Srbija je i dalje prva u Evropi na vrhu neslavne liste broja izbeglih lica. U drugu deceniju od kako ima taj problem, Srbija je ušla sa oko 4.000 ljudi koji i dalje žive u kolektivnim izbegličkim centrima, odnosno koji sebi nisu uspeli da obezbede stalan krov nad glavom. Vlasnička prava i stečene penzije su ključ rešenja izbegličkih muka, ponavljaju izbeglice i predstavnici vlade.
Devedesetih godina sa prostora bivše Jugoslavije u Srbiju je stiglo oko 700 hiljada osoba i oni danas čine oko 10 odsto stanovništva. Nije teško proceniti u kakvim uslovima danas žive izbegli i raseljeni. Među 275.000 izbeglica 45.000 se smatra siromašnim. Nerešene egzistencijalne probleme imaju i oni koji su dobili državljanstvo Srbije.
Novka Ilić je razgovarala sa izbeglicama koji svoju egizstenciju obezbeđuju na lokalnoj pijaci u Užicu:
„Veselinko Mrvaljević, došao sam davne devedeset i prve, živ i zdrav iz Rijeke i radim ovdje na pijaci. Dobio sam dozvolu od grada da prodajem ove sitne potrepštine za kuću”.
RSE: Kako živite?
„Pa ne mogu da kažem da živim dobro. Ja bih im sve ovo poklonio da mi daju penziju. Pa Hrvatska bi trebalo da mi da jer sam ostvario radni staž. Dobio sam potvrde za radni staž ali ne daju penziju”, žali se Mrvaljević.
„Pa živimo evo izađemo ovde na pijacu. Pomoć nemamo nikakvu iz Srbije. Imamo jedan topli obrok i pola hleba u kolektivnom centru”, požalio se stariji čovek.
Vlasnička prava i stečene penzije ključ su za rešavanje izbegličkih nevolja. Miodrag Linta iz Koalicije izbegličkih udruženja ponavlja da je rešavanje imovinskih pitanja u zemljama porekla, osnov za rešavanje izbegličkih problema. Kaže da u tom smislu nisu naišli na očekivanu podršku Srbije.
Veliki broj ljudi u kolektivnim centrima
Postoje tri grupe problema. Prva se tiče imovine i stečenih prava, druga grupa se tiče uspostave istih prava u suđenjima za ratne zločine i treća grupa je ekshumacija ratnih žrtava.
Izbeglički kamp u Beogradu, april 2010. Foto: Vesna Anđić
“Mi još uvek nismo uspostavilio dijalog sa Vladom Republike Srbije. Tražimo da vlada usvoji predlog Rezolucije o poštovanju ljudskih prava prognanih Srba iz Hrvatske, da ga uputi u skupštinsku proceduru. Cilj te rezolucije je da se pitanje pola miliona izbeglih Srba iz Hrvatske definiše kao jedno od otvorenih pitanja u odnosima između Zagreba i Beograda i da se pronađe pravično rešenje tih problema, prije punoptvanog članstva Hrvatske u EU”, kaže Midorag Linta iz Koalicije izbegličkih udruženja.
Prva po broju izbeglica, ali poslednja u kategoriji rešavanja njihovih problema. To je slika Srbije dve decenije nakon prvog izbegličkog talasa. Najveći problem je rešavanje stambenog pitanja i materijalne egzistencije, kaže republički komesar za izbeglice Vladimir Cucić.
„Povrat prava je nešto što vam omogućuje dostojan život. Ako nemate vraćena prava vi ćete i dalje ostati čovek sa plastičniom kesom. Ako vam se vrate prava vi ste čovek i porodica sa samopoštovanjem i sa nekakvim putem u budućnost. Suština našeg zalaganja je borba za prava i borba da rešimo najurgentnije potrebe najsiromašnijih”, kaže Cucić.
Vlada Srbije je identifikovala 45.000 izbeglica u stanju nužne potrebe, BiH 14.000, Hrvatska 8.500 i Crna Gora 6.000, podaci su Visokog komesarijata za izbeglice.
Predstavnica za javnost UNHCR-a u Srbiji, Vesna Petković, za Radio Slobodna Evropa kaže da se broj izbeglica smanjuje, jer se mnogi od njih integrišu u države u kojima borave, a jedan manji broj se vraća u Hrvatsku i Bosnu. Ona međutim dodaje da je taj problem u Srbiji i dalje veoma veliki.
„Ne zaboravimo da oko 4 hiljade ljudi živi u kolektivnim centrima u Srbiji i da je to grupa koja je u najvećoj potrebi. Zbog toga će se u regionalnom procesu najviše voditi računa o tim ljudima. Stambeni problem je i dalje broj jedan. Zapošljavanje i biznis projekti su takođe važni ali su to nažalost problemi koje izbeglice dele i sa državljanima Srbije”, kaže Petkovićeva.
U Srbiji živi najveći broj izuzetno ugroženih izbeglica. Procene govore da je za njihovo zbrinjavanje potrebno između 300 i 350 miliona evra.
Devedesetih godina sa prostora bivše Jugoslavije u Srbiju je stiglo oko 700 hiljada osoba i oni danas čine oko 10 odsto stanovništva. Nije teško proceniti u kakvim uslovima danas žive izbegli i raseljeni. Među 275.000 izbeglica 45.000 se smatra siromašnim. Nerešene egzistencijalne probleme imaju i oni koji su dobili državljanstvo Srbije.
Novka Ilić je razgovarala sa izbeglicama koji svoju egizstenciju obezbeđuju na lokalnoj pijaci u Užicu:
„Veselinko Mrvaljević, došao sam davne devedeset i prve, živ i zdrav iz Rijeke i radim ovdje na pijaci. Dobio sam dozvolu od grada da prodajem ove sitne potrepštine za kuću”.
RSE: Kako živite?
„Pa ne mogu da kažem da živim dobro. Ja bih im sve ovo poklonio da mi daju penziju. Pa Hrvatska bi trebalo da mi da jer sam ostvario radni staž. Dobio sam potvrde za radni staž ali ne daju penziju”, žali se Mrvaljević.
„Pa živimo evo izađemo ovde na pijacu. Pomoć nemamo nikakvu iz Srbije. Imamo jedan topli obrok i pola hleba u kolektivnom centru”, požalio se stariji čovek.
Vlasnička prava i stečene penzije ključ su za rešavanje izbegličkih nevolja. Miodrag Linta iz Koalicije izbegličkih udruženja ponavlja da je rešavanje imovinskih pitanja u zemljama porekla, osnov za rešavanje izbegličkih problema. Kaže da u tom smislu nisu naišli na očekivanu podršku Srbije.
Veliki broj ljudi u kolektivnim centrima
Postoje tri grupe problema. Prva se tiče imovine i stečenih prava, druga grupa se tiče uspostave istih prava u suđenjima za ratne zločine i treća grupa je ekshumacija ratnih žrtava.
“Mi još uvek nismo uspostavilio dijalog sa Vladom Republike Srbije. Tražimo da vlada usvoji predlog Rezolucije o poštovanju ljudskih prava prognanih Srba iz Hrvatske, da ga uputi u skupštinsku proceduru. Cilj te rezolucije je da se pitanje pola miliona izbeglih Srba iz Hrvatske definiše kao jedno od otvorenih pitanja u odnosima između Zagreba i Beograda i da se pronađe pravično rešenje tih problema, prije punoptvanog članstva Hrvatske u EU”, kaže Midorag Linta iz Koalicije izbegličkih udruženja.
Prva po broju izbeglica, ali poslednja u kategoriji rešavanja njihovih problema. To je slika Srbije dve decenije nakon prvog izbegličkog talasa. Najveći problem je rešavanje stambenog pitanja i materijalne egzistencije, kaže republički komesar za izbeglice Vladimir Cucić.
„Povrat prava je nešto što vam omogućuje dostojan život. Ako nemate vraćena prava vi ćete i dalje ostati čovek sa plastičniom kesom. Ako vam se vrate prava vi ste čovek i porodica sa samopoštovanjem i sa nekakvim putem u budućnost. Suština našeg zalaganja je borba za prava i borba da rešimo najurgentnije potrebe najsiromašnijih”, kaže Cucić.
Vlada Srbije je identifikovala 45.000 izbeglica u stanju nužne potrebe, BiH 14.000, Hrvatska 8.500 i Crna Gora 6.000, podaci su Visokog komesarijata za izbeglice.
Predstavnica za javnost UNHCR-a u Srbiji, Vesna Petković, za Radio Slobodna Evropa kaže da se broj izbeglica smanjuje, jer se mnogi od njih integrišu u države u kojima borave, a jedan manji broj se vraća u Hrvatsku i Bosnu. Ona međutim dodaje da je taj problem u Srbiji i dalje veoma veliki.
„Ne zaboravimo da oko 4 hiljade ljudi živi u kolektivnim centrima u Srbiji i da je to grupa koja je u najvećoj potrebi. Zbog toga će se u regionalnom procesu najviše voditi računa o tim ljudima. Stambeni problem je i dalje broj jedan. Zapošljavanje i biznis projekti su takođe važni ali su to nažalost problemi koje izbeglice dele i sa državljanima Srbije”, kaže Petkovićeva.
U Srbiji živi najveći broj izuzetno ugroženih izbeglica. Procene govore da je za njihovo zbrinjavanje potrebno između 300 i 350 miliona evra.
