Radnici u sudskoj administraciji u Beogradu su u štrajku, a u svim pravosudnim organima van prestonice zaposleni su obustavili rad na jedan sat. Traže da im se povećaju plate, koje su ispod državnog proseka od 330 evra i iznose između 150 i 200 evra. Vlada odgovara da nema dodatnih sredstava,
a postavlja se pitanje može li srbijansko pravosuđe sa podrškom zapuštene sudske adminstracije da dosegne evropske standarde.
Sve učestaliji štrajkovi nagrizaju društvenu sliku Srbije. Niska primanja, propale privatizacije, samo su delić nakupljenog nezadovoljstva. Sada i zaposleni u sudskoj administraciji navode da su im plate između 150 i 200 evra a pritom zamrznute još 2006. godine, razlog zbog čega su obustavili sve sudske poslove u beogradskim sudovima.
Sekretar Sindikata pravosuđa Srbije Slađanka Milošević kaže da očekuju poštovanje dogovora o povećanju plata iz uštede nastale reformom pravosuđa.
„Jedini zahtev odnosno razlog zbog kojeg štrajkuju zaposleni u pravosuđu jeste ponižajavuće niska zarada. Mi ne tražimo zahvatanje iz budžeta,
ali želimo da se uštede nastale reformom pravosuđa, prema rečima ministarke pravde, preusmere na onaj deo zaposlenih koji je takođe sprovodio reforme“, podvlači sekretar Sindikata pravosuđa Srbije.
U Ministarstvu pravde kažu da vlada u teškim ekonomskim uslovima ne raspolaže dodatnim sredstvima, jer bi se povećanje plata reflektovalo na celu adminstraciju od 15 milijardi dinara. Ističu da celokupna naplata sudskih taksi ne podmiruje zahtevane troškove povećanja plata sudske administracije.
Više posla, manje radnika
Iako zaposleni ne odustaju od štrajka sva suđenja u hitnim predmetima kako u krivičnim tako i u građanskoj materiji održavaće se redovno, kaže portparolka Višeg suda u Beogradu Dušica Ristić.
„Takođe u ovom trenutku sve službe suda rade u onoj meri koja je dovoljna da bi se navedena suđenja održala. Kad kažem službe mislim pre svega na pisarnicu, na daktilobiro, prijemnu kancelariju, pravosudnu stražu, tako da ne očekujemo da će biti nekih većih problema u pogledu održavanja suđenja“, uverena je portparolka Višeg suda u Beogradu Dušica Ristić
Sudskoj adminstraciji je reformom pravosuđa povećan obim posla i smanjen broj zaposlenih, tako da oni zbog niskih primanja napuštaju pravosuđe:
„Ja sam samo jedam obični zaposleni referent Prvog osnovnog suda. Nažalost pošto je prosečna neto plata u Srbiji oko 34 hiljade dinara, eto mi dobijemo tih 20 hiljada dinara. Da li ima šanse da se to barem približi.Kako izdržati sa tim iznosom. Kako izdržati sa tim primanjima. Tetkice i daktilografi imaju još manje, oko 15 hiljada dinara “.
„Primam 17 400 i svaki dan na posao. Dvoje dece, podstanar sam“, kaže žena koja radi kao sudska policajka.
Nisu samo zaposleni u Palati pravde jutros bili nezadovoljni. Stranke koje su nameravale da obave sudske poslove vratili su se neobavljena posla:
“Neznam kuda da idem. Upravo to”, ljutito je odgovorila stranka na praznom šalteru.
“Trebalo smo nešto da overimo, nema ništa. Ne radi se. Sada moramo u Obrenovac. Niko nam ništa ne govori. Nazad kući, nema druge. Rekreacija”, kaže šaljivo sredovečni čovek ispred praznog šaltera.
„Vrlo razočaran. Ovde sam na par dana došao iz inostranstva da overim neka dokumenta i sada odlazim nezavršenog posla. Odvratno. Administracija ova kako sam je ostavio pre 22 godine, nemože biti gora nego što je bila onda ili sada. Sramota”, kaže ljutito Beograđanin.
Krizu u sudskoj adminstraciji kritičari pripisuju prošlogodišnjoj reformi pravosuđa, koja po mišljenju Dragane Boljević, predsednice Društva sudija Srbije, nije dala očekivane rezultate.
„Ovakvim ponašanjem država će oterati i ono malo stručnih radnika što je ostalo. Naše vlasti uporno zamišljaju neko idealno pravosuđe a u stvari realizuju nešto što nema nikakve veze ni sa evropskim ni sa onim kako bi trebalo da izgleda pravo pravosuđe. Dok naše vlasti ne shvate da je ulaganje u pravosuđe investicija a ne trošak, dotle ćemo mi imati ovakve ispade kao što smo imali nažalost. A ovaj ispad je vapaj očajnika da se već jednom obrati pažnja na te ljudi koji imaju ispod 200 evra platu”, ističe Dragana Boljević predsednice Društva sudija Srbije.
Za sada je samo izvesno da ukoliko Srbija želi efikasan pravosudni sistem, teško da će sa podrškom zapuštene sudske adminstracije uspeti da dosegne evropske standarde.
a postavlja se pitanje može li srbijansko pravosuđe sa podrškom zapuštene sudske adminstracije da dosegne evropske standarde.
Sve učestaliji štrajkovi nagrizaju društvenu sliku Srbije. Niska primanja, propale privatizacije, samo su delić nakupljenog nezadovoljstva. Sada i zaposleni u sudskoj administraciji navode da su im plate između 150 i 200 evra a pritom zamrznute još 2006. godine, razlog zbog čega su obustavili sve sudske poslove u beogradskim sudovima.
Sekretar Sindikata pravosuđa Srbije Slađanka Milošević kaže da očekuju poštovanje dogovora o povećanju plata iz uštede nastale reformom pravosuđa.
„Jedini zahtev odnosno razlog zbog kojeg štrajkuju zaposleni u pravosuđu jeste ponižajavuće niska zarada. Mi ne tražimo zahvatanje iz budžeta,
ali želimo da se uštede nastale reformom pravosuđa, prema rečima ministarke pravde, preusmere na onaj deo zaposlenih koji je takođe sprovodio reforme“, podvlači sekretar Sindikata pravosuđa Srbije.
U Ministarstvu pravde kažu da vlada u teškim ekonomskim uslovima ne raspolaže dodatnim sredstvima.
U Ministarstvu pravde kažu da vlada u teškim ekonomskim uslovima ne raspolaže dodatnim sredstvima, jer bi se povećanje plata reflektovalo na celu adminstraciju od 15 milijardi dinara. Ističu da celokupna naplata sudskih taksi ne podmiruje zahtevane troškove povećanja plata sudske administracije.
Više posla, manje radnika
Iako zaposleni ne odustaju od štrajka sva suđenja u hitnim predmetima kako u krivičnim tako i u građanskoj materiji održavaće se redovno, kaže portparolka Višeg suda u Beogradu Dušica Ristić.
„Takođe u ovom trenutku sve službe suda rade u onoj meri koja je dovoljna da bi se navedena suđenja održala. Kad kažem službe mislim pre svega na pisarnicu, na daktilobiro, prijemnu kancelariju, pravosudnu stražu, tako da ne očekujemo da će biti nekih većih problema u pogledu održavanja suđenja“, uverena je portparolka Višeg suda u Beogradu Dušica Ristić
Sudskoj adminstraciji je reformom pravosuđa povećan obim posla i smanjen broj zaposlenih, tako da oni zbog niskih primanja napuštaju pravosuđe:
„Ja sam samo jedam obični zaposleni referent Prvog osnovnog suda. Nažalost pošto je prosečna neto plata u Srbiji oko 34 hiljade dinara, eto mi dobijemo tih 20 hiljada dinara. Da li ima šanse da se to barem približi.Kako izdržati sa tim iznosom. Kako izdržati sa tim primanjima. Tetkice i daktilografi imaju još manje, oko 15 hiljada dinara “.
Krizu u sudskoj adminstraciji kritičari pripisuju prošlogodišnjoj reformi pravosuđa, koja nije dala očekivane rezultate.
„Primam 17 400 i svaki dan na posao. Dvoje dece, podstanar sam“, kaže žena koja radi kao sudska policajka.
Nisu samo zaposleni u Palati pravde jutros bili nezadovoljni. Stranke koje su nameravale da obave sudske poslove vratili su se neobavljena posla:
“Neznam kuda da idem. Upravo to”, ljutito je odgovorila stranka na praznom šalteru.
“Trebalo smo nešto da overimo, nema ništa. Ne radi se. Sada moramo u Obrenovac. Niko nam ništa ne govori. Nazad kući, nema druge. Rekreacija”, kaže šaljivo sredovečni čovek ispred praznog šaltera.
„Vrlo razočaran. Ovde sam na par dana došao iz inostranstva da overim neka dokumenta i sada odlazim nezavršenog posla. Odvratno. Administracija ova kako sam je ostavio pre 22 godine, nemože biti gora nego što je bila onda ili sada. Sramota”, kaže ljutito Beograđanin.
Krizu u sudskoj adminstraciji kritičari pripisuju prošlogodišnjoj reformi pravosuđa, koja po mišljenju Dragane Boljević, predsednice Društva sudija Srbije, nije dala očekivane rezultate.
„Ovakvim ponašanjem država će oterati i ono malo stručnih radnika što je ostalo. Naše vlasti uporno zamišljaju neko idealno pravosuđe a u stvari realizuju nešto što nema nikakve veze ni sa evropskim ni sa onim kako bi trebalo da izgleda pravo pravosuđe. Dok naše vlasti ne shvate da je ulaganje u pravosuđe investicija a ne trošak, dotle ćemo mi imati ovakve ispade kao što smo imali nažalost. A ovaj ispad je vapaj očajnika da se već jednom obrati pažnja na te ljudi koji imaju ispod 200 evra platu”, ističe Dragana Boljević predsednice Društva sudija Srbije.
Za sada je samo izvesno da ukoliko Srbija želi efikasan pravosudni sistem, teško da će sa podrškom zapuštene sudske adminstracije uspeti da dosegne evropske standarde.
