Sa njim su složili i najviši državni zvaničnici, očigledno spremni da verovatnu viznu liberalizaciju javnosti predoče kao uspešan ishod višegodišnjih pregovora sa Briselom. Ovakva poruka, saopštena od čoveka koga je srpski sud svojevremeno osudio za ratne zločine počinjene u vreme kada je komandovao NATO-om, trebalo bi veruje se da dodatno probudi i podstakne evro optimizam kod građana Srbije.

Do sada njegove dolaske pratila su iščekivanja ispunjena neizvesnošću. Ovog puta već na surčinskom aerodromu odmah po sletanju u Beograd Havijer Solana vedrog lica je poručio:

„Danas neću ništa posebno bitno objaviti ali mogu da vam kažem da ćete za nekoliko dana imati dobre vesti.“

Na aerodromu koji nosi ime Nikole Tesle dočekao ga je srpski šef diplomatije Vuk Jeremić. Takođe dobro raspoložen:

“Mislim da se možemo nadati objavljivanju dobrih vesti u vrlo kratkom roku.”

Nešto dalje u centru glavnog grada pod krovom Skupštine vicepremijer Božidar Đelić, koji u Vladi vodi resor evro integarcija, skoro da je upotrebio istu terminologiju:

“Nas u sredu očekuje jedna veoma lepa evropska vest. Tojest jedna veoma lepa šengenska vest.”

Čekajući da Srbija za dva dana dobije potvrdu iz Brisela kojom će biti garantovano ukidanje viza za njene građane od 1. januara 2010. godine, probleme koji ostaju i dalje aktuelni sagovornici su ovog puta gurnuli u drugi plan:

“Nismo govorili mnogo o Kosovu. Naravno razgovarali smo o svim temama koje su vezane za mir i stabilnost u regionu", poručio je Vuk Jeremić, uz obećanje.

“Da ćemo nastaviti da najbiže sarađujemo uz institucionalno dogovoren način u skladu sa našim obavezama preuzetim u Savetu bezbednosti.”

Sličan stav zauzeo je i Solana:

„Jedina stvar koju ovde želim da prenesem jeste to da za nas, za Evropsku uniju, dalje produbljivanje odnosa sa vašom zemljom je fundamentalni cilj. Vi svakako znate da mnogi problemi i dalje postoje ali ja vam mogu garantovati da ćemo zajedno raditi na njihovom prevazilaženju.“

Nakon sezone godišnjih odmora, za nešto manje od tri meseca, Jeremića će u Briselu čekati neki novi izaslanik Evropske unije za spoljne poslove, pošta 67 godina stari Solana sa tog mesta odlazi na kraju svog desetogodišnjeg mandata. Kako je nedavno izjavio „smiren i zadovoljan“ ponovo će se pozabiviti političkim životom rodne mu Španije.

Solanina poseta pobudila dodatni optimizam

Srbiji ostaje da se bori za učvršćivanje političkog konsenzusa o nužnosti priključenja evropskom savezu država. Taj konsenzus konačno je ostvaren poručuje potpredsednica Skupštine Gordana Čomić:

"Narodna skupština Republike Srbije je načinila napredak koji moguće je da možda nije vidljiv. Ali je vidljiv svima nama. Kada kažem nama mislim na nas 250 poslanika. Ja mogu o tome da svedočim za poslednjih deset godina.“

Tačno onoliko godina koliko je Solana vodio spoljnu politku EU dobrim delom skoncentrisanu i na problem često krhkih srpskih evro ambicija.

Njegova poseta Beogradu kod nekih probudila je dodatni optimizam posebno ukoliko se uzmu u obzir blokade pred kojima se Srbija danas nalazi. To je naglasio ministar u Vladi i prvi čovek Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić:

„Posete evropskih zvaničnika u svakom slučaju doprinose ubrzanom putu Srbije ka Evropskoj uniji uprkos blokadi koju imamo od strane jedne zemlje članice EU.“

Solana je doputovao u Srbiji ni sedam dana nakon što je holandski šef diplomatije Ferhagen otkazao dolazak. Podsećamo njegova zemlja se protivi odmrzavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom sve dok se ne pronađu prostala dva haška begunca. Rasim Ljajić uverava:

„Očekujemo da će svi napori i ogroman rad službi na terenu uroditi plodom i da će saradnja sa Haškim sudom biti okončana.“

I Univerzijada pokazuje opredeljenje Srbije

Koliko je Srbija zainteresovana za EU pokazuje i spektakl od nedelje uveče.

Zatvaranje Univerzijade, čiju je organizaciju vodio i vicepremijer Božidar Đelić, po njegovom mišljenju globalna je poruka kojom zemlja pokazuje da želi da ide tamo gde ide moderni svet.

Na Plenarnoj sednici Nacionalnog Konventa o EU (što je projekt rezalizovan od strane nevladinog Evropskog pokreta Srbije) Đelić je kazao da zemlja na tom putu ima jasne planove i rokove. Ipak ovog puta bio je nešto uzdržaniji:

„E sad ja neću da prognoziram, pošto često naročito u medijima ljudi vole da kažu ’evo priviđa se Đeliću datum kada ulazimo u EU’. Ne bih o tome, ali lako ćete zaključiti da nije slučajno to što pokušavamo da uđemo u EU tokom one godine koja je izborna.“

Dakle, reč je o 2012. godini izbora za Evropski parlament.

Obraćujući se Đeliću, kao i ministrima u Vladi i poslanicima u Skupštini, te predstavnicima NGO sektora, komesar Evropske komisije Jan Figlel podvukao je da datum ulaska jeste bitno pitanje. Ali kada se do njega dođe posao nije završen:

“Budućnost Evrope je u rukama Evropljana. Svaka zemlja imala je specifičan put, ali jedan aspekt je zajednički. Želim da vam kažem – jednom kada ste unutra proces se nastavlja. Zato što je Evropska unija pokretna meta. Zato što je to neprekidno razvojni projekat i ozbiljan projekat koji koji pred sve postavlja zahteve.“

Figl je uz to citirao i reči jednog od tvoraca ideje o Evropskoj uniji Žan Monea, verujući da su one stalni podsticaj da se na putu ujedinjenja ne odustane:

„Mi ne organizujemo savez država, nego povezujemo ljude. To je mnogo teže, ali mnogo važnije.“