Decenijama je Beograd odvlačio pare iz lokalnih samouprava raspoređujući ih po tajnovitim kriterijumima. Zašto se Vlada posle 10 godina dosetila da krene u decentralizaciju?
Obećava lokalnim upravama veću finansijsku samostalnost i to 80 odsto umesto dosadašnjih 40 od prihoda od poreza. Izmene zakona obrazložio je šef poslaničke grupe Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić, koji je i predlagač zakona.
„Sistem zakonito gura sve prema Beogradu i Novom Sadu. Zakonito jer je pogrešan. Bez promene sistema ne može. Najpre Zakon o lokalnoj samoupravi pa vraćanje imovine gradovima i opštinama. U poslednjoj fazi, mnogi se čude zašto je to najteže, je i direktan izbor gradonačelnika“, kaže Dinkić
Po mišljenju vladinih protivnika ponuđeni model stvara utisak lažne decentralizacije. Zakonom nije predviđen način obezbeđivanja sredstava.
„Dakle, finansijska decentralizacija prati realnu decentralizaciju. Ovde to nije slučaj, jer se govori o nekom transferu sredstava opštinama. Po nekom drugom osnovu do sada se nije izvršio dug koji iznosi oko 500 miliona evra, i to bez bilo kakvog osnova. Ne postoji, dakle, nikakva garancija da će se on što piše u Zakonu i transferisati lokalnim samoupravama“, kaže Miloš Aligrudić iz Demokratske stranke Srbije.
Dobar deo političke javnosti predloženi model decentralizacije doživljava kao politički marketing. Lokalne samouprave pritisnute svojim mukama i državnom nebrigom, gaje nadu da je zakon nedvosmislen izraz za poboljšanje života.
Barjam Omeragić iz Kancelarije za Regionalni razvoj i član Liste za Sandžak, procenjuju da će izmene zakona delimično poboljšati položaj nerazvijenih područja.
„Smatramo da će samo delom rešiti pitanje rešiti probleme naj nerazvijenih s obzirom da ovaj porez na zarade zapravo govori o jednoj suprotnosti koju mi danas imamo.Oni koji imaju najmanje zaposlenih imaće i najmanji benefit od ovog zakona. Mora se paralelno raditi i na drugim porezima kako bi se povećalo odvajanje za nedovoljno razvijena područja“, poručuje Omeragić
Povećati izvorne prihode
Da li decentralizacija po aktuelnom predlogu dosista obećava boljitak u unutrašnjosti Srbije? Sedam opština ne dostiže ni 1/3 proseka nacionalnog dohotka po stanovniku Srbije, a među njima su i dva industrijska centra – Bor i Majdanpek.
Prepevšo, april 2011
Najnepovoljnija situacija je u dva okruga Juga Srbije – Jablaničkom i Pčinjskom – u kojima je veći broj opština steklo status nerazvijenih.
Nema dilema da svaki dinar u praznom novčaniku ohrabruje, pa nije teško razumeti i optimizam poslanika Rize Halimija iz Preševske doline.
„Po svemu sudeći, za nekih 15-20 odsto se povećava i poboljšava finansijska situacija. To je naravno nešto što treba pozdraviti. Svesni smo da se ne mogu odjedanput uzimati kopije decentralizacije bilo koje evropske države, ali ja pozdravljam ovaj dobar početak“, optimistično kaže Halimi.
Na nerazvijenom području živi ukupno 12,4% stanovništva Srbije. Praksa je potvrđivala da vlada i političari nerazvijenim regionima i manjinskim zajednicama veliku pažnju posvećuju obično pred izbore.
Transfer solidarnosti, kako se može nazvati zakonski predlog decentralizacije, ipak negde otkriva i trag političke potrebe.
„Mislim da je to dobrim delom politički marketing. Pridobijajući lokalne vlasti i građane na priču da su oštećeni zbog beogradizacije i što im Beograd daje na kašičicu. Možda se i može nešto izvući za građane ali se i dalje zadržava sistem redistribucije. Trebaju se povećati izvorni prihodi kako opštine ne bi zavisle od toga koliko će im Beograd dati“, kaže Aleksandar Popov iz centra za regionalizam
Srbija spada u evropske zemlje u kojima je kontrast između razvijenih i nerazvijenih opština najviše izražen. Knjiži 48 nerazvijenih opština, u kojima je stopa razvoja 60 odsto ispod republičkog proseka.
Obećava lokalnim upravama veću finansijsku samostalnost i to 80 odsto umesto dosadašnjih 40 od prihoda od poreza. Izmene zakona obrazložio je šef poslaničke grupe Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić, koji je i predlagač zakona.
„Sistem zakonito gura sve prema Beogradu i Novom Sadu. Zakonito jer je pogrešan. Bez promene sistema ne može. Najpre Zakon o lokalnoj samoupravi pa vraćanje imovine gradovima i opštinama. U poslednjoj fazi, mnogi se čude zašto je to najteže, je i direktan izbor gradonačelnika“, kaže Dinkić
Po mišljenju vladinih protivnika ponuđeni model stvara utisak lažne decentralizacije. Zakonom nije predviđen način obezbeđivanja sredstava.
"Ne postoji, dakle, nikakva garancija da će se on što piše u Zakonu i transferisati lokalnim samoupravama“, kaže Miloš Aligrudić.
„Dakle, finansijska decentralizacija prati realnu decentralizaciju. Ovde to nije slučaj, jer se govori o nekom transferu sredstava opštinama. Po nekom drugom osnovu do sada se nije izvršio dug koji iznosi oko 500 miliona evra, i to bez bilo kakvog osnova. Ne postoji, dakle, nikakva garancija da će se on što piše u Zakonu i transferisati lokalnim samoupravama“, kaže Miloš Aligrudić iz Demokratske stranke Srbije.
Dobar deo političke javnosti predloženi model decentralizacije doživljava kao politički marketing. Lokalne samouprave pritisnute svojim mukama i državnom nebrigom, gaje nadu da je zakon nedvosmislen izraz za poboljšanje života.
Barjam Omeragić iz Kancelarije za Regionalni razvoj i član Liste za Sandžak, procenjuju da će izmene zakona delimično poboljšati položaj nerazvijenih područja.
„Smatramo da će samo delom rešiti pitanje rešiti probleme naj nerazvijenih s obzirom da ovaj porez na zarade zapravo govori o jednoj suprotnosti koju mi danas imamo.Oni koji imaju najmanje zaposlenih imaće i najmanji benefit od ovog zakona. Mora se paralelno raditi i na drugim porezima kako bi se povećalo odvajanje za nedovoljno razvijena područja“, poručuje Omeragić
Povećati izvorne prihode
Da li decentralizacija po aktuelnom predlogu dosista obećava boljitak u unutrašnjosti Srbije? Sedam opština ne dostiže ni 1/3 proseka nacionalnog dohotka po stanovniku Srbije, a među njima su i dva industrijska centra – Bor i Majdanpek.
Nema dilema da svaki dinar u praznom novčaniku ohrabruje, pa nije teško razumeti i optimizam poslanika Rize Halimija iz Preševske doline.
„Po svemu sudeći, za nekih 15-20 odsto se povećava i poboljšava finansijska situacija. To je naravno nešto što treba pozdraviti. Svesni smo da se ne mogu odjedanput uzimati kopije decentralizacije bilo koje evropske države, ali ja pozdravljam ovaj dobar početak“, optimistično kaže Halimi.
Na nerazvijenom području živi ukupno 12,4% stanovništva Srbije. Praksa je potvrđivala da vlada i političari nerazvijenim regionima i manjinskim zajednicama veliku pažnju posvećuju obično pred izbore.
"Mislim da je to dobrim delom politički marketing. Pridobijajući lokalne vlasti i građane na priču da su oštećeni zbog beogradizacije", ocenjuje Aleksandar Popov.
Transfer solidarnosti, kako se može nazvati zakonski predlog decentralizacije, ipak negde otkriva i trag političke potrebe.
„Mislim da je to dobrim delom politički marketing. Pridobijajući lokalne vlasti i građane na priču da su oštećeni zbog beogradizacije i što im Beograd daje na kašičicu. Možda se i može nešto izvući za građane ali se i dalje zadržava sistem redistribucije. Trebaju se povećati izvorni prihodi kako opštine ne bi zavisle od toga koliko će im Beograd dati“, kaže Aleksandar Popov iz centra za regionalizam
Srbija spada u evropske zemlje u kojima je kontrast između razvijenih i nerazvijenih opština najviše izražen. Knjiži 48 nerazvijenih opština, u kojima je stopa razvoja 60 odsto ispod republičkog proseka.
