva dana nakon što je policija u potrazi za osobama koje se dovode u vezu sa Mladićem pretresla dve lokacije u Beogradu i jednu u Aranđelovcu, odnosno sedmicu nakon što je onog ko ponudi valjanu informaciju o prvooptuženom i za genocid u Srebrenici, ponuđena nagrada od 10 miliona evra. Dargoljub Todorović uveren je da je politička pozadina, poslednjeg poteza pravosuđa, očigledna.
“Skoro da ne pamtim slučaj da je tužilac tražio izuzeće. To je jedno, a pogotovu ne posle završne reči. To je neverovatno i sumnjivo politički”, kaže Todorović.
RSE: Strahujete da iza takve odluke stoji politički uticaj?
Todorović: Sto posto. Nema diskusije da nije tako. Tužilac je državni organ. On možda može po zakonu tako nešto da traži, ali to se nikada nije desilo. Što nije tražio u svojoj završnoj reči, šta sada traži? Možda naslućuje kakav će ishod da bude. Ne znam.
Uopšte, suđenje jatacima pratilo je niz kontroverzi: promene u sudskom veću, odlaganja zbog trudnoće i bolesti pojedinih optuženih, pokušaji da se Sud pred kojim je vođen proces proglasi nenadležnim, zakonske izmene …
Svi su izgledi da će poslednji potez uticati na dalje otezanje slučaja koji manje dokazuje odlučnost države da pronađe Mladića, a sve češće nameće pitanje zbog čega su navodni “jataci” hapšeni, umesto da se eventualnim praćenjem njihovog traga, ušlo i u trag odbeglom generalu.
Iako do ovog trenutka nije zvanično potvrđeno, pominjanje takve mogućnosti bilo je drugi šok, koji je usledio nakon što je u beogradskoj Palati pravde saopšteno da presude optuženima neće biti objavljene, jer tužilac, zahteva izuzeće sudskog veća, kao i predsednice Suda. Ostalo je tako tajna kakve je Sud namernio kazne za “jatake”, pri čemu po zakonu one mogu biti od 1 do 8 godina zatvora.
Iako u postupku koji traje od 2006. godine nije manjkalo komplikacija, potez otkazivanja izricanja presude za desetoro optuženih ostavio je bez teksta kako odbranu, tako i one koji su u raznim procesima do sada branili prevashodno žrtve ratnih zločina, poput advokata Dragoljuba Todorovića.
“Nikad se nije desilo da tužilac traži izuzeće suda posle završenog dokaznog postupka. Posle završenih presuda ili u momentu kada se objavljuje presuda. To je sumnjivo to je krajnje neobično”, kaže Todorović.
U četvrtak ujutro pod krovom beogradske Palate pravde okupljeno svih desetoro optuženih, zajedno sa njihovim advokatima, u žamorom ispunjenim hodnicima, iščekuju poziv u sudnicu.
Umesto presude za pomaganje Ratku Mladiću u skrivanju, finansiranju, podizanju penzije, kao i obezbeđivanju hrane, sredstava za komunikaciju i prevoz, navodni “jataci” poslušali su kratko obaveštenje sudije Dragana Garića. Naveo je da je pred samo izricanje presude obavešten kako je zamenica prvog javnog tužioca Radmila Jovanović, zatražila njegovo izuzeće, kao i izuzeće drugih dvoje članova Sudskog veća, ali i predsednice Prvog osnovnog suda Tatjane Šobot.
Sudija Garić nije izneo razloge zbog kojih je izuzeće zatraženo, pa pozvao optužene da se strpe dok ne stigne odgovor sa sprata iznad, iz prostorija Višeg suda.
“Zahtev za izuzeće koje je stavljeno u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu još uvek nije dostavljen Višem sudu. S obzirom na doba dana i obaveze koje ima vršilac dužnosti predsednika Višeg suda o njemu danas neće biti odlučeno. Naravno, javnost će biti blagovremeno obaveštena kada bude doneta odluka. Zakonski rok za to ne postoji kada se odlučuje o zahtevu za izuzeće. Ali, u svakom slučaju kada bude odlučeno, javnost će biti obaveštena”, rekla je Ristićeva.
Politički uticaj
Ostajući pri odluci da ne komentarišu poteze Suda optuženi nisu želeli da daju izjave. Radi se o ljudima koji su u centru drame pravosudnog sistema koji bi trebalo da im odredi adekvatne kazne za pomaganje u skrivanju najtraženijeg haškog begunca, što im optužnica stavlja na teret.
Istovremeno, neki od njih su i središtu porodične drame s obzirom da su na primer za isto delo optuženi otac i sin Stanko i Predrag Ristić, kao i majka Ljiljana Vasković, te njen sin Bojan i ćerka Tatjana Vasković Janjušević.
“Skandal. Ovo je sumrak pravosuđa. Ovao nešto je nezamislivo i do sada se nikada u sudskoj praksi nije dogodilo da se posle donošenja odluke, koja istina još nije saopštena, podnosi zahtev za izuzeće. Ovo je urađeno zato što je najverovatnije Bramercu obećano da će biti drastičnih kazni. Ovo nekome treba da bi sa presudama mahao i pokazao kako ova država čini mnogo šta, pa je eto čak osudila deset ljudi zbog jatakovanja sa Mladićem. To je samo zarad poena koji treba da im posluže za Evropu, a nikakve veze nemaju ni sa pravom, ni sa pravičnošću”, kaže advokat Vaskovića, Miloš Šajić.
I u neformalnom razgovoru sa advokatima odbrane najčešće se pominje da bi dolazak glavnog haškog tužioca Bramerca, najavljen za 15. novembar, mogao biti jedan od razloga zbog kojih je onemogućeno objavljivanje presude “jatacima”.
To je trebalo da usledi samo dva dana nakon što je policija u potrazi za osobama koje se dovode u vezu sa Mladićem pretresla dve lokacije u Beogradu i jednu u Aranđelovcu, odnosno sedmicu nakon što je onog ko ponudi valjanu informaciju o prvooptuženom i za genocid u Srebrenici, ponuđena nagrada od 10 miliona evra. Dargoljub Todorović uveren je da je politička pozadina, poslednjeg poteza pravosuđa, očigledna.
“Skoro da ne pamtim slučaj da je tužilac tražio izuzeće. To je jedno, a pogotovu ne posle završne reči. To je neverovatno i sumnjivo politički”, kaže Todorović.
RSE: Strahujete da iza takve odluke stoji politički uticaj?
Todorović: Sto posto. Nema diskusije da nije tako. Tužilac je državni organ. On možda može po zakonu tako nešto da traži, ali to se nikada nije desilo. Što nije tražio u svojoj završnoj reči, šta sada traži? Možda naslućuje kakav će ishod da bude. Ne znam.
Uopšte, suđenje jatacima pratilo je niz kontroverzi: promene u sudskom veću, odlaganja zbog trudnoće i bolesti pojedinih optuženih, pokušaji da se Sud pred kojim je vođen proces proglasi nenadležnim, zakonske izmene …
Svi su izgledi da će poslednji potez uticati na dalje otezanje slučaja koji manje dokazuje odlučnost države da pronađe Mladića, a sve češće nameće pitanje zbog čega su navodni “jataci” hapšeni, umesto da se eventualnim praćenjem njihovog traga, ušlo i u trag odbeglom generalu.
