Školske klupe su prazne već šesti dan, građane u policijskim stanicama dočekuju od četvrtka zatvoreni šalteri za izdavanje dokumenata a Vlada poručuje da nema para za povećanje plata. Sindikati odgovaraju da zaposleni od onog što primaju ne mogu da žive. Tim pre što su svakodnevno suočeni sa novim poskupljenjima pre svega osnovnih životnih namirnica.
Najavljeno je poskupljenje hleba i struje, što će biti dodatni udarac na kućni bužet već višim cenama za 5 do 20 odsto mleka, brašna, južnog voća, slatikiša, kafe, lične i kućne hemije, cigareta i goriva. Pitali smo Beograđane u kojoj su meri osetili poskupljenja:
Zbog najava poskupljenja Savez samostalnih sindikata Srbije uputio je otvoreno pismo premijeru Mirku Cvetkoviću, upozoravajući ga na težak materijalni položaj radnika.
Istovremeno su štrajkovi u prosveti i policiji ušli u šesti, odnosno drugi dan. Prosvetari su Vladi dostavili poslednju ponudu sa kako tvrde "minimalnim zahtevima". Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije kaže da su sindikati prihvatili da se u 2011. dva puta povećaju zarade – u maju i oktobru, po pet odsto.
„Nije problem u 3,5 milijarde dinara problem je što oni to hoće svima da daju", kaže on.
Pored prosvetara i jednog policijskog sindikata koji su u štrajku takvu mogućnost nagoveštavaju i zdravstveni radnici. Novi sindikat zdravstva Srbije traži od Vlade hitan početak pregovora za povećanje zarada zaposlenima u zdravstvu i najavljuje eventualnu polučasovnu obustavu rada kao znak upozorenja.
Na drugoj strani međutim, Unija poslodavaca Srbije upozorava vladu i javnost da privreda više ne može da finansira nerealna povećanja zarada u javnom sektoru.
Milijarde u sivoj ekonomiji
Glavni argument države je da nema para ali ekonomisti upozoravaju da država istovremeno gubi milijarde eura na javne nabavke i sivu ekonomiju. Vlada se nalazi između čekića i nakovnja, kaže Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa.
„Naša vlada ne može da igra ni neku jaču kenzijansku ulogu kao što to radi Obama u Americi ili zemlje razvijenih ekonomija u EU, ne može da igra ni ulogu olakšivača investicija zato što strani kapital zbog krize u svetu ne dolazi, tako da malo toga može da uradi“, kaže Nikolić.
Prazne školske klupe zbog štrajka u prosvetiSindikati upozoravaju da je u Srbiji dva miliona siromašnih, milion nezaposlenih, a da oko milion ljudi živi ispod granice siromaštva te da je Srbija sa prosečnom neto zaradom i kupovnom moći građana, na poslednjem mestu u regionu.
Može li sve to da dovede do nekog većeg socijalnog bunta kao u pojedinim evropskim zemljama poput Grčke. Sociolog Božidar Jakšić misli da za tako nešto ipak nema potencijala.
„Srbija ima jako mnogo podanika i jako malo građana. Još uvek ne postoji kritična masa koja je spremna da se izbori za jednu drugačiju Srbiju. Ne kažem da nije moguće da se te pobune i dese ali se bojim da njihovi rezultati neće ići u pravcu boljitka građana Srbije“, kaže Jakšić.
U međuvremenu opozicija koristi socijalno nezadovoljstvo u borbi protiv vlasti što otvara i mogućnost političke manipulacije. U retorici naprednjaka, koji kao najjača opoziciona stranka organizuju i miting u pokušaju da nateraju vlast na izbore, je itekako zastupljeno socijano nezadovoljstvo građana.
"Ovo je miting koji traži promene, demokratiju, koji traži šansu, ravnopravnost, koji traži promene zbog boljeg života i ništa voše ", rekao je Tomislav Nikolić.
Usmeravanje nezadovoljstva prema vladi od strane opozicije je za Milana Nikolića iz Centra za proučavanje alternativa sasvim legitimno.
„Postoji veoma izraženo socijalno-ekonomsko nezadovoljstvo. Danas je prosečna plata oko 300 eura, teško se živi, mi imamo oko 60 odsto stanovništva koje je siromašno, i negde oko 20 odsto stanovnika koji su očajno siromašni, znači tu se pojavljuje endemska glad. U takvoj situaciji se svašta može očekivati ali da bi to bilo širih razmera moralo bi da se organizuje ili da se fokusira ka jednoj tački kao što se sad dešava u arapskom svetu da oni koji su glavni na vlasti moraju da odu. To ovde još nije situacija, ne verujem ni da će biti u sledećih par godina“, zaključuje Nikolić.
A na početku svetske ekonomske krize domaći zvaničnici su tvrdili da će ona Srbiju zaobići a pojedini su čak išli i korak dalje pričom da bi Srbija mogla da ima koristi od krize u svetu.
Najavljeno je poskupljenje hleba i struje, što će biti dodatni udarac na kućni bužet već višim cenama za 5 do 20 odsto mleka, brašna, južnog voća, slatikiša, kafe, lične i kućne hemije, cigareta i goriva. Pitali smo Beograđane u kojoj su meri osetili poskupljenja:
Zbog najava poskupljenja Savez samostalnih sindikata Srbije uputio je otvoreno pismo premijeru Mirku Cvetkoviću, upozoravajući ga na težak materijalni položaj radnika.
Istovremeno su štrajkovi u prosveti i policiji ušli u šesti, odnosno drugi dan. Prosvetari su Vladi dostavili poslednju ponudu sa kako tvrde "minimalnim zahtevima". Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije kaže da su sindikati prihvatili da se u 2011. dva puta povećaju zarade – u maju i oktobru, po pet odsto.
„Nije problem u 3,5 milijarde dinara problem je što oni to hoće svima da daju", kaže on.
Pored prosvetara i jednog policijskog sindikata koji su u štrajku takvu mogućnost nagoveštavaju i zdravstveni radnici. Novi sindikat zdravstva Srbije traži od Vlade hitan početak pregovora za povećanje zarada zaposlenima u zdravstvu i najavljuje eventualnu polučasovnu obustavu rada kao znak upozorenja.
Na drugoj strani međutim, Unija poslodavaca Srbije upozorava vladu i javnost da privreda više ne može da finansira nerealna povećanja zarada u javnom sektoru.
Milijarde u sivoj ekonomiji
Glavni argument države je da nema para ali ekonomisti upozoravaju da država istovremeno gubi milijarde eura na javne nabavke i sivu ekonomiju. Vlada se nalazi između čekića i nakovnja, kaže Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa.
„Naša vlada ne može da igra ni neku jaču kenzijansku ulogu kao što to radi Obama u Americi ili zemlje razvijenih ekonomija u EU, ne može da igra ni ulogu olakšivača investicija zato što strani kapital zbog krize u svetu ne dolazi, tako da malo toga može da uradi“, kaže Nikolić.
Može li sve to da dovede do nekog većeg socijalnog bunta kao u pojedinim evropskim zemljama poput Grčke. Sociolog Božidar Jakšić misli da za tako nešto ipak nema potencijala.
„Srbija ima jako mnogo podanika i jako malo građana. Još uvek ne postoji kritična masa koja je spremna da se izbori za jednu drugačiju Srbiju. Ne kažem da nije moguće da se te pobune i dese ali se bojim da njihovi rezultati neće ići u pravcu boljitka građana Srbije“, kaže Jakšić.
U međuvremenu opozicija koristi socijalno nezadovoljstvo u borbi protiv vlasti što otvara i mogućnost političke manipulacije. U retorici naprednjaka, koji kao najjača opoziciona stranka organizuju i miting u pokušaju da nateraju vlast na izbore, je itekako zastupljeno socijano nezadovoljstvo građana.
"Ovo je miting koji traži promene, demokratiju, koji traži šansu, ravnopravnost, koji traži promene zbog boljeg života i ništa voše ", rekao je Tomislav Nikolić.
Usmeravanje nezadovoljstva prema vladi od strane opozicije je za Milana Nikolića iz Centra za proučavanje alternativa sasvim legitimno.
„Postoji veoma izraženo socijalno-ekonomsko nezadovoljstvo. Danas je prosečna plata oko 300 eura, teško se živi, mi imamo oko 60 odsto stanovništva koje je siromašno, i negde oko 20 odsto stanovnika koji su očajno siromašni, znači tu se pojavljuje endemska glad. U takvoj situaciji se svašta može očekivati ali da bi to bilo širih razmera moralo bi da se organizuje ili da se fokusira ka jednoj tački kao što se sad dešava u arapskom svetu da oni koji su glavni na vlasti moraju da odu. To ovde još nije situacija, ne verujem ni da će biti u sledećih par godina“, zaključuje Nikolić.
A na početku svetske ekonomske krize domaći zvaničnici su tvrdili da će ona Srbiju zaobići a pojedini su čak išli i korak dalje pričom da bi Srbija mogla da ima koristi od krize u svetu.
