Promenila se slika dok je ram ostao isti. To bi možda mogla biti jedna od mogućih ocena građana o radu policije i lične bezbednosti građana Srbije.
Kad su direktno upitani o negativnim pojavama u policiji, najviše građana smatra da policija ponekad upotrebljava prekomernu silu, radi u interesu političkih partija i sarađuje direktno sa organizovanim kriminalom, kaže Marko Milošević, istraživač.
„Percepcija jeste kod građana da policija služi interesima političkih partija, organizovanog kriminala. Imamo jedan deo, negde stabilna trećina građana, da je to ponekad tako. Dvedesetak posto ne misli da je to uvek tako. Isto toliko je udržano i ne veruje da policija radi takve stvari“, kaže Milošević.
Skoro 80 odsto građana, pokazuje istraživanje, smatra da treba povećati kontrolu nad radom policije.
„Korupcije i kriminala ima i toga će biti možda 10-15 godina. To ne može da se očisti“, kaže mlađi čovek.
„Ako je bilo do sada, što ne bi bilo dalje. Ništa se nije promenilo. Ne znam, nisam videla i nemam neke dokaze, ali kako se sve odvija ukazuje da nešto nije uredu“, kaže jedna žena.
Policija na protestima zbog hapšenja Ratka Mladića, Beograd, maj 2011
„Za sada nisam imao problema sa tim“, kaže Beograđanin, a sledeći sagovornik rad policije ocenjuje odličnom ocenom.
„Izuzetno sam zadovoljan. Mislim da je naša policija sjajna i da su pravi profesionalci.“
„Jedino bih volela malo administracija, da se to lepše uredi. Naravno, možda treba još kadrova pa bi bilo još uspešnije“, kaže jedna žena.
Iako je je više zadovoljnih nego nezadovoljnih građana na lični kontakt u radu sa policijom, što je napredak u odnosu na pre nekoliko godina, policijska odbojnost možda još uvek snažno datira još iz vremena devedesetih godina prošlog veka. Toga su pored teških uslova rada svesni i u policiji.
„Čim građani tako komentarišu, mi sami u policiji znamo da tih pojava ima. Ono što je intencija u svakom smislu i ministarstva i nas koji se bavimo sindikalizmom je da se to iskoreni i napravi jedan vid profesionalizma. Imate nezadovoljne ljude, imate nerešena pitanja i kada imate nešto što se tek počinje rešavati i onda normalno imamo takvu pojavu. To nije samo pojava u policiji. Ona je javna služa i to se onda najviše vidi“, kaže Veljko Mijailović, čelnik jednog od nekoliko sindikalnig organizacija policije.
Nejbezbjedniji tokom komunizma
Prema rezultatima istraživanja, koje je sproveo CeSID u aprilu i maju ove godine, više od polovine građana Srbije, odnosno 54 odsto, veruje da bi davanje većih plata policajcima povećalo njihovu bezbednost, dok skoro trećina njih ne misli da bi policiji trebalo povećati plate.
Najveći broj građana Srbija misli da su bili najbezbedniji tokom komunizma, a najmanji broj devedesetih godina prošlog veka.
Svaki deseti građanin je u istraživanju rad policije ocenio neprelaznom ocenom, tako da se ovaj procenat poklapa i sa zastupljenošću onih koji policiju krive
za nebezbednost.
„Taj osećaj velike bezbednosti i toga šta njih čini nebezbednim je malo onako na klizavim nogama, jer kada smo upitali u koga bi se građani pouzdali i obratili da ih zaštite, polovina građana se u same sebe pouzda. To je onako veoma frapantno, pa tek onda policija. Onda dolaze prijatelji, komšiluk i tako dalje“, kaže istraživač Marko Milošević.
U javnosti se ponekad i pojave slučajevi torture neka postupanja karakteristični za tzv. zatvorena društva u kojima korpus ljudskih prava nema veliku vrednost, danas su daleko od većine građana Srbije. Sonja Stojanović, direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, primećuje još jedan detalj.
„Dakle imate mnogo jasniji stav o korupciji u policiji nego u vojsci, pre svega zato što su u stalnom kontaktu sa građanima. Druga stvar je to što su one dobre stvari koje su se desile u polciji nisu objašnjene i prenete građanima. Treće i najvažnija stvar - još uvek reforma policije nema za prevashodni cilj da postane servis građana, već se uglavnom bavi visokim pitanjima - borbom protiv organizovanog kriminala, secesionizmom“, kaže Sonja Stojanović.
Iako su pozitivne asocijacije na rad policije zastupljene u malom procentu, ustanovama u sektoru bezbednosti više veruju manje obrazovani i siromašniji građani, nego mlađi i obrazovaniji srednji sloj.
Kad su direktno upitani o negativnim pojavama u policiji, najviše građana smatra da policija ponekad upotrebljava prekomernu silu, radi u interesu političkih partija i sarađuje direktno sa organizovanim kriminalom, kaže Marko Milošević, istraživač.
„Percepcija jeste kod građana da policija služi interesima političkih partija, organizovanog kriminala. Imamo jedan deo, negde stabilna trećina građana, da je to ponekad tako. Dvedesetak posto ne misli da je to uvek tako. Isto toliko je udržano i ne veruje da policija radi takve stvari“, kaže Milošević.
Skoro 80 odsto građana, pokazuje istraživanje, smatra da treba povećati kontrolu nad radom policije.
„Korupcije i kriminala ima i toga će biti možda 10-15 godina. To ne može da se očisti“, kaže mlađi čovek.
„Ako je bilo do sada, što ne bi bilo dalje. Ništa se nije promenilo. Ne znam, nisam videla i nemam neke dokaze, ali kako se sve odvija ukazuje da nešto nije uredu“, kaže jedna žena.
„Izuzetno sam zadovoljan. Mislim da je naša policija sjajna i da su pravi profesionalci.“
„Jedino bih volela malo administracija, da se to lepše uredi. Naravno, možda treba još kadrova pa bi bilo još uspešnije“, kaže jedna žena.
Iako je je više zadovoljnih nego nezadovoljnih građana na lični kontakt u radu sa policijom, što je napredak u odnosu na pre nekoliko godina, policijska odbojnost možda još uvek snažno datira još iz vremena devedesetih godina prošlog veka. Toga su pored teških uslova rada svesni i u policiji.
„Čim građani tako komentarišu, mi sami u policiji znamo da tih pojava ima. Ono što je intencija u svakom smislu i ministarstva i nas koji se bavimo sindikalizmom je da se to iskoreni i napravi jedan vid profesionalizma. Imate nezadovoljne ljude, imate nerešena pitanja i kada imate nešto što se tek počinje rešavati i onda normalno imamo takvu pojavu. To nije samo pojava u policiji. Ona je javna služa i to se onda najviše vidi“, kaže Veljko Mijailović, čelnik jednog od nekoliko sindikalnig organizacija policije.
Nejbezbjedniji tokom komunizma
Prema rezultatima istraživanja, koje je sproveo CeSID u aprilu i maju ove godine, više od polovine građana Srbije, odnosno 54 odsto, veruje da bi davanje većih plata policajcima povećalo njihovu bezbednost, dok skoro trećina njih ne misli da bi policiji trebalo povećati plate.
Najveći broj građana Srbija misli da su bili najbezbedniji tokom komunizma, a najmanji broj devedesetih godina prošlog veka.
Svaki deseti građanin je u istraživanju rad policije ocenio neprelaznom ocenom, tako da se ovaj procenat poklapa i sa zastupljenošću onih koji policiju krive
za nebezbednost.
„Taj osećaj velike bezbednosti i toga šta njih čini nebezbednim je malo onako na klizavim nogama, jer kada smo upitali u koga bi se građani pouzdali i obratili da ih zaštite, polovina građana se u same sebe pouzda. To je onako veoma frapantno, pa tek onda policija. Onda dolaze prijatelji, komšiluk i tako dalje“, kaže istraživač Marko Milošević.
U javnosti se ponekad i pojave slučajevi torture neka postupanja karakteristični za tzv. zatvorena društva u kojima korpus ljudskih prava nema veliku vrednost, danas su daleko od većine građana Srbije. Sonja Stojanović, direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, primećuje još jedan detalj.
„Dakle imate mnogo jasniji stav o korupciji u policiji nego u vojsci, pre svega zato što su u stalnom kontaktu sa građanima. Druga stvar je to što su one dobre stvari koje su se desile u polciji nisu objašnjene i prenete građanima. Treće i najvažnija stvar - još uvek reforma policije nema za prevashodni cilj da postane servis građana, već se uglavnom bavi visokim pitanjima - borbom protiv organizovanog kriminala, secesionizmom“, kaže Sonja Stojanović.
Iako su pozitivne asocijacije na rad policije zastupljene u malom procentu, ustanovama u sektoru bezbednosti više veruju manje obrazovani i siromašniji građani, nego mlađi i obrazovaniji srednji sloj.
