U Srbiji je prvi put od 2000. godine povećan broj ljudi koji žive ispod linije siromaštva i to za oko 60.000 hiljada. Ispod apsolutne linije siromaštva živi oko 8 odsto stanovnika. Da li porastu ovih brojki doprinosi nedostatak kvalitetne državne strategije smanjenja siromaštva ili socijalno odgovorna ekonomija u tranziciji?
U socijalnoj karti Srbije broj siromašnih raste i zbog posledice svetske ekonomske krize, odnosno smanjenja broj nezaposlenih. Samo prošle godine 9.000 hiljada porodica postalo je korisnik socijalne pomoći, a šezdeset hiljada živi ispod linije širomastva. Grupe pod većim rizikom od siromaštva su deca i mladi, osobe starije od 65 godina, kaže savetnik ministra za rad i socijalnu politiku Ljubomir Pejaković:
„Ako posmatramo 2008. i 2009. godinu, onda možemo primetiti da je negde preko šezdeset hiljada ljudi novoušlih ispod linije siromaštva. Druga linija koja se iznosi to je relativna linija siromaštva i tu je procenta nešto drugačiji- 14,3 odsto”.
Međutim prvi put nakon 2000-te godine beleži se rast siromaštva. Bivša ministarka za socijalnu politiku Gordana Matković upozorava na sledeću činjenicu:
„Povećalo se upravo u onim kategorijama gde se ranije smanjivalo, i one koje su suštinski najranjivije, jer se najviše povećao među onima koji su sa najnižim nivoom obrazovanja a upravo se tu smanjila u prethodnom periodu i ponovo se povećalo izvan urbanih centara. Upravo se tu najviše smanjilo i najdrastičnije su razlike”.
Atribut ruralne Srbije
Današnja statistika, izgleda pokušava da sakrije siromaštvo koje je pritislo Srbiju, više nego ikad ranije. Siromaštvo je atribut ruralne Srbije jer dve trećine siromašnih živi na selu.
Zoran Stojiljković, Foto: Vesna AnđićNa rubu siromaštva upozorava profesor Zoran Stojiljković je trista hiljada ljudi, bez ikakvog obrazovanja, koje čeka sledeće:
„Njih treba obučiti pa nešto s njima raditi na tržištu rada. Znači nefunkcionalno obrazovanje, finansijsko siromaštvo, loše zdravlje i nezaposlenost”.
Vlada Srbije više puta je pripremala paket mera za zaštitu siromašnih građana, koji su najviše pogođeni krizom. Zašto je Srbija već dve decenije zaglavljena u ravni manjkavih i defektnih rešenja, u socijalno-ekonomskom smislu, što joj između ostalog zameraju, međunarodne institucije i fondacije. Zoran Stojiljković daje odgovor:
„Mi imamo, prvo, svako odsustvo ozbiljne strategije razvoja ustavljene velikom političkom nestabilnošću i da su mnoge strategije, koje sam ja gledao kao predstavnik sindikata na tripartitnim sastancima, ostajali na papiru”.
U Srbiji ispod apsolutne linije siromaštva živi oko 8 odsto stanovnika. U prethodnoj godini beleži se porast siromaštva od 0,2 procentnih poena.
Dubina i oštrina siromaštva, svakodnevno se može videti kako na radničkim protestima, tako i pored kontejnera. Pitali smo Beograđane da li se boje siromaštva i ko je najsiromašniji u Srbiji:
Srbija u ovom delu socijalne slike nije drugačija od nekadašnjih jugoslovenskih republika, jer subjektivno siromaštvo kako se u tranziciji definiše gubitak posla je izuzetno visoko na Zapadnom Balkanu, kaže Goradana Matković:
„Kada sam pre par godina gledala te podatke za Zapadni Balkan to je ista situacija, znači i u Bosni i Makedoniji i Hrvatskoj i to je jedna specifičnost koja prevazilazi našu situaciju”.
Prema zvaničnim podacima siromašno je 6,6 odsto stanovništva Srbije, koje je ima prihode manje od 111 evra mesečno. Socijalnu pomoć dobija 170.000 stanovnika Srbije, ili tek 20 odsto siromašnih.
U socijalnoj karti Srbije broj siromašnih raste i zbog posledice svetske ekonomske krize, odnosno smanjenja broj nezaposlenih. Samo prošle godine 9.000 hiljada porodica postalo je korisnik socijalne pomoći, a šezdeset hiljada živi ispod linije širomastva. Grupe pod većim rizikom od siromaštva su deca i mladi, osobe starije od 65 godina, kaže savetnik ministra za rad i socijalnu politiku Ljubomir Pejaković:
„Ako posmatramo 2008. i 2009. godinu, onda možemo primetiti da je negde preko šezdeset hiljada ljudi novoušlih ispod linije siromaštva. Druga linija koja se iznosi to je relativna linija siromaštva i tu je procenta nešto drugačiji- 14,3 odsto”.
Međutim prvi put nakon 2000-te godine beleži se rast siromaštva. Bivša ministarka za socijalnu politiku Gordana Matković upozorava na sledeću činjenicu:
„Povećalo se upravo u onim kategorijama gde se ranije smanjivalo, i one koje su suštinski najranjivije, jer se najviše povećao među onima koji su sa najnižim nivoom obrazovanja a upravo se tu smanjila u prethodnom periodu i ponovo se povećalo izvan urbanih centara. Upravo se tu najviše smanjilo i najdrastičnije su razlike”.
Atribut ruralne Srbije
Današnja statistika, izgleda pokušava da sakrije siromaštvo koje je pritislo Srbiju, više nego ikad ranije. Siromaštvo je atribut ruralne Srbije jer dve trećine siromašnih živi na selu.
„Njih treba obučiti pa nešto s njima raditi na tržištu rada. Znači nefunkcionalno obrazovanje, finansijsko siromaštvo, loše zdravlje i nezaposlenost”.
Vlada Srbije više puta je pripremala paket mera za zaštitu siromašnih građana, koji su najviše pogođeni krizom. Zašto je Srbija već dve decenije zaglavljena u ravni manjkavih i defektnih rešenja, u socijalno-ekonomskom smislu, što joj između ostalog zameraju, međunarodne institucije i fondacije. Zoran Stojiljković daje odgovor:
„Mi imamo, prvo, svako odsustvo ozbiljne strategije razvoja ustavljene velikom političkom nestabilnošću i da su mnoge strategije, koje sam ja gledao kao predstavnik sindikata na tripartitnim sastancima, ostajali na papiru”.
U Srbiji ispod apsolutne linije siromaštva živi oko 8 odsto stanovnika. U prethodnoj godini beleži se porast siromaštva od 0,2 procentnih poena.
Dubina i oštrina siromaštva, svakodnevno se može videti kako na radničkim protestima, tako i pored kontejnera. Pitali smo Beograđane da li se boje siromaštva i ko je najsiromašniji u Srbiji:
Srbija u ovom delu socijalne slike nije drugačija od nekadašnjih jugoslovenskih republika, jer subjektivno siromaštvo kako se u tranziciji definiše gubitak posla je izuzetno visoko na Zapadnom Balkanu, kaže Goradana Matković:
„Kada sam pre par godina gledala te podatke za Zapadni Balkan to je ista situacija, znači i u Bosni i Makedoniji i Hrvatskoj i to je jedna specifičnost koja prevazilazi našu situaciju”.
Prema zvaničnim podacima siromašno je 6,6 odsto stanovništva Srbije, koje je ima prihode manje od 111 evra mesečno. Socijalnu pomoć dobija 170.000 stanovnika Srbije, ili tek 20 odsto siromašnih.
