Istraživanja pokazuju da oko trećine učenika u školama u Srbiji trpi neki od oblika nasilja. Najviše nasilja se dešava između samih učenika, ali postoje i oni drastični primeri, kao nedavni u Novom Sadu kada profesor zlostavlja pa čak i siluje učenike. Ipak, predstavnici UNICEF-a tvrde da se petogodišnji efekti brobe protiv nasilja u školama već primećuju.
Nedavni događaj u Novom Sadu kada je profesor geografije seksuslano zlostavljao, a možda čak i silovao jednog učenika osnovne škole, otvorio je nova pitanja u vezi sa tim: da li nasilja u školama ima više ili manje u odnosu na prethodne godine i da li ono postaje izraženije samo među učenicima, dok se ono između profesora i đaka još uvek krije.
Komentarišući navode novosadske policije koja je uhapsila Ivana M. Š. (58) iz Novog Sada zbog sumnje da je obljubio sedmoricu maloletnih dečaka
Foto: Vesna Anđićstarosti od 11 do 14 godina, ministar prosvete Žarko Obardović kaže za RSE da nadležni u školama moraju odmah reagovati:
“U svakom slučaju ja očekujem da je direktor već suspendovao nastavnika i da će se nastava izvoditi, a da će se u međuvremenu utvrditi šta je tačno bilo”, kaže on.
Velimir Tmušić, inspektor Ministarstva prosvete koji je angažovan na ovom slučaju, kaže za RSE da je uhapšeni profesor radio u dve škole i da do sada nije bilo nikakvih pritužbi na njegov rad:
"Instrukcije su dobili gradski inspektori iz Novog Sada i oni će utvrditi kako je škola organizovala rad i bezbednost učenika. Direktor će suspendovati profesora i čekaće se rezultati istrage od policije i onda će se na osnovu toga pokrenuti disciplinski postupak. Nažalost, kada je u pitanju ova vrsta nasilja tu imamo lošu saradnju i roditelja i učenika, čak i škola jer pokušavaju takve stvari da zataškaju, računajući da će time to sakriti od javnost i time izbeći, možda, i svoju odgovornost. Ovo su ozbiljnji problemi i bolje je da se reaguje pre nego što do toga dođe”, kaže on.
Najviše nasilje u gradovima
Čak i istraživanja UNICEF-a pokazuje da je nasilje sveprisutno. Najviše ima verbalnog, ali ne mnogo manje i fizičkog. Za pet godina postojanja projekta “Škola bez nasilja” predstavnici više od 100 škola stekli su neophodno znanje u borbi protiv nasilja, ipak, kao da je to još uvek nedovoljno.
To za RSE potvrđuje i Judita Rajhenberg, direktorka UNICEF-a:
Judita Rajhenberg, direktorka UNICEF-a, foto: Vesna Anđić“Nasilje je prisutno u svim ambijentima, kod kuće, na ulici u školama, ali na tome radimo već pet godina. Polako će uticaj onih koji veruju da nasilje nije neophodno biti toliko veliki da ja zaista verujem da ćemo napraviti neku vidljivu razliku. Ima nas više od 100.000 koji smo uključeni u projekat “Škola bez nasilja”, ali mora da nas bude nekoliko miliona”, kaže ona.
Istraživanja su pokazala da najviše nasilja ima u većim gradskim sredinama. Beograd, Novi Sad, i Užice prema nekim podacima mesta su u kojima je bilo više slučajeva nasilja, najviše ga ima među samim učenicima, s tim što 75 procenata njih uspe da pronađe neku vrstu vršnjačke zaštite, ali, gotovo, četvrtina ostaje bez ikakve podrške.
Stefan iz Novog Beograda, Marija iz Kovina i Dario iz Crepaje, govore za RSE o tome da li u njihovim školama ima nasilja:
“Fizičkog i ne baš puno, ali verbalnog ima i to je najčešće svađa oko nekih gluposti. Pre par godina bilo je mnogo više fizičkog nasilja, ali sada toga nema baš puno.”
“Nasilja ima, ali to su obično svađe među dečacima i mnogo manje među devojčicama”.
“Nasilja ima svih vrsta, ali verbalnog najčešće”.
Dragan Đorđević, profesor geografije iz Ljiga, kaže za RSE da ne misli da je nasilje u školama u porastu. On se oslanja na nedavna istraživanja Instituta za psihologiju koje je rađeno u većini srbijanskih škola:
“Negde oko jedne trećine dece doživljava nasilje. Ima ga od verbalnog, koje se nama nekada činilo kao bezazleno, pa sve do fizičkog, ali, mislim da je toga danas sve manje”, kaže on.
Ali, psihološkinja Biljana Lajović iz Zavoda za unapređivanja obrazovanja, koja se prevencijom nasilja bavi poslednjih 25 godina, kaže za RSE da je nasilje u porastu, što kao razlog može biti i to da je ono dans postalo vidljivije:
“Ono što je problem je što ima mnogo verbalnog nasilja koje ni deca ni nastavnici ne prepoznaju kao takvo, do onih teških fizičkih oblika nasilja gde ima teških povreda i gde se ugrožava život, ali ima i drastičnih oblika seksualnog nasilja plus ovo sada novo, moderno “elektronsko” nasilje. Sa druge strane, pošto se intezivno bavimo prevencijom nasilja mi smo tu priču osvetlili i sada se sve to mnogo više vidi jer je nekada postojala tendencija da se o tome ne priča. Sada se možda čak i previše o tome priča i onda se nekako nasilje više vidi u odnosu na one dobre stvari koje se dešavaju”, kaže ona.
Nedavni događaj u Novom Sadu kada je profesor geografije seksuslano zlostavljao, a možda čak i silovao jednog učenika osnovne škole, otvorio je nova pitanja u vezi sa tim: da li nasilja u školama ima više ili manje u odnosu na prethodne godine i da li ono postaje izraženije samo među učenicima, dok se ono između profesora i đaka još uvek krije.
Komentarišući navode novosadske policije koja je uhapsila Ivana M. Š. (58) iz Novog Sada zbog sumnje da je obljubio sedmoricu maloletnih dečaka
“U svakom slučaju ja očekujem da je direktor već suspendovao nastavnika i da će se nastava izvoditi, a da će se u međuvremenu utvrditi šta je tačno bilo”, kaže on.
Velimir Tmušić, inspektor Ministarstva prosvete koji je angažovan na ovom slučaju, kaže za RSE da je uhapšeni profesor radio u dve škole i da do sada nije bilo nikakvih pritužbi na njegov rad:
"Instrukcije su dobili gradski inspektori iz Novog Sada i oni će utvrditi kako je škola organizovala rad i bezbednost učenika. Direktor će suspendovati profesora i čekaće se rezultati istrage od policije i onda će se na osnovu toga pokrenuti disciplinski postupak. Nažalost, kada je u pitanju ova vrsta nasilja tu imamo lošu saradnju i roditelja i učenika, čak i škola jer pokušavaju takve stvari da zataškaju, računajući da će time to sakriti od javnost i time izbeći, možda, i svoju odgovornost. Ovo su ozbiljnji problemi i bolje je da se reaguje pre nego što do toga dođe”, kaže on.
Najviše nasilje u gradovima
Čak i istraživanja UNICEF-a pokazuje da je nasilje sveprisutno. Najviše ima verbalnog, ali ne mnogo manje i fizičkog. Za pet godina postojanja projekta “Škola bez nasilja” predstavnici više od 100 škola stekli su neophodno znanje u borbi protiv nasilja, ipak, kao da je to još uvek nedovoljno.
To za RSE potvrđuje i Judita Rajhenberg, direktorka UNICEF-a:
Istraživanja su pokazala da najviše nasilja ima u većim gradskim sredinama. Beograd, Novi Sad, i Užice prema nekim podacima mesta su u kojima je bilo više slučajeva nasilja, najviše ga ima među samim učenicima, s tim što 75 procenata njih uspe da pronađe neku vrstu vršnjačke zaštite, ali, gotovo, četvrtina ostaje bez ikakve podrške.
Stefan iz Novog Beograda, Marija iz Kovina i Dario iz Crepaje, govore za RSE o tome da li u njihovim školama ima nasilja:
“Fizičkog i ne baš puno, ali verbalnog ima i to je najčešće svađa oko nekih gluposti. Pre par godina bilo je mnogo više fizičkog nasilja, ali sada toga nema baš puno.”
“Nasilja ima, ali to su obično svađe među dečacima i mnogo manje među devojčicama”.
“Nasilja ima svih vrsta, ali verbalnog najčešće”.
Ono što je problem je što ima mnogo verbalnog nasilja koje ni deca ni nastavnici ne prepoznaju kao takvo, do onih teških fizičkih oblika nasilja gde ima teških povreda i gde se ugrožava život, ali ima i drastičnih oblika seksualnog nasilja
Dragan Đorđević, profesor geografije iz Ljiga, kaže za RSE da ne misli da je nasilje u školama u porastu. On se oslanja na nedavna istraživanja Instituta za psihologiju koje je rađeno u većini srbijanskih škola:
“Negde oko jedne trećine dece doživljava nasilje. Ima ga od verbalnog, koje se nama nekada činilo kao bezazleno, pa sve do fizičkog, ali, mislim da je toga danas sve manje”, kaže on.
Ali, psihološkinja Biljana Lajović iz Zavoda za unapređivanja obrazovanja, koja se prevencijom nasilja bavi poslednjih 25 godina, kaže za RSE da je nasilje u porastu, što kao razlog može biti i to da je ono dans postalo vidljivije:
“Ono što je problem je što ima mnogo verbalnog nasilja koje ni deca ni nastavnici ne prepoznaju kao takvo, do onih teških fizičkih oblika nasilja gde ima teških povreda i gde se ugrožava život, ali ima i drastičnih oblika seksualnog nasilja plus ovo sada novo, moderno “elektronsko” nasilje. Sa druge strane, pošto se intezivno bavimo prevencijom nasilja mi smo tu priču osvetlili i sada se sve to mnogo više vidi jer je nekada postojala tendencija da se o tome ne priča. Sada se možda čak i previše o tome priča i onda se nekako nasilje više vidi u odnosu na one dobre stvari koje se dešavaju”, kaže ona.
