Nedavno su se navršila dva meseca kako je lider ekstremističke organizacije “Obraz” Mladen Obradović u pritvoru. Nije poznato kakvi su dokazi protiv njega prikupljeni, niti precizno šta mu se sve stavlja na teret, ali je jasno da izvan zatvorskih rešetaka uživa nezanemarljivu podršku.
Članovima njegove porodice i prijateljima, priključili su se i osobe bliske još osmorici uhapšenih “Obrazovaca”, ali i neki akademici, članovi Udruženja književnika, neki pravnici, a nije izostao i jedan broj uticajnih crkvenih velikodostojnika.
Zvaničnici za sada tom pritisku nisu podlegali, ali javnosti do danas nisu izložili ni preciznu šemu odgovornosti za eksploziju nasilja u Begradu u vreme oktobarske “Parade ponosa”.
U publici u Pres centru Udruženja novinara uočavamo Ljiljanu Bulatović, novinarku koja se zalagala za izmeštanje grobova srebreničkih žrtava, Ljiljanu Milanović, suprugu bivšeg direktora RTS-a osuđenog zbog pogibije neevakuisanih radnika te kuće u vreme NATO bombardovanja, tu je i pesnik nekadašnji SPO-vac Milan Komnenić i drugi. Pročitano im je pismo podrške vladike banatskog Nikanora:
“U svakoj prilici, zvanično i nezvanično, zastupali smo i zastupaćemo interese Srpske pravoslavne crkve i njenog naroda ma ko da je u pitanju.”
Vladika Nikanor ipak je razočarao pošto se lično nije pojavio kao što je obećao.
Crkva se nije distancirala
Ipak, rame uz rame sa akademikom i profesorom Pravnog fakulteta Kostom Čavoškim sedeo je predvodnik batinša tokom prvog pokušaja “Parade” 2001. godine - Žarko Gavrilović.
On se uporno ne obazire na to što ga je Crkva raščinila, pa se i ovog puta pojavio u mantiji i sa kritikama upućenim državi, ne ustežući se da konstatuje:
“Da smo više demokratije imali za vreme Miloševića nego što je danas imamo.”
Ono što je sigurno jeste da Gavrilović skvakako ne može oslikavati zvanični stav Crkve. Zapravo, nije najjasnije ni ko bi izneo šta Crkva ima da kaže o odnosu prema događajima koji su pre dva meseca potresli Srbiju.
Amfilohije RadovićPodvlači to i istoričar i poznavalac crkvenih prilika Milorad Tomanić koji je pri tome uveren da se Crkva neće distancirati od onih koji oblače mantiju a podržavju ekstremističke ispade.
“Takav odnos Crkve ne ugrožava ničije značajne interese”, kaže Tomanić.
Drugim rečima, kao što se nisu distancirali i od nesuđenog patrijarha, mitropolita Amfilohija, a povodom njegovih nesumnjivo homofobičnih izjava, poput ove date odmah po “Paradi ponosa”:
“Kakav je smrad otrovao i zagadio prestoni grad Beograd. Otrov, strašniji od onoga uranijuma koji su ostavile bombe NATO pakta.”
Verovatno je da se u Crkvi niko neće oglasiti ni povodom ispada pojedinih, pa i tako visoko rangiranih ličnosti kakve su vladike, ukoliko to direktno ne pogađa interese SPC ili nekog od onih sa kojima Crkva danas pokušava da ostvari stabilne kontakte, navodi Tomanić.
“Nekoga ko je toliko moćan da su oni sada, tek u svojoj sadašnjoj mudrosti, shvatili da se – kako je to govorio pokojni premijer Đinđić – fićom na kamion ne može”, kaže Tomanić.
Jedno su stavovi, a drugo nasilje
Ali ne samo od nekih u Crkvi, “Obrazovci” su, kako su obavešteni novinari, podršku pronašli i u Odboru za slobodu Udruženja književnika Srbije, da sa istog mesta gde se u krugu akademika i ovdašnjih intelktualaca krojila veliko srpska politika.
Eho sukoba 10. oktobra, po žestini retko zabeležnih čak i u Beogradu, očigledno se ne stišava tako lako. Dva i po meseca kasnije, kamenice ne padaju, kontejneri se ne prvrću, konjica ne defiluje Beogradom, a u garažama su i hameri posebnih antiterorističkih jedinica.
Umesto toga simpatizeri “Obraza”, priključili su se zahtevu prodica da se pritvorenima odmah dopusti odbrana sa slobode, te da se prekine igra koja je označena i kao “nepodnošljiva potreba za osudom”.
Ranije, prigovarali su da je nad uhapšenima primenjivana prekomerna policijska sila. Takve insinuacije ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je odbacio.
“To je možda prvi slučaj da je bilo više povređenih policajaca nego demonstranata”, rekao je Dačić.
Miodrag Obradović otac je lidera “Obraza” Mladena kome je 10. decembra produžen pritvor za još mesec dana, čime je izvesno da će iza rešetaka ostati najmanje tri meseca.
Posebno ga vređa označavanje njegovog sina kao vođe klerofašističke organizacije, kako je srpska policija definisala “Obraz”. Poziva se na žrtve koje upravo porodica Obradović pretrpela od fašizma.
Protest pripadnika Obraza zbog izložbe albanskih umetnika u Beogradu, 2008.“Mi čuvamo deo te tragične uspomene i na ovaj način…. Doneo sam koporantu od viteza koja je stara sedamdeset godina…”, kaže Miodrag Obradović.
Obradović pokazuje tradicionalnu odeždu svog pretka kog su fašisti streljali 1941. godine kod Valjeva:
“Bogata i lepo ukrašena, znači iz neke domaćinske kuće…”.
Veruje da njegov sin, očigledno odgajan u duhu kombinovanja tradicije, podsećanja na istorijske tragedije i nacionalizma, nije mogao zastupati ideologije koje zagovaraju nasilje. Tako, ne veruje ni da je Mladen mogao stajati iza organizacije nemira u Beogradu, pa ministru Dačiću odgovara:
“Verujem da ministar vrlo dobro zna da su to radili njihovi profesionalci, a da su okolo fotografisani slučajni ili spontano okupljeni prolaznici. Ali Mladen u svakom slučaju nije jer je bio uhapšen još u pola devet.”
Nespreman na popuštanja Ivica Dačić i ovog puta je takav. Ne želi da komentariše odluke Suda o zadržavaju “Obrazovaca” u pritvoru ali navodi i da bi nezaboravne slike iz Beograda trebalo bi da budu pouka mnogima, pa:
“… i roditelji bi trebalo da shvate kao i svi drugi ljudi da je jedno pravo na političke stavove, na izražavanje političkog stava, a drugo je pitanje nasilja i napada na policiju ili na objekte države Srbije. To treba odvojiti. Kako bi bilo da neko napadne njihovu imovinu ili njihove porodice.”
Podsetimo još, zbog izazivanja nereda pre i u toku održavanja “Parade ponosa” u Beogradu su privedene 124 osobe, dok je pritvor dobilo njih 118. Prva presuda na šest meseci zatvora uslovno izrečena je dvojici izgrednika 12. novembra. Ozbiljnije sankcije do ovog trenutka nisu nikome određene.
Članovima njegove porodice i prijateljima, priključili su se i osobe bliske još osmorici uhapšenih “Obrazovaca”, ali i neki akademici, članovi Udruženja književnika, neki pravnici, a nije izostao i jedan broj uticajnih crkvenih velikodostojnika.
Zvaničnici za sada tom pritisku nisu podlegali, ali javnosti do danas nisu izložili ni preciznu šemu odgovornosti za eksploziju nasilja u Begradu u vreme oktobarske “Parade ponosa”.
U publici u Pres centru Udruženja novinara uočavamo Ljiljanu Bulatović, novinarku koja se zalagala za izmeštanje grobova srebreničkih žrtava, Ljiljanu Milanović, suprugu bivšeg direktora RTS-a osuđenog zbog pogibije neevakuisanih radnika te kuće u vreme NATO bombardovanja, tu je i pesnik nekadašnji SPO-vac Milan Komnenić i drugi. Pročitano im je pismo podrške vladike banatskog Nikanora:
“U svakoj prilici, zvanično i nezvanično, zastupali smo i zastupaćemo interese Srpske pravoslavne crkve i njenog naroda ma ko da je u pitanju.”
Vladika Nikanor ipak je razočarao pošto se lično nije pojavio kao što je obećao.
Crkva se nije distancirala
Ipak, rame uz rame sa akademikom i profesorom Pravnog fakulteta Kostom Čavoškim sedeo je predvodnik batinša tokom prvog pokušaja “Parade” 2001. godine - Žarko Gavrilović.
On se uporno ne obazire na to što ga je Crkva raščinila, pa se i ovog puta pojavio u mantiji i sa kritikama upućenim državi, ne ustežući se da konstatuje:
“Da smo više demokratije imali za vreme Miloševića nego što je danas imamo.”
Ono što je sigurno jeste da Gavrilović skvakako ne može oslikavati zvanični stav Crkve. Zapravo, nije najjasnije ni ko bi izneo šta Crkva ima da kaže o odnosu prema događajima koji su pre dva meseca potresli Srbiju.
“Takav odnos Crkve ne ugrožava ničije značajne interese”, kaže Tomanić.
Drugim rečima, kao što se nisu distancirali i od nesuđenog patrijarha, mitropolita Amfilohija, a povodom njegovih nesumnjivo homofobičnih izjava, poput ove date odmah po “Paradi ponosa”:
“Kakav je smrad otrovao i zagadio prestoni grad Beograd. Otrov, strašniji od onoga uranijuma koji su ostavile bombe NATO pakta.”
Verovatno je da se u Crkvi niko neće oglasiti ni povodom ispada pojedinih, pa i tako visoko rangiranih ličnosti kakve su vladike, ukoliko to direktno ne pogađa interese SPC ili nekog od onih sa kojima Crkva danas pokušava da ostvari stabilne kontakte, navodi Tomanić.
“Nekoga ko je toliko moćan da su oni sada, tek u svojoj sadašnjoj mudrosti, shvatili da se – kako je to govorio pokojni premijer Đinđić – fićom na kamion ne može”, kaže Tomanić.
Jedno su stavovi, a drugo nasilje
Ali ne samo od nekih u Crkvi, “Obrazovci” su, kako su obavešteni novinari, podršku pronašli i u Odboru za slobodu Udruženja književnika Srbije, da sa istog mesta gde se u krugu akademika i ovdašnjih intelktualaca krojila veliko srpska politika.
Eho sukoba 10. oktobra, po žestini retko zabeležnih čak i u Beogradu, očigledno se ne stišava tako lako. Dva i po meseca kasnije, kamenice ne padaju, kontejneri se ne prvrću, konjica ne defiluje Beogradom, a u garažama su i hameri posebnih antiterorističkih jedinica.
Umesto toga simpatizeri “Obraza”, priključili su se zahtevu prodica da se pritvorenima odmah dopusti odbrana sa slobode, te da se prekine igra koja je označena i kao “nepodnošljiva potreba za osudom”.
Ranije, prigovarali su da je nad uhapšenima primenjivana prekomerna policijska sila. Takve insinuacije ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je odbacio.
“To je možda prvi slučaj da je bilo više povređenih policajaca nego demonstranata”, rekao je Dačić.
Miodrag Obradović otac je lidera “Obraza” Mladena kome je 10. decembra produžen pritvor za još mesec dana, čime je izvesno da će iza rešetaka ostati najmanje tri meseca.
Posebno ga vređa označavanje njegovog sina kao vođe klerofašističke organizacije, kako je srpska policija definisala “Obraz”. Poziva se na žrtve koje upravo porodica Obradović pretrpela od fašizma.
Obradović pokazuje tradicionalnu odeždu svog pretka kog su fašisti streljali 1941. godine kod Valjeva:
“Bogata i lepo ukrašena, znači iz neke domaćinske kuće…”.
Veruje da njegov sin, očigledno odgajan u duhu kombinovanja tradicije, podsećanja na istorijske tragedije i nacionalizma, nije mogao zastupati ideologije koje zagovaraju nasilje. Tako, ne veruje ni da je Mladen mogao stajati iza organizacije nemira u Beogradu, pa ministru Dačiću odgovara:
“Verujem da ministar vrlo dobro zna da su to radili njihovi profesionalci, a da su okolo fotografisani slučajni ili spontano okupljeni prolaznici. Ali Mladen u svakom slučaju nije jer je bio uhapšen još u pola devet.”
Nespreman na popuštanja Ivica Dačić i ovog puta je takav. Ne želi da komentariše odluke Suda o zadržavaju “Obrazovaca” u pritvoru ali navodi i da bi nezaboravne slike iz Beograda trebalo bi da budu pouka mnogima, pa:
“… i roditelji bi trebalo da shvate kao i svi drugi ljudi da je jedno pravo na političke stavove, na izražavanje političkog stava, a drugo je pitanje nasilja i napada na policiju ili na objekte države Srbije. To treba odvojiti. Kako bi bilo da neko napadne njihovu imovinu ili njihove porodice.”
Podsetimo još, zbog izazivanja nereda pre i u toku održavanja “Parade ponosa” u Beogradu su privedene 124 osobe, dok je pritvor dobilo njih 118. Prva presuda na šest meseci zatvora uslovno izrečena je dvojici izgrednika 12. novembra. Ozbiljnije sankcije do ovog trenutka nisu nikome određene.
