Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije danas podnosi izveštaj potpredsedniku Evropske komisije Žaku Barou o tome dokle je Srbija stigla u ispunjavanju zahteva za viznu liberalizaciju.
Komitet za građanske slobode Evropskog parlamenta će 15. oktobra razmatrati predlog Evropske komisije, a zatim će 29. novembra taj predlog biti na sednici Evropskog parlamenta. Konačna odluka Evropske komisije da li će Srbija biti stavljena na belu šengen listu očekuje se 30. novembra ili 1. decembra.
Zvanični Beograd očekuje da početak sledeće godine bude u znaku stavljanja Srbije na belu šengensku listu, čime bi se ostvarile želje, više od 80 odsto njenih građana.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić, deleći taj optimizam, prenosi da je Evropskoj komisiji prosleđen izveštaj koji pokazuje da je Srbija ispunila sve uslove sa mape puta za viznu liberalizaciju.
„Time će naši građani – u to smo uvereni, jer smo sada veoma blizu tog velikog cilja - imati jednu od četiri ključnih evropskih sloboda – slobodu pokreta.“
Konačna odluka za oko dva meseca
Nakon podnošenja izveštaja Komitet za građanske slobode Evropskog parlamenta će 15. oktobra razmatrati predlog Evropske komisije, a zatim će 29. novembra taj predlog biti na sednici Evropskog parlamenta. Konačna odluka Evropske komisije da li će Srbija biti stavljena na belu šengen listu očekuje se 30. novembra ili 1. decembra.
Božidar Đelić„Danas možemo reći da smo na korak do belog šengena za naše građane počev od 1. januara 2010. godine. Naravno moramo nastaviti naše napore, moramo nastaviti naš dalji rad, jer sve dok odluka ne bude donesena - nje još nema. Tako da je važno da se ni na koji način ne opuštamo i da mislimo da je ovaj posao završen.“
Optimizam po pitanju vizne liberalizacije stiže iz Evropske unije. Najavljujući dolazak potpredsednika Evropske komisije Žaka Baroa u Beograd – u ponedeljak 28. septembra - šef političkog odseka delegacije Evropske komisije u Srbiji Tomas Njoki, takođe, izrazio je očekivanje da će odluka biti pozitivna.
“Želeo bih da čestitam svima koji su učestvovali u procesu približavanja Srbije Evropskoj uniji i beloj šengen listi. Smatram da je dosta toga urađeno. Vizna liberalizacija je veliki korak napred u procesu evropskoih integracija i ključni korak ka ulasku u EU. Ali, ipak, moram da naglasim da to još nije kraj puta i da ima još dosta toga da se uradi”.
Iako su, po tvrdnjama ovdašnjih zvaničnika, ispunjeni svi uslovi sa mape puta, ipak je odlučeno da važnost starog pasoša bude produžena za još godinu dana, ali će za putovanje u inostranstvo sa tom putnom ispravom i dalje biti potrebna viza.
Šengen lista treba da je samo početak
Dolazak Srbije na belu šengensku listu bio bi jasan i veliki signal prihvatanja od strane Evropske unije, ali i podsticaj da se nastavi sa drugim reformama koje su važne za proces evropske integracije u drugim oblastima, kaže direktorka kancelarije za evropske integracije Milica Delević:
Milica Delević„Veliki broj zakona, akcionih planova, strategija je donesen, veliki broj tela formiran. Sada te zakone, strategije, akcione planove treba primenjivati. Ono što je komisiju interesovalo jeste da vidi da je njima stvoren pravni okvir koji treba da onemogući da korupcija, organizovani kriminal, diskriminacija budu opšta mesta u načinu funkcionisanja našeg društva.“
To se neće desiti preko noći, ali potrebno je uložiti rad i napore da bi primena ovih zakona stvorila standarde zbog kojih građani Srbije i žele da vide našu zemlju u Evropskoj uniji, kaže Milica Delević i upozorava na moguće posledice ponašanja ekstremističkih grupa i nasilja koje je proteklih dana viđeno u Beogradu, koji će, po njenom mišljenju, biti na negativan način sagledani u izveštaju o napretku, ali je uverena da to neće ugroziti konačnu odluku.
„Kada odluka o liberalizaciji viznog režima bude doneta i bude stupila na snagu, nadamo se 1. januara 2010. godine, naši građani koji će moći da putuju u zemlje šengena bez viza, biće u situaciji - drugi i drugačiji. Da li želimo da ih tamo neko, pošto su drugi i drugačiji, sačeka onako kako smo mi sačekali nekolicinu državljana drugih država, ili kako smo spremni da tretiramo one koji su drugačiji.“
Srpska diplomatija pominjala je proteklih dana i mogućnost podnošenja zahteva za članstvo u EU do kraja godine. Ministar Đelić kaže da je to moguće uraditi već sutra, ali da to ne bi značilo mnogo bez konsenzusa koji u Uniji još uvek ne postoji:
“Da bi dobili status kandidata, moramo da imamo uspešnu primenu prethodnog koraka, a to je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Zemlje članice će hteti da imamo i punu saradnju sa Haškim tribunalom. Tako da je taj uslov političke prirode i nešto što je deo našeg domaćeg zakonodavstva će biti prisutno sve dok se to pitanje ne reši na zajednički prihvatljiv način.”
Komitet za građanske slobode Evropskog parlamenta će 15. oktobra razmatrati predlog Evropske komisije, a zatim će 29. novembra taj predlog biti na sednici Evropskog parlamenta. Konačna odluka Evropske komisije da li će Srbija biti stavljena na belu šengen listu očekuje se 30. novembra ili 1. decembra.
Zvanični Beograd očekuje da početak sledeće godine bude u znaku stavljanja Srbije na belu šengensku listu, čime bi se ostvarile želje, više od 80 odsto njenih građana.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić, deleći taj optimizam, prenosi da je Evropskoj komisiji prosleđen izveštaj koji pokazuje da je Srbija ispunila sve uslove sa mape puta za viznu liberalizaciju.
„Time će naši građani – u to smo uvereni, jer smo sada veoma blizu tog velikog cilja - imati jednu od četiri ključnih evropskih sloboda – slobodu pokreta.“
Konačna odluka za oko dva meseca
Nakon podnošenja izveštaja Komitet za građanske slobode Evropskog parlamenta će 15. oktobra razmatrati predlog Evropske komisije, a zatim će 29. novembra taj predlog biti na sednici Evropskog parlamenta. Konačna odluka Evropske komisije da li će Srbija biti stavljena na belu šengen listu očekuje se 30. novembra ili 1. decembra.
Optimizam po pitanju vizne liberalizacije stiže iz Evropske unije. Najavljujući dolazak potpredsednika Evropske komisije Žaka Baroa u Beograd – u ponedeljak 28. septembra - šef političkog odseka delegacije Evropske komisije u Srbiji Tomas Njoki, takođe, izrazio je očekivanje da će odluka biti pozitivna.
“Želeo bih da čestitam svima koji su učestvovali u procesu približavanja Srbije Evropskoj uniji i beloj šengen listi. Smatram da je dosta toga urađeno. Vizna liberalizacija je veliki korak napred u procesu evropskoih integracija i ključni korak ka ulasku u EU. Ali, ipak, moram da naglasim da to još nije kraj puta i da ima još dosta toga da se uradi”.
Iako su, po tvrdnjama ovdašnjih zvaničnika, ispunjeni svi uslovi sa mape puta, ipak je odlučeno da važnost starog pasoša bude produžena za još godinu dana, ali će za putovanje u inostranstvo sa tom putnom ispravom i dalje biti potrebna viza.
Šengen lista treba da je samo početak
Dolazak Srbije na belu šengensku listu bio bi jasan i veliki signal prihvatanja od strane Evropske unije, ali i podsticaj da se nastavi sa drugim reformama koje su važne za proces evropske integracije u drugim oblastima, kaže direktorka kancelarije za evropske integracije Milica Delević:
To se neće desiti preko noći, ali potrebno je uložiti rad i napore da bi primena ovih zakona stvorila standarde zbog kojih građani Srbije i žele da vide našu zemlju u Evropskoj uniji, kaže Milica Delević i upozorava na moguće posledice ponašanja ekstremističkih grupa i nasilja koje je proteklih dana viđeno u Beogradu, koji će, po njenom mišljenju, biti na negativan način sagledani u izveštaju o napretku, ali je uverena da to neće ugroziti konačnu odluku.
„Kada odluka o liberalizaciji viznog režima bude doneta i bude stupila na snagu, nadamo se 1. januara 2010. godine, naši građani koji će moći da putuju u zemlje šengena bez viza, biće u situaciji - drugi i drugačiji. Da li želimo da ih tamo neko, pošto su drugi i drugačiji, sačeka onako kako smo mi sačekali nekolicinu državljana drugih država, ili kako smo spremni da tretiramo one koji su drugačiji.“
Srpska diplomatija pominjala je proteklih dana i mogućnost podnošenja zahteva za članstvo u EU do kraja godine. Ministar Đelić kaže da je to moguće uraditi već sutra, ali da to ne bi značilo mnogo bez konsenzusa koji u Uniji još uvek ne postoji:
“Da bi dobili status kandidata, moramo da imamo uspešnu primenu prethodnog koraka, a to je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Zemlje članice će hteti da imamo i punu saradnju sa Haškim tribunalom. Tako da je taj uslov političke prirode i nešto što je deo našeg domaćeg zakonodavstva će biti prisutno sve dok se to pitanje ne reši na zajednički prihvatljiv način.”
