Međunarodni monetarni fond i Evropska komisija ocenili su, u odvojenim izveštajima, da je jedna od najvećih pretnji ekonomiji Srbije visoka inflacija, po kojoj je, sa procentom od 10,3 odsto, rekorder među zemljama Zapadnog Balkana.
Procene međunarodnih stručnjaka su da će i ovogodišnja inflacija dostići 10 odsto.
Guverner Narodne banke Srbije kaže da se ne odustaje od projektovane godišnje inflacije od šest odsto, ali poziva državu da obezbedi stabilnost cena hrane koja je i dalje najznačajnija komponenta u inflaciji.
Prema podacima MMF-a i Evropske komisije Srbija je regionalni rekorder po visini inflacije u protekloj godini od 10, 3 odsto i taj trend trebalo bi da se nastavi i tokom 2011.
S druge strane, inflatorna stopa u svim drugim zemljama zapadnog Balkana biće osetno niža i kretaće se u rasponu od dva odsto u Crnoj Gori, do 5,2 procenta u Makedoniji.
Dejan ŠoškićGuverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić potvrđuje ove podatke, ali je ubeđen da će u drugoj polovini godine inflacija početi da opada.
"Inflacija će imati uzlazni trend do određenog trenutka kada će dostići vrhunac u drugom kvartalu ove godine i nakon toga mora krenuti nadole", tvrdi Šoškić.
Šoškić kaže da je ključni pokretač infacije bio rast cena industrijsko-prehrambenih proizvoda i naglašava da je neophodno obezbediti stabilnost cena hrane.
“Hrana je apsolutno domainantna u strukturi naše inflacije. Ako pogledamo kretanje inflacije od juna – sa 4,2 posto, na 14, 1 odsto – u martu, tih 9,9 procenata posledica je rasta cene hrane za oko 90 posto. Razlog zbog kojeg ljudi imaju percepciju da je inflacija mnogo veća, leži u činjenici, da glavni prehrambeni artikli, koje kupujemo svaki dan, najviše, u cenovnom smislu, rastu”, kaže guverner Narodne banke Srbije.
Kvarenje novca
Postojanje visoke inflacije profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu Miodrag Zec poredi sa postojanjem visoke temperature u organizmu.
“To znači da nešto duboko nije u redu, da postoji neka upala, da postoji neko gangrenozno tkivo”, objašnjava on.
To tkivo, kaže Zec, postoji u srpskoj privredi - jer se više troši nego što se proizvodi. Zec upozorava da taj model nije održiv na dugi rok.
“To znači da, jednostavno, dolazi do kvarenja novca, a novac je mera vrednosti i novac je način na koji ljudi čuvaju bogatstvo. Ovde su te funkcije novca ugrožene. Znači, s jedne strane - niko ne zna da li je u dobitku ili gubitku i koliko su tačni računovodstveni iskazi, a s druge strane – oni koji štede bivaju s inflacijom drastično kažnjeni. Inflacija pogađa štediše, a oni su važni za svako društvo, i pogađa najšire slojeve naroda. Ona pogoduje uvoznicima i dužnicima i, ako se to tako nastavi, onda mi imamo društvo koje je potpuno suprotno od onoga šta zagovara”, ocenjuje Zec.
Delegacija MMF-a u Beogradu, oktobar 2010.Šef Kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdan Lisovolik smatra da bi novi kreditni aranžman bio od značajne pomoći Srbiji, ali da to trebalo da bude stend baj aranžman iz predostrožnosti, bez povlačenja novca.
“Aranžmanom bi trebalo da se određuju i strukturne politike u Srbiji u oblastima koje su van ekspertiza MMF, kao što su obrazovanje, zdravstvo i restukturiranje javnog sektora”, kaže Lisovolik, napominjući da je sadašnji kreditni aranžman Srbije sa MMF-om, koji je vredan oko tri milijarde evra i koji ističe 15. aprila, kupio Srbiji neko vreme.
“Izazovi koji i dalje stoje pred Srbijom su visoka inflacija, visoka stopa nezaposlenosti, spore reforme penzijskog sistema i javnog sektora, kao i nizak nivo javnih investicija. Novi kreditni aranžman trebalo bi da bude sidro za ekonomsku politku Srbije”, smatra on.
Profesor Miodrag Zec, međutim, smatra da su lek za inflaciju – duboke strukturne reforme i reforma države.
“ To je poslednja linija odbrane od nekih krugova koji baštine svoju moć na preraspodeli, jer inflacija jeste preraspodela. Ona jednima uzima, a druge nagrađuje. Dok se to ne iskoreni, mi ne možemo imati čiste račune”, zaključuje Zec.
Procene međunarodnih stručnjaka su da će i ovogodišnja inflacija dostići 10 odsto.
Guverner Narodne banke Srbije kaže da se ne odustaje od projektovane godišnje inflacije od šest odsto, ali poziva državu da obezbedi stabilnost cena hrane koja je i dalje najznačajnija komponenta u inflaciji.
Prema podacima MMF-a i Evropske komisije Srbija je regionalni rekorder po visini inflacije u protekloj godini od 10, 3 odsto i taj trend trebalo bi da se nastavi i tokom 2011.
S druge strane, inflatorna stopa u svim drugim zemljama zapadnog Balkana biće osetno niža i kretaće se u rasponu od dva odsto u Crnoj Gori, do 5,2 procenta u Makedoniji.
"Inflacija će imati uzlazni trend do određenog trenutka kada će dostići vrhunac u drugom kvartalu ove godine i nakon toga mora krenuti nadole", tvrdi Šoškić.
Šoškić kaže da je ključni pokretač infacije bio rast cena industrijsko-prehrambenih proizvoda i naglašava da je neophodno obezbediti stabilnost cena hrane.
“Hrana je apsolutno domainantna u strukturi naše inflacije. Ako pogledamo kretanje inflacije od juna – sa 4,2 posto, na 14, 1 odsto – u martu, tih 9,9 procenata posledica je rasta cene hrane za oko 90 posto. Razlog zbog kojeg ljudi imaju percepciju da je inflacija mnogo veća, leži u činjenici, da glavni prehrambeni artikli, koje kupujemo svaki dan, najviše, u cenovnom smislu, rastu”, kaže guverner Narodne banke Srbije.
Kvarenje novca
Postojanje visoke inflacije profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu Miodrag Zec poredi sa postojanjem visoke temperature u organizmu.
“To znači da nešto duboko nije u redu, da postoji neka upala, da postoji neko gangrenozno tkivo”, objašnjava on.
To tkivo, kaže Zec, postoji u srpskoj privredi - jer se više troši nego što se proizvodi. Zec upozorava da taj model nije održiv na dugi rok.
“To znači da, jednostavno, dolazi do kvarenja novca, a novac je mera vrednosti i novac je način na koji ljudi čuvaju bogatstvo. Ovde su te funkcije novca ugrožene. Znači, s jedne strane - niko ne zna da li je u dobitku ili gubitku i koliko su tačni računovodstveni iskazi, a s druge strane – oni koji štede bivaju s inflacijom drastično kažnjeni. Inflacija pogađa štediše, a oni su važni za svako društvo, i pogađa najšire slojeve naroda. Ona pogoduje uvoznicima i dužnicima i, ako se to tako nastavi, onda mi imamo društvo koje je potpuno suprotno od onoga šta zagovara”, ocenjuje Zec.
“Aranžmanom bi trebalo da se određuju i strukturne politike u Srbiji u oblastima koje su van ekspertiza MMF, kao što su obrazovanje, zdravstvo i restukturiranje javnog sektora”, kaže Lisovolik, napominjući da je sadašnji kreditni aranžman Srbije sa MMF-om, koji je vredan oko tri milijarde evra i koji ističe 15. aprila, kupio Srbiji neko vreme.
“Izazovi koji i dalje stoje pred Srbijom su visoka inflacija, visoka stopa nezaposlenosti, spore reforme penzijskog sistema i javnog sektora, kao i nizak nivo javnih investicija. Novi kreditni aranžman trebalo bi da bude sidro za ekonomsku politku Srbije”, smatra on.
Profesor Miodrag Zec, međutim, smatra da su lek za inflaciju – duboke strukturne reforme i reforma države.
“ To je poslednja linija odbrane od nekih krugova koji baštine svoju moć na preraspodeli, jer inflacija jeste preraspodela. Ona jednima uzima, a druge nagrađuje. Dok se to ne iskoreni, mi ne možemo imati čiste račune”, zaključuje Zec.
